Ljudska je dusa
Slicna vodi;
S neba silazi,
K nebu se penje,
I opet dolje
Na zemlju mora
U vjecnoj mijeni.
Tece s visoke,
Strme hridi
Cisti mlaz;
Tad pršti ljupko
U oblacnom valu
Spram glatke stijene
I, lako docekan,
Prozracan, struji
Tiho sumoreci
U daljinu.
Strse li grebeni
U susret slapu,
Pjeni se srdito
S kama na kam
U ponor.
U plitku koritu
Sulja se travnjakom
A u mirnu jezeru
Pasu svoj lik
Sva zvijezdja.
Vjetar je ljupki
Ljubavnik vala;
Vjetar s dna mijesa
Zapjenjene vale.
Duso covjecja,
Kako si slicna vodi!
Sudbo covjecja,
Kako si slicna vjetru!...
lj,
hvala na enigmi i sličicii duše koja isijava ili peva , može tako da se kaže
Koliko će nas ta Iskra koja je u svima nama prisutna, osvetliti, zagrejati, zavisi od naše osvešćene individuacije ili oboženja, koja je prepoznala svoj doživoti zadatak: ponovno uspostaavljanje celine, neizbežno razbijenog, već rodjenjem mozaika naše ličnosti.
Svi parčići razbijenog i rasturenog mozaika ličnosti prisutni su, nisu izgubljeni, ali su im mesta pobrkana, izmešana.
Samo strpljiv, pažljiv mukotrpan rad i doživotan, verujućeg čoveka časovničara, popraviće samo, svoj, na samo njemu sopstven način poremećeni časovnik...
V. Jerotić
"Sve što je u stvaralaštvu postoji u tebi, i sve što je u tebi postoji u stvaralaštvu.
Ti si u neposrednom dodiru sa najbližim stvarima, i šta više, razdaljina nije dovoljna da te dvoji od udaljenih stvari. Sve stvari, od najnižih do najjuzišeniijih, od najmanjih do najvećih, postoje u tebi kao podjednake stvari. U jednom atomu naleze se elementi zemlje.
Jedna kaplica vode sadrži sve tajne okeana.
U jednom pokretu uma nalaze se pokreti svih zakona postojanja." H.Dž.
Čovek u svemu ovome oseti nekakvu afirmaciju zbog nekog davnog obećanja koje je dala vila pri rođenju.Verovatno je kazala:‚‚Ovo čedo će biti povučeno u sebe,odsečeno od svakodnevnog života i izuzetan poznavalac samoće,ali podložno oduševljenjima baš zahvaljujući sposobnosti da sagleda vlastitu dušu‚‚
o.e.
