|
Zapisi duse...roman
Ljiljana Habjanovic DJurovic
"Ja sam kroz sve svoje knjige tragala za smislom. Ljudi su često usmereni ka cilju, a, u stvari, mnogo je važnije pronaći smisao nego ostvariti cilj. Jer cilj može da bude i besmislen i da shvatimo na kraju da smo sebi postavljali ciljeve samo da bismo zapušili rupu u duši. Ja sam smisao pronašla u veri. I mislim da smisao čovekovog postojanja jeste da očisti dušu i, kako se to kaže u liturgijskoj pesmi, da se jednog dana ne postidi na Hristovom sudu. I upravo to što čeka dušu na ishodu iz tela u jednom svom segmentu, govori roman Zapisi duše.
U duši svakog čoveka je zapisano sve ono što mu se događa, sve ono što ga boli, sve ono što ga voli, čemu se nada, čega se plaši, čemu se raduje. Neki od tih zapisa je lepši i blistaviji, neki nije tako lep, ponekad je to zapis o besmislu, ali sve je to ljudski život.
Uvek sam pisala onako kako se osećam, kako je zapisano u mojoj duši. To što osećam moram da ispričam, a trudila sam se da ispričam najbolje što umem. Različiti kritičari, analitičari, dobronamerni i zlonamerni pokušavaju da daju odgovore na pitanje zašto su moje knjige tako popularne. Kako je vreme prolazilo, odgovori su se menjali, upravo zato što nijedno nije bilo pravo. Podstaknuta time i ja sam razmišljala zašto ljudi vole moje knjige. I posle devet romana, ne znam. Kažu da se ljudi vraćaju veri i zato vole moje duhovne knjige. Ali, šta ćemo sa ostalim knjigama koje su potpuno različite? Ljubav je, da bi bila prava, uvek neobjašnjiva."
|
