И, наравно, да подсетим: на висинама се не лети у јату. Бити сам, изнад облака људске тривијалности, баналности, а често и глупости, јесте изазов, напор, одговорност. Сву ту уложену енергију враћа нам и дарује Врховна лепота неспутаности и праве слободе, не њеног привида; то је слобода освојена храброшћу да се , бар кратко време, буде сам, крстари и лебди у прозрачности тог мора искрености које самоћа једно има.
Уосталом, одавно је написана песма о албатросу, одавно су испеване песме и кондорима, наше је да им не завидимо већ да кренемо њиховим коридорима.
Einmana ::
U većini slučajeva,kada mi se dopadne nečiji tekst...ja ostajem bez reči...ili pronadjem koju,ali...tja,ni ona ne ogovara opisu onoga sto tvoje recenice stvore u meni.
8 puta sam procitala i...gde je dalje?
Ukrašću opis, pa makar bacili munje na mene, makar me šibali vetrovi, okačili da visim na sred Terazija kao primer ostalim poklonicima Ljubavi i mrziteljima tranzicijskog ruleta, ili mi uvalili na silu kamenčugu da je do besmislenosti guram uz Prokletije.
Jeste posebno jer mi smo posebni, stoga je i inspiracija bila takva. A pošto već, je li, znamo svih trideset slova i umemo da ih kombinujemo (neko to pogrešno zove pismenošću), eto lepog proizvoda ljudskog uma...koliko lako nastaje dobra književnost i kako je recept jednostavan?
Dalje ?
Zvezda je upekla. Vruće,vruće,vruće.
Ništa toplo-hladno. Bez trunke vetra. Samo vrućina. Samo vreo dah i kratki,brzi udisaj.
Kako nema dalje?Pa ona mora opet da poleti!
Jednostavno, nešto se prelomilo u tim sekundama...i ja sam počela vreme da merim po treptajima, a ne u satima.
opet...i opet...i opet.
Dok ne nauci da slobodan let i slobodan pad zahtevaju krila...
Na visinama se ne leti u jatu.
Biti sam. Biti iznad oblaka ljudske trivijalnosti. Biti iznad banalnosti. Visoko iznad gluposti.
Leteti.
Zatim ponirati.
Ponirati u dubine plavetnila. Ponirati vrtoglavom brzinom.
Biti slobodan. Nesputan. Darovati sebi spoznaju neslućenih visina.Krstariti i lebdeti u prozračnosti mora iskrenosti.
...prepusti se vetru.
opet...i opet...i opet.
Jutro.
Bez daška vetra.
Ima li dalje ?
Da li sve situacije u zivotu,mozemo posmatrati iz vise uglova i napraviti ih smesnim
Dovoljno dugo sam slušala kako život nije spisak lepih želja.
Ponekad mi se čini da su stvari kao ovce i da se ponašaju...ali, ne ponašaju se.
Stvari se ne ponašaju
Mozemo se i igrati sa rečima,praviti razmestaj(kao i u svemu u zivotu) pa napisati......napisati...pisati...
Igrala sam se vašim rečima, ali se nisam zaigrala. I ?
Dobih ovo.
Ništa spektakularno. To sam samo ja.
Nikad nisam smatrala da imam posebnog dara za pisanje.
Nikad, zapravo nisam smatrala da imam posebnog dara za bilo šta.
Ponekad, tek tako , naleti neko poniranje, a zatim uzleti čak i tastatura. Redovi sami stvaraju nekakvu celinu, brljivu i neveštu, a opet iskrenu.
Htela sam svoj blog da nazovem "O ljubavi i drugim demonima". Čist plagijat.
Tog naziva spaslo ga je to što nisam htela da budem ona koja se pretvara da to zašta koristi tu pompeznu i famoznu reč od pet slova smatra demonom.
Naprotiv.
Hvata me realnost. U klinču smo ona i ja...već duže vreme.
Ima li budućnosti ovde gde Sunce diže prašinu, a kiša stvara samo i jedino blato ?
Citat:Stvari se ne ponašaju
Ponašaju se .Baci kocku na glavu čoveka...tvoja ruka je bacila kocku ,a kocka se ponasa jos gluplje,pa ne zna da skrene,vec ide tamo gde si ga i bacila...na glavu. Ovca
Kada kazem ,,ponasaju se,,....onda tako treba i da ostane
Einmana ::
Kada kazem ,,ponasaju se,,....onda tako treba i da ostane
Ako ti kažeš da tako treba da ostane, onda i neka ostane kocka ovca
... a ja mislila nadovezaćeš se na tematsku celinu i napisati nam svoje vidjenje ljubavi...demona...tranzicije...sunovrata...
Hajd, pero u ruke i jurišaj na blog.
Samo uzleti ...
Citat:Čini mi se da sam te morao voleti na bezbroj načina, bezbroj puta,
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opčinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje različite načine
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvek.
Kada god čujem stare priče o ljubavi, to je stolećima star bol,
Ta stara priča o razdvojenosti ili zajedničkom životu,
Kao što uvek gledam iznova u prošlost, na kraju uvek ti iskrsneš
Prekrivač sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postaješ simbol onoga što se pamti zauvek.
Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika, deleći istu
Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka -
Stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvek iznova.
Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronašavši svoj kraj u tebi,
Ljubav čoveka svih vremena, prošlosti i večnosti:
Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni život.
Sećanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom našom ljubavlju -
I pesme svih pesnika, prošlosti i večnosti.
On, tamo jedan koji je samo moj, je zaslužan za divan provod.
I bi svetlost
Jin i Jang predstavljaju suprotnosti ali su nerazdvojni, tj. jedan pol bez druga ne može funkcionisati.
gde ima svetla, treba biti i tame,
gde je oblik, treba biti i prazan prostor,
gde je gore, treba uvek biti i dole,
gde je zatvoreno, treba uvek biti i otvorenog,
tamo gde ima kvarenja, uvek ima i života! Ja, ova ovde koja je samo njegova, zaslužna sam za pakao, naravno. Zamislimo ove suprotnosti u nama samima!
Međutim, Jin i Jang nikako nisu suprotnosti, nego dopunjujući principi, sličnosti i razlike u jednome. Gledanje na Jin iJang kao na suprotnosti upravo je došlo sa zapada. Potpuno pogrešno !
Citiraću šefa Pecu: Jin i Jang su dve suprotnosti [inverzije] koje se bezgranicno vole, shvativsi da tako cine savrsenu celinu. i time zapečatiti šveps dilemu dilemu, ako je ikad u meni i postojala.
Ova dva simbola (tamna i svetla strana) su neodvojiva – baš kao i kod ljudi.
Oni koji ne znaju šta je dobro, neće znati ni šta je loše. Zato, u samom jin jang znaku i stoje dve tačke... One su suprotne samoj polovini u kojoj se nalaze, jer su uzete od njenog opozita.
On je Crni, a ja sam njegova bela Tačka
Da li sam napomenula da su njegovi izbori, po pravilu, bolji od mojih ?
Volim kad bira za oboje.
On voli meni da prepušta izbor tvrdeći kako mu ne dopuštam da bude džentlmen.
Zapravo se plašim da ne napravim grešku i pretvorim se u Crnu tačku.
Prilikom našeg prvog susreta, koji se zbio veoma davno, posebno snažan utisak na mene su ostavile tri njegove osobine - i taj utisak se samo pojačavao kako je vreme odmisalo.
Na prvom mestu, to je bila plemenitost njegovog karaktera, njegova velikodušnost i otmenost. Bilo je nezamislivo da on može napraviti neku niskost ili čak pomisliti nešto ružno.
Sećam se ovih dveju rečenica: Ich betrachte das Moralishe als etwas Selbstvertandliches...Ih babe eigentlich nie etwas Gemeines getan
Ko bi od nas, ako se pošteno zagledamo i dubinu naše duše, mogao to da tvrdi ?
Neki medju nama, koji bolje poznaju ljudske slabosti, povremeno su obeshrabreni posmatrajući sebe i ljude oko sebe.
Upravo se u tim trenucima sećamo produhovljenih pojedinaca koji su uspeli da prevaziđu sitničavost, da oplemene život i pokažu nam kakva treba da bude prava veličina duha. Oni, takvi ljudi, daju životu njegovu punu vrednost.
Zatim njegova druga vrlina. Bila je to neposredna i nagonska ljubav prema istini. Odbojnost prema svakom obliku laži, dvosmislenosti ili nejasnoće. Osećalo se da niko nikad nije mogao da ga slaže. Ne samo zato što bi bilo beskorisno, već i zato što bi se svaka želja za tim razvejala u njegovom prisustvu.
Uz njegovu ljubav prema istini išli su pravičnost i čast. Omiljena engleska reč bila mu je FAIRNESS.
I najzad, zadivljujuća je bila njegova hrabrost, nepokolebljiva odlučnost i i istrajnost,posebno u profesionalnom životu - što ovde nije glavna tema. Ipak, razmišljam o njegovim protivnicima i svim napadima koji su ga uzdrmali...
Tek skoro, shvatih da je nežnog zdravlja i da mnogo toga postiže snagom volje.
Kad sam ga prvi put srela, bio je osoba veoma živog duha.Imao je višak životne snage.
Širio je oko sebe energiju.
Odisao je optimizmom, a iz njega su vrcali polet, oduševljenje, žar.
Njegove ruke i pokreti veoma su ljupki, skladni.
Pogled mu je prodoran, pronicljiv.
Sasvim se dobro sećam.
Govorio je lepo, strašno lepo...
Uvek je išao do dna i suštine stvari.
Imala sam utisak da je morao, ne bi li obuzdao tu živost i biološku vitalnost, da sputava sebe .
Morao je da prihvati način života koji nije voleo i pomiri se sa sudbinom koju mu nameće tranzicijski rulet.
Ako se po jutru dan poznaje - onda ptice umiru pevajući...
Srbija.
21 vek.
Da li je ?
Srbija je sigurno. Za vek nisam baš toliko ubeđena.
Kad mi se učini da neću želeti da se vratim,ja i ne odem.
Ponekad mi se učini kako nemam kuda, a ponekad da nemam kome.
Idealizam je zanosan, ali koga to zavaravam
Dočeka me mnogo reči.
Neke su bile podržavajuće, a neke sam prepoznala kao tiha upozorenja.
Ipak, najteže su mi pale one reči koje predstavljaju upozoravajuću podršku.
Jutro je danas sveže.
Ja nisam.
Od jutros nisam, čak, ni kao sveže ispohovana tikvica.
[i]Probudih se...ponovo. U mraku....iste turobne misli i haos
Iscekivanje....strepnja...poraz...susret...nemoc ...nada
Taman sam se opustila kad zasvetli...
Nikada nisam imala talenta za pisanje,kao ni za razne druge stvari.Uopste uzev ja sam jedna netalentovana osoba,osim kad je glupost u pitanju.Tu mogu da budem neprikosnoveni vodja!
Da, ja.... evo ....
"Ti kad lupis,to ti je zesci luping! Al' stvarno
Kazes 5 pametnih stvari,a onda otkines glupost"
"Sta hoces? Pa to je dobar prosek ?!
A zamisli da da je suprotno !"
"EEeeeEEEee,al' onda bi se ta pametna pamtila "
Zazvoni telefon i napravi mi krkljanac u glavi....svi ti likovi koji se preplicu. Moj prijatelj je mom prijatelju - sta????
Neprijatelj !
Kao sto minus i minus daju plus...ali prosto i neverovatno.
Dostojevki je govorio da tako malo ljubavi covek ima u zivotu,a puno bola ,straha i uzasa.
Naci srecnog coveka ...... ali gde?
Gde zive ti srecni ljudi? Gde se skrivaju pod kapom nebeskom?
Moze li covek biti svestan i srecan?
Pamtim svaki tren kad se dogodi, a dogodi se retko.
Pamtim kad boje postanu zive, a oci vesele ,ispunjene smislom....tek tren.... i onda prodje.
Naidju sumorne misli,lice prepuno nerazumevanja i eto....
Moram da odem. Zaista moram da odem odavde.
Gde ?
Kad ?
Kuda ?
Eh,nisam ja tuzna danas. Ja sam takva kakva sam uvek...u tisini...ili pod maskom....sa svojim mislima .
Ne volim prozaicne razgovore. Ne volim sto mi idu izbori jer kakav mi je pa izbor ? Kao da biram da li cu da me ubiju iz pistolja ili da me obese- koja je razlika kad si svejedno, na kraju, mrtav ?
p.s.
Izvinjavam se svim igračima što kasnim sa zadatkom.Evo i zadatka:
Na hipodromu se održala trka konja.Kojim redom su konji završili trku, ako se zna:
-Perla je stigla na cilj pre Lepotice, a posle Šapata.
-Šapat je ušao na cilj zajedno sa Perlom, ako i samo ako Srećko nije bio u cilju izjednačen sa Skitnicom.
-Perla je stigla toliko mesta posle Skitnice, koliko je Skitnica iza Šapata , samo i jedino tada, ako je Šapat stigao pre Lepotice.
Ne bih imala nista protiv da sam konj umesto sto sam covek. To za mene ne bi bila uvreda.Konj je tako divna zivotinja, oduvek sam zelela da imam jednog,ali bednici kao sto sam ja nisu u stanju sebi da ga priuste.
Nemaju svi srece da se rode u Dolini Svetlosti... Kakve sam srece,da sam konj ,bila bih vlasnistvo nekog Roma na Cukarickoj padini koji bi me izrabljivao do smrti.
Ja znam ko sam. Koje su moje prednosti a koji nedostaci. Svesna sam svojih dobrih i losih strana. Ne volim ljude koji namecu svoju neostvarenost drugima...meni. Treba biti svestan sebe, svojih dometa, svojih uspeha i poraza, iskrene radosti i duboke patnje.
Ja se jos nisam potpuno ostvarila i to ne krijem. Mozda hocu,a mozda ne.
Ako Bog da srece,zdravlja i blagoslova - uspecu. I ako to zasluzim. Bog ? Rekla sam Bog ?
Izgleda da jesam, pitajući se ko je Bog tranzicije.
Možda ga vidim.
Ako ne - necu.
Posustacu.... odustacu ...videcemo.
Uostalom ,sto kaze moj pametni prijatelj ispunjen sumnjom - zar se covek moze potpuno ostvariti?!
Ja, ne verujem da mogu...meni uvek nesto fali ...i ako mi sve bude potaman mucice me celoga zivota pitanje:
Zbog cega deca umiru?
p.s.
Videh ogromne greške koje sam napravila u žurbi, ali...ali...mrzi me da ih sad ispravljam
Izvinjavam se zbog njih....i zbog sebe...i zbog nas.
.Baci kocku na glavu čoveka...tvoja ruka je bacila kocku ,a kocka se ponasa jos gluplje,pa ne zna da skrene,vec ide tamo gde si ga i bacila...na glavu. 
