|
|
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2008 20:13
|
|
Čoveku ne dosadi da jede i spava svakoga dana, jer se glad obnavlja, i san, da nije toga dodijalo bi mu.
Tako da nije gladi za duhovnim stvarima, čoveku bi one dosadile....
Paskal, Misli
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2008 21:49
|
|
Cilj duše je da se potpuno ostvari dok je u telu, postane otelotvorenje svega što jeste..na taj način pojam postaje iskustvo, ..zakoni univerzuma su zakoni koji koji omogućuju savršeno dejstvovanje fizičkog..
n.d.volš
grafika by n.
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2008 00:32
|
|
Besane noci - Herman Hese
Kasno je. Lezis u krevetu i ne mozes da zaspis. Ulica je mirna, s vremena na vreme vetar u bastama pomeri drvece. Negde zalaje pas; udaljenom ulicom prolaze kola.
A sna nema.
Ne pomaze ti da ides gore-dole, da ustanes i ponovo legnes. To je jedan od onih casova u kojima nema načina da pobegnes od samog sebe. Tobom ce zagospodariti misli i kretanja duse, a drustva nema da se, kao obicno, ispricas.
Onome ko je u tudjini, pred oci izlaze kuca i basta u domovini i detinjstvo, sume u kojima je proziveo najslobodnije i najnezaboravnije decacke dane, sobe i stepenista na kojima se cula graja njegovih decackih igara. Slike roditelja, strane ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim prekorom u ocima.
Pruza ruku i uzalud ocekuje da i njemu neko pruzi desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspolozenjima ovih sati cine nas, gotovo sve, tuznim.
Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najblizima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao srecu koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tudj ponos, ili se ogresio o prijatelje nekom nesmotrenom recju, nekim ruznim i uvredljivim ponasanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore nista i cudno te gledaju mirnim ocima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe.
U nasem uzurbanom i neosetljivom zivotu zacudjujuće je malo sati u kojima dusa moze da bude svesna sebe, u kojima zivot ustupa mesto smislu i duhu, a dusa neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno desava pri prezivljavanju velikog bola, verovatno nad kovcegom majke, verovatno na bolesnickoj postelji, na kraju nekog dugog usamljenickog putovanja, u prvim satima ponovnog vracanja u zivot, ali to uvek prate nemiri i mucenja.
Vrednost ovakvih budnih noci je bas u tome. U njima dusa uspeva da bez snaznih spoljasnjih potresa dodje do onoga sto je pravedno, bez obzira da li je to cudno, ili zastrasujuce, da li je za osudu, ili za zaljenje
|
|
|
Poslao: 14 Nov 2008 22:53
|
|
Duša, svo vreme zna šta joj je potrebno... ništa joj nije skreveno.... nepoznato, ipak, znanje nije dovoljno.Duša trazi iskustvo.....
N.D.Volš
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2008 13:06
|
|
RIBA U DUŠI
Srebrna riba u duši
U ribi malo slame
Na slami šarena krpa
Na krpi tri zvezde device
Lovili smo srebrnu ribu
Bili smo veoma gladni
Riba jedva da je bežala
Otvorili smo ribu
Iz ribe se rasulo malo slame
Raspala se šarena krpa
I tri zvezde device
Izgubile su devičanstvo
Što se srebrne ribe tiče
Ni mačke je ne bi jele
Grdno smo se prevarili
Mračno nam je sad u duši
vasko popa
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2008 15:21
|
|
Ti cvijete moj tajanstveni
Ti cvijete moj tajanstveni, ti ružo čudesna,
tražio sam te ja
i kad sam prošao kraj tebe i pogledao na te,
duša mi zadrhta sva.
Srce je moje naslutilo
tajanstvenosti moć,
srce je moje oćutilo
kako se vedri noć.
U mojoj je duši sijevnulo
svjetlo golema blaga.
Sve moje biće je čeznulo
za tobom, za tobom, draga,
ti cvijete moj tajanstveni, ti ružo čudesna.
O, bogat sam –
pomozi mi da podignem,
ponesem blago svoje,
sve blago duše moje!
Oton Župančić
|
|
|
Poslao: 20 Nov 2008 21:05
|
|
"Duboka rana biva tajno biće,
a što je duša, što je duša tanka?
Taj sanak senke, il´ ta senka sanka?
(Ujević, Vedrina)
Od zemlje potiče dah i krv, odakle potiče duša?
(Rig-veda)
PRIČA O DUŠI
Moja duša i ja često vodimo duge, naprosto beskrajne razgovore. O svemu, pa i o njoj samoj, kaogod i o meni, na primjer, da li ja jesam nešto ili sam ništa, nečiji san, misao, kompjuterski program u časovima kada je nečiji računar tamo, gore, ako gore postoji, uključen. Tako besjedimo, propitujemo se poput Kočićevog Davida i njegove ženturače, ponekad i posvađamo, raziđemo se svako u svoju samoću, ali bez čvrste riječi da se više nećemo družiti - Bože sačuvaj, moja mi je duša najbliža, naprosto bez nje ne mogu.
Morala sam makar malo da se priključim ,mislim da je ovo lepo.
|
|
