Ljubav u doba tranzicije

1

Ljubav u doba tranzicije

offline
  • $elena 
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 15 Apr 2011
  • Poruke: 572

Hajde da budem iskrena. Smajli
Osećam se kao sveže ispohovana tikvica Bebee Dol
Ok. Pođimo od pretpostavke da niko neće čitati ovo, što je realnost i pišimo nesputani predrasudama i potrebom da zadovoljimo tuđa očekivanja.

Još mi zuji u ušima od aviona. Propadali smo dva puta. Prvi put mi je bilo svejedno, dok sam se drugog puta prepala da ću umreti, a da će tamo jedan, koji je samo moj, ostati ubeđen kako sam još jedna glupa kučka koja je lagala o Vrhovnim Tajnama i Bezuslovnoj Ljubavi i sve to pompeznim velikim i pogrešnim slovima.
Ponekad mi je žao što nisam rođena negde u divljini, nekad , a ne sad, negde, a ne ovde.
Tamo bismo, taj samo moj i ja , mirno lovili divljač, kuvali na vatri, pevali na kiši, udisali vazduh i živeli svoje snove, umesto svojh trauma.
Glupi avion, ili još gluplji pilot (jer po prirodi stvari avioni ne mogu biti ni glupi) nije podbacio , niti izneverio očekivanja i odveo nas u sunovrat.
Dubok uzdah. Gomila novih haljinica i krpica koje nisam imala zbog koga da obučem. Tamo negde.
U onoj divljini, našoj i slobodnoj, ne bih se time opterećivala. Ne bih razmišljala ni o padu glupe ptice sa motorom, ni o smogu, ni globalnom zagrevanju. Imali bismo slobodu i imali bismo sebe. I to bi nam bilo dovoljno. Znam da bi.
No, jedan pogled na tastaturu i vratih se u realnost.
Sada i ovde.
Prizemljenje. Tupo i bučno.
Pre nego što sam udahnula svež smog beogradskog asvalta, shvatih da me ne čeka niko.
Ne bih to ni primetila da nisam videla kako se svi nešto tapšu i grle , dok točkići mog kofera žalosno brundaju po svetlucavim pločicama.
Nikoga nisam ni očekivala . Ne u doba tranzicije. Ne nakon carine na kojoj nemam šta da prijavim.
O, kako silno volim da se nasmejem kamenom, službenom, licu koje žigoše moj pasoš, nakon što je utvrdilo moj identitet oštrim, ali bezizražajnim, skeniranjem mojih ožiljaka.
Onaj samo moj je po pravilu tamo negde gde se uspešno pretvara da je nečiji, pokušavajući uspešno da tranzitira između onoga što jeste i onoga što oni misle da jeste.
On ne zna da sam propadala dvaput, ne zna da sam prošla carinu, ne zna da sam tu umesto tamo i nema pojma o mom snu o divljini van tranzicije ... A umeli smo s nekom lakoćom da ispijamo oproštajne kafe na tom aerodromu...čak, sećam se, jednom mi je kupio neku odvratnu voćnu salatu, minut pre no što će uzleteti.
Potpuno rešena da mu se uopšte ne javim , duboko sam udahnula vreli, beogradski, smog.
Tamo negde, odakle se vratih, bila je kiša,kiša,kiša. Videla sam fenomenalnu arhitekturu. Upoznala sam nekoliko pomahnitalih mužjaka željnih skokovitih promena i avantura. Mirisala sam okean ... i bez razmišljanja se vratila svojoj tranziciji.
Tamo negde sam konačno i neopozivo odlučila da više nikad ne izgovorim famoznu reč na Lj
Potpuno rešena da mu se uopšte ne javim , duboko sam udahnula vreli, beogradski, smog.
Punim plućima.
Toplotni šok. Vrtoglavica.
Baulja leto, bauljam i ja.
Što bi rekao jedan tamo, pre no što je otišao zauvek u legende i zvezde: "Osećanje likovanja zbog ponovne slobode pomešano je sa mnogo tuge: jer, isuviše smo voleli zatvor iz kojeg smo upravo pušteni."
Konačno u Srbiji.
Pitam se da li ćemo ikad imati priliku da živimo život onih koji, zaista, jesmo...
Pet dana je bilo dovoljno da shvatim da ne mogu da pobegnem od sebe bežeći od njega na kraj sveta.
Tu moju spoznaju zapečati poruka koja me je dočekala : "On me obasipa mejlovima tvrdeći da je čak i on zavidljiv na to što sam s tobom, ove kučke verovatno tebi zavide što sam ja s tobom...a nas dvoje - na dva kraja Evrope. "
E, izem ti tranziciju i ko je izmisli ...
Eto. Vratila sam se.


Nebo sam grlio i milovao. Nijednom odande nisam pao. U dušu mi je ceo svet stao. Jedino mi je bilo žao što stvarno nikako nisam znao čime sam sebi ta krila tkao. Otkud mi svila za takva krila ?

$elena ::Pođimo od pretpostavke da niko neće čitati ovo, što je realnost i pišimo nesputani predrasudama i potrebom da zadovoljimo tuđa očekivanja.


... pretpostavka pala u vodu ... Wink

g0c47777 ::$elena ::Pođimo od pretpostavke da niko neće čitati ovo, što je realnost i pišimo nesputani predrasudama i potrebom da zadovoljimo tuđa očekivanja.


... pretpostavka pala u vodu ... Wink


Drago mi je zbog toga. Zagrljaj
... ta pretpostavka me oslobadja da nesputano pišem ...ona je trenutna nada, a ujedno i strah od mogućnosti da niko neće želeti da pročita ono što imate da kažete. Bebee Dol

Odusevila si me... Zagrljaj

MilenaNS ::Odusevila si me... Zagrljaj

Čime ? Bebee Dol

Iskreno sam iznenađena, ali i obradovana ako je tako Zagrljaj

Ovaj blog bi mogla da nazoveš ''Strah od (ne)letenja''. Prava, intimistička proza, lišena prenemaganja i lažnih treptaja. Samosvojna i žestoka u svojoj pritajenosti. Kako vidim, MC bi mogao da otvori svoj literarni klub . Sorelag je nedavno napisala nekoliko izvanrednih tekstova iz ovakvog sazvežđa, a i na drugim temama imamo ovakvih svetlucavih trenutaka.

Sjajno, nastavi tako, nadam se da će tvoji redovi nadahnuti i ostale članove (članice?) da svoj strah od (ne) letenja ne dožive kao tranzicijski rulet, već kao pravu šansu da rašire krila. I polete. Slobodno i nesputano.

$elena ::
Čime ? Bebee Dol


Time sto sam tvoj text u jednom dahu procitala i osetila napetost tokom citanja, jer sam cini mi se previse sporo citala, a radoznalost da saznam sta se desilo je rasla...

Sirius ::

Prava, intimistička proza, lišena prenemaganja i lažnih treptaja. Samosvojna i žestoka u svojoj pritajenosti.


Od ogromnog značaja mi je tvoje mišljenje.
Ipak si ti Sirius, profesor, autoritet, kritičar, pisac...a pre svega čovek .
Malo sam se ,čak, postidela. Bebee Dol

Citat:
Sjajno, nastavi tako, nadam se da će tvoji redovi nadahnuti i ostale članove (članice?) da svoj strah od (ne) letenja ne dožive kao tranzicijski rulet, već kao pravu šansu da rašire krila. I polete. Slobodno i nesputano.


Hvala !
Neizmerno i ogromno, slobodno i nesputano HVALA smešak

MilenaNS ::$elena ::
Čime ? Bebee Dol


Time sto sam tvoj text u jednom dahu procitala i osetila napetost tokom citanja, jer sam cini mi se previse sporo citala, a radoznalost da saznam sta se desilo je rasla...


Mnogo mi to znači... nezamislivo mnogo.

To što ste Sirius i ti napisali za mene je ogroman podsticaj i sjajna, dobronamerna, podrška Zagrljaj

Nastavićemo u istom pravcu Wink

Citat:Osećam se kao sveže ispohovana tikvica

Ti si bar sveza,za razliku od mene.Mozemo se i igrati sa rečima,praviti razmestaj(kao i u svemu u zivotu) pa napisatiOsećam se sveže,kao ispohovana tikvica i onda ta recenica bude smešna(kao i večina stvari u životu).
Sve situacije u zivotu,mozemo posmatrati iz vise uglova i napraviti ih smesnim.
Citat:(jer po prirodi stvari avioni ne mogu biti ni glupi)
Ko kaze?Hm...sve stvari u zivotu su kao ovce.Ponasaju se onako kako covek naredi...rukom,mislima,rečima.Dakle,avion je izrazito glupa limena ptica,jer kada glupi pilot pogresi,avion ga poslusa i krene za njim...u sunovrat.

Sve sto si napisala....sto je rekla Milena,čita se u jednom dahu.Naprosto,ne možes drugacije.
U većini slučajeva,kada mi se dopadne nečiji tekst...ja ostajem bez reči...ili pronadjem koju,ali...tja,ni ona ne ogovara opisu onoga sto tvoje recenice stvore u meni.
8 puta sam procitala i...gde je dalje?Kako nema dalje?Pa ona mora opet da poleti!I opet...i opet...i opet.Dok ne nauci da slobodan let i slobodan pad zahtevaju krila...samo trebas znati,kada da ih rasiris a kada da skupis,da se ne slome...prepusti se vetru.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 644 korisnika na forumu :: 3 registrovanih, 2 sakrivenih i 639 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: LUDI, robytz, sokars