Adolescencija

3

Adolescencija

Hvala za objašnjenja, i shvatam čitanje članaka kada čovek pomalo izgubi ideju šta dalje. Šta više, ohrabrujem da se to čini, samo što mene mrzi (čućemo šta ću pričati ako/kad dobijem dete).

Hm...ja se ne secam da sam bila problematicno dete.. mnogo! Smile Mislim imala sam ja te male ispade gde pocnem da se svadjam sa tatom(usled njegovog odsustva i mog ne shvatanja da je on autoritet i da je on otac.... ) medjutim sad kad malo bolje razmislim, imala sam ja dosta problema.... i ti isti problemi su se videli.... mada majka je izlazila na kraj sa time... u stvari mogu da je pitam.... jer ipak, ona se bolje secca mojih promena raspolozenja nego ja... i ja se iskreno sto sam starija i starija divim zeni!!stvarno alal joj vera kako se odrzava! Bebee Dol

Nesto me ponuka ...

Nedavno je mojoj ceri slomljeno srce. Naime, djecak za kojeg je moja cerka gajila osjecanja je poklonio plisanog medu drugoj djevojcici. Taj isti djecak je ljetos nagovarao svoju a i njenu (moje cerke) drugaricu da dodju po nju (moju cer) da idu da voze biciklove po selu. Isti taj djecak je pitao moju cer dal' bi ona isla u kino sa njim. A isti taj djecak je ostavljao poruke na nasim vratima, izjavljivao je svoje simpatije. Naravno da je to sve laskalo mojoj mezimici, jer uostalom - kome ljubav ne prija? Nesto nas toplo obavije i nikad vise ne zelimo da nas to nesto napusti. Medjutim, kako to u stvarnosti biva - on je medu dao drugoj. Kazem ja njoj:
- Idemo ti i ja u prodavnicu sve cemo zivotinje da pokupujemo. (naravno da sam zeljela da je nasmijem, jer mi je bilo tesko gledati je onako tuznu i slomljenu - kao nikada do tada)

Pogleda me blijedo i kaze - Nije to isto.

Isto mi rece kako ih je tesko gledati u skoli dok on njoj (drugoj) nosi knjige, dok pricaju pored onih svojih lockera, zajedno su cak i na rucku, nju (ovu moju) je poceo da izbjegava itd, itd ...

Sta covjek moze pametno da kaze? Pricale smo i isplakale se, poslije toga smo otise u kupovinu, na veceru i svratile po sladoled. Kad smo dosle kuci, kaze ona meni:

- I would like to be alone now. I'm going to eat some ice cream ... with the shovel. That what depressed people do, eat ice cream with the shovel.

Do we even have a shovel?

Obe smo se nasmijale. Tada sam znala da je ok, vratio joj se smisao za humor. Jadi moje rane.

Imala je tebe (kao majku i drugaricu u tom trenutku) da joj pomogneš da prebrodi "krizu", a to joj je mnogo značilo i značiće i u buduće.

Samo nastavi tako i biće sve OK!

Ja sam bio katastrofa od tinejdžera! Ne sasvim namerno - jesam bio problematičan zbog pametovanja i nebrojanih svadja (i kažnjavanja) sa majkom i ocem (ali to nikada nije obuhvatalo pušenje, alkohol, drogu, tuče ili nekontrolisane izlaske - jer ništa od toga nisam upražnjavao), ali sam imao i previše zdravstvenih problema, te su moji morali i da me vucaraju po bolnicama u Srbiji i inostranstvu, a ovamo rade da bi mogli sve to da izdrže. I puno me je čuvala baka... Ali, ćale nije bio toliko blizak sa mnom kao mama. Ona mi je dala svo poverenje koje je mogla, ali bi me pre svega dobro obrazovala o svačemu što je mislila da je bitno. Inače, jednom mi je otkrila da me je često kontrolisala u tajnosti - preko roditelja mog društva, ujaka, ona sama... I stalno govorila kako me nikad nije lagala - nekad bi prećutala, lagala nikako. Kad je osetila da društvo počinje da se interesuje i šali na račun sex-a, kupila mi je kjnigu o tome (sasvim razumljivo napisanu i namenjenu teen populaciji); kako je samo pogodila tajming! Uvek mi je govorila da je važno da naučim što više stvari koje mogu iskoristiti i kako mnogi klinci ne znaju dovoljno toga da bi se prepustili sebi u tom dobu... I mislo sam da je to moje nespecifično odrastanje propratila mirno i manje-više uzdržano. Tek odskora/sada gledam koliko se ona sekira, jer mladji (i jedini) brat (17) je mnogo problematičniji i drugačiji od mene (radi zamalo sve što ja nisam radio, ali je jako dobar); ali iako napomene da nas mnogo voli i kaže da smo dobra deca, doda kako se ne bi osetila živom kad ne bi brinula za nas - ponekad i ostane budna do rano ujutru ili nazove da proveri da li smo OK, imamo ključeve, kad dolazimo kući... to je, naravno, kad sam i ja kući. Imam 20 god. i studiram u Novom Sadu, a iz Vranja sam (sva familija je tamo). I sad, kad dodje(m) u NS/Vr, kaže kako joj je drago što sam se konačno malo ugojio, ali i zameri što ne spremam redovno supu, zakinem za voće, sušim veš 5 sati duže, ne brišem prašinu bar jednom nedeljno jer mi to oduzima samo pola sata rada... Život me je šibao tako jako, ali su svi ljudi koji nas poznaju rekli da ne bih bio ovako živ i dobar da nije nje i njene upornosti... A sve je to mene naučilo drugim stvarima - imam tu (ne)sreću da sam malo pametniji (izvinjavam se zbog neskromnosti) i mirniji od ostalih; obožavam decu, već sad i mislim da ću biti jako dobar roditelj ako budem imao decu (a hoću, makar i usvojio). Uskraćeno mi je mnogo toga, ali je ta moja majka sve nadoknadila na druge načine i nadmašila sve nedostatke. Ima 45. god i nije dovoljno dobrog zdravlja za svoje godine. I ja ću celog sebe dati svom mališanu...

P.S. Posvećenost, pa i totalna, ali jako suptilna i nenaglašena - šta ne znaju, ne može ih ni mučiti...

P.P.S. Nemam pojma šta sve ispričah - izvinite zbog haosa...

Citam sve ovo sa prve strane i ne mogu da verujemDeca koja imaju 10,11 i 12 god.pa i 13 i 14 ne bi trebala biti opterecena slicnim stvarima.Ja se u tim godinama nisam brinuo o nicemu osim kako cu uzeti neki crtani film iz videoteke ili kako cu se igrati tranformersa,he-mana...Mnoga deca preteruju danas jer su to pokupili od neke starije dece.Debeli misle da ih niko ne voli jer su debeli,oni zgodni su previse istripovani cinjenicom da moraju biti jos lepsi kako bi se svideli nekoj devojcici/decaku ili kako bi uspeli u zivotu.Mnogo negativnih stvari se desilo poslednjih godina sto se tice dece.Gledao sam jednu emisiju u Opra sou i bilo je reci o deci i njihovom opsednutoscu lepotom i sl. stvarima,pa je jedna 5-ogodisnja devojcica mislila da je ruzna i da je niko ne voli pa je krala sminku od mame,jedna devojcica je vezbala svaki dan jer je mislila da debele ljude niko ne voli,a najbizarniji slucaj je bila devojka od 19god.koja je manekenka ali je ona imala veliku depresiju jer je mislila da je ruzna.Ej ljudi,pa bila je manekenka.Mene zanima odakle se to javlja?!Jel danasnjih roditelji popustaju vise deci jer je to u toku vremena?!Jer je to IN?!Zasto ovo govorim(a pogotovo roditeljima) nemojte me pogresno shvatiti ali previse ste popustljivi.Svi mi govorimo da necemo ponavljati neke stvari koje su nasi roditelji radili ali teke neke stvari su potrebne.Da li si ti @Ella u tim godinama bila nesrecna ili depresivna?!Da li si ti imala takvih problema(slicnih da ali ne takvih sigurno)?!Mnogo dece se danas oslanja na tv jer vecina njih uci odatle.Citaju novine poput Bravo-a i ostalih teen magazina i misle da tako zivot treba da bude.Ako si lep i popularan uspeces,a ako si ruzan neces i ostalo.To su kompleksi danasnje dece koje ja licno ne razumem.Deca se sve manje igraju napolju,prljaju,trce...kakve dizajnerske torbice i mobilni telefoni.Ja nisam znao sta znaci rec dizajnerska u to vreme,nego sam sve vreme(kao i vecina mojih vrsnjaka) trcao ulicom i vikao "Tako mi moci sive lobanje" i "ja sam Batman,a ja Superman"!Stvarno su neke stvari otisle u totalno drugacijem smeru,u pogresnom smeru.

@Deathangel:
You're my man!!!

Zaista, ako želite da sa sigurnošću podignete svoju decu, a mislite da ste vi sami dobro vaspitani, podizani uopšte - kopirajte svoje roditelje..! I neće biti frke, iako je drugačije vreme nastupilo.
Mada, ja sam za slobodan način interakcije sa klincima - ulažite u njihovu pamet, dajte sopstveni primer čak onoga što niste podržavali, ali mislite da neće pomoći vašoj deci, te napravite glupost kao nešto što će biti obrazac ponašanja (ili delić toga). Mislim da je suštinska stvar objasniti kako sva deca izgledaju isto, ali je svaki/a dečak/devojčica drugačija; a ako naidjete na komentar tipa ''Njihova mama im to dozvoljava bla bla'', ukažite zašto vi ne podržavate istu taktiku.
Ne dozvolite da vam deca padnu pod grupni uticaj i popuštaju ili prihvataju ono što većina radi (ali onda ih i naučie da kontaju razliku dobro/loše) - to je izvor svih problema.
P.S. Nikada nisam bio za one parole - donose ih rode, živeo Deda Mraz...

@MladjaVR, Deathangel

Sve ste to vas dvojica lepo napisali i naravno priznali da sopstvenu decu nemate. I u pravu ste! Ali, znaš Mladjo, bez obzira što svi mi želimo da nam deca budu ispravna, što ih učimo pravim vrednostima, kada izadju na ulicu nismo sigurni da su to sve zapamtili (kao ni tvoja majka, koja te još uvek proverava, jel tako?). U roditeljskoj biti, ili sudbini je da se sekiraju za sve i svašta. Znaš kako se kaže: ne dao ti Bog ono što ti misli majka, nego što ti misli žena!
Današnja deca stvarno mnogo gledaju TV, a na TV-u je fudbal i uspešni Dejvid Bekam sa mnooogo para i zvezde "Granda", koje nemaju mnogo pameti, ni mnogo završene škole, a imaju, takodje, mnooogo para! Onda deca pogledaju svoje roditelje, koji izgaraju na poslu, koji su fakultetski obrazovani, a koji nemaju sve to. I šta ....? Ko ima para? Fudbaleri i zvezde "Granda". I zašto onda da idemo u školu i učimo kada u diplomi nema ništa?.... Teško je to objasniti detetu, pogotovu što praktičnog primera nema. Ako tvoje dete, na primer, pati za čokoladom (nećemo nabrajati firmiranu garderobu, mobilne telefone, itd...) koju ti ne možeš da im kupiš svaki dan (ni onu najmanju, a verujte da takvih roditelja ima), teorija slabo pomaže. U ljudskom biću je nagon da ide lakšim putem, da se ne trudi, jer zašto bi?
Kada ja svom klincu kažem da neće dobiti novi mobilni telefon, jer mu je ovaj super (a inače ga ne nosi ni u školu, ni napolje - sam kaže da mu smeta da jurca i igra fudbal) i novi mu ne treba, ne zato što mama i tata nemaju para da mu kupe, nego mu je postojeći telefon sasvim dobar, on prihvati.
Kada mu kažem da mu novi kompjuter ne treba, jer je i ovaj stari dobar i još uvek mogu da se igraju najnovije igrice na njemu, bez obzira što njegov drug "Pera" ima najnoviji model, on to prihvati.
Dokle će sve to biti tako, ne znam, ali pošto sam već rešila da imam decu, nemam pravo da ih prepustim rodama i Deda Mrazovima. Smatram da sam ja (i moj muž) odgovorna da oni postanu pravi ljudi, sa normalnim vrednostima, da završe školu i da tako isto vaspitaju i svoju decu!
Današnji roditelji mnogo više rade, nego naši. Ne mislim fizički, već većinu sati u danu izgube na odlazak i dolazak sa posla. Radno vreme je evropsko, od 08,3o do 16,3o. Dok dodjemo sa posla do kuće, prodje još sat vremena (makar meni) i to je već 17,30. Jako malo vremena ostaje da se posveti tom detetu na pravi način: da se sa njim prošeta, ode u bioskop, pozorište, da se sa njim razgovara, jer mora makar da se skuva ručak za sutra, a već pada mrak i treba i večera da se spremi (da ne govorim o drugim stvarima koje jedna žena mora da uradi u toku dana). Ne mislim da tu leži opravdanje za ne-bavljenje svojom decom, ali je to jedan od razloga što se sa svojom decom ne bavim više, a želela bih. Uostalom, moj sin priča sa mnom i dok kuvam ručak. To je jednostavno neminovnost "novog" doba, ere televizora i kompjutera, interneta i ostalih čuda tehnike i radnog vremena koje melje čoveka. I to, ne treba da bude opravdanje, pre možda razlog našim političarima i vlasti da se zapitaju da li je možda moguće nešto tu promeniti. Rado bih se odrekla moje plate (koja je prosečna) da moj muž dobije makar 2/3 od nje i ja da sedim kući i gajim decu. Mislim da bi većina žena to uradila. I tada bi bilo manje kriminala i droge u školama, jer bi imao ko da se bavi decom. To bi bio moj GLAVNI posao, posao koji bi mi oduzimao ceo dan, ali bi ovo društvo raslo u mnogo bolje i zdravije! Ja bih bila mnogo bolja majka, jer ne bi moglo da mi se desi da me šef iznervira na poslu i da dodjem nervozna kući i da me boli glava od raznoravnih budala koje su me smorile na poslu!

P.S. I uopšte ne znam zašto sam sve ovo napisala. Valjda mi je tako došlo, ali se nadam da ste me pravilno shvatili!

"Expecting everyone to bow and kiss your feet
Don't you see respect is not a one way street
Blaming everyone for all that you've don wrong "

Ovo je glavno kod danasnje dece.Ocekuju da se svet okrece oko njih.Nisu svesni posledica koje njihovo ponasanje utice na svet oko njih.Neznaju da moraju da se potrude da bi dobili ono sto zele,a ni roditelji ne bi trebali biti ti koji ce dolaziti kuci umorni i svoj bes iskaljivati na deci.Bez obzira koliko tesko bilo morati napraviti kompromis izmedju vas i dece.Znam da je danas tesko da se provede kvalitetno vreme sa svojom decom ali ipak bi bilo lepo da umesto uobicajne:"sta se danas desilo u skoli" ili "ima li kakvih ocena" pita "kako si?" ili neka druga pitanja ne vezana za skolu i obaveze.Verujte mi da ce i njima i vama biti lepse i prijatnije.Znam po sebi.Uvek pokusajte da im pruzite makar malo paznje bez obzira na sve.Pitajte ih jel im treba pomoc oko domaceg ili da li zele da odu sa vama na sladoled,da odgledaju film.Paznja pa cak i ako je mala ce im puno znaciti,a i vama ce sigurno olaksati dosta stvari.

@ Deathangel & MladjaVR

Ja u nedelju bila u kinu sa klincima. Ja sam ta koja se igra u parku sa svojom djecom, a nisam jedna od onih koji sjede na klupi. Mene sva djeca u okolini znaju kao "M's" mom. Ko god da bude tu kad ja dodjem sa svojom djecom i ko god hoce da se strpa u jedan tanjih, uskoci i svi me mole da ih okrecem sto brze mogu. Ja trcim u krug i vrtim ih a oni vriste i smiju se. Ni ja isto nemam vremena koliko bi htjela da provedem sa svojom djecom jer radim. Ali to sto imam, stvarno se trudim da je kvalitetno. Idemo u biblioteku (redovno), na plivanje, u park, u kino ....

I moja djeca gledaju televizor, pretezno Disney Channel i par lokalnih kanala koji su edjukativni. Nekad zajedno gledamo Discovery, nekad film. Sve to kad se zapakuje, imamo dovoljno aktivnosti za citavu nedelju. Plus sto se uvijek nesto neplanirano desi. Elem, ne znam koliko sam popustljiva. Moli me sin da mu kupim Game Boy, ja necu. Nije mi imala ni cerka ni PlayStation ni Game Cube ni ista od toga, pa necu ni njemu da kupim. Ne zato sto ne mogu, vec bas necu. Imaju kopjuter, tu igraju sta mogu da nadju i to je ok. Ali im je vrijeme i tu ograniceno.

Moja cerka nije saznala sta je disagner purse sa tv-a, nego od mene. Prije nekih 6 godina posao mi je bio moda, u to ukljuceno i tasne i svi prateci "elementi" i tako je saznala sta je to. Mislim i to sto "preporucujete" da kopiramo svoje roditelje za odogoj NASE djece, nije u redu. Prvo sto su mene moji roditelji odgajali u sasvim drugo vrijeme, a drugo sto se nije zivjelo i razmisljalo na isti nacin, a kad smo kod zivota i ne zivi se u istim "gradicu". Vrijeme je donijelo promjene koje su bile neminovne. Ja nisam bila u pubertetu kad sam imala 11 godina, ja sam malo kasnila pa sam pocela od 15. Ali sam imala osjecanja za neke djecake, eksurzija u 4-om razredu osnovne (koju nikada zaboravit necu) pa i ona iz 8-og (ta je bila malo "divljija" al' je opet nezaboravna). I u glavnom, nije tema kako da se djeca odgajaju, mislim da svaki roditelj radi najbolje sto zna i umije (bez extremnix izuzetaka, naravno) jer su Tvoja djeca u pitanju. Medjutim, posto ni jedan od vas dvojice nema djece (za sad') recimo da ja garantujem da ce se neki stavovi promjeniti jednom kada dobijete te drage zamotuljke. smešak

@ ne znam bre

ne daj se. smešak
Zagrljaj

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 657 korisnika na forumu :: 39 registrovanih, 6 sakrivenih i 612 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, aljosa7, amaterSRB, Apok, babaroga, Bahuss, Banijac, Buzdovan, cvrle312, dac, DJ Brain(w)rack, dule10savic, gagidjuric, goxin, hyla, Ivan Campo, Klecaviks, kolateralnasteta, kuntalo, Leonardo, ljuba, louderick, LUDI, lukac, MarKhan, maxo95, mercedesamg, Miskohd, mushroom, pein, r77adder, StepskiVuk, suton, uruk, vasa.93, Vlad000, vlvl, voja64, zexoni