|
Kad sam bio mlad čitao sam dosta, mada je to relativan pojam. Tada nije bilo ni ovoliko tv programa, ni telefona pametnih, ni brzog neta... Da, toliko sam mator.
Nažalost više nisam toliko konstantan u čitanju.
A znate ono kad neka rečenica, neki pasus, privuče pažnju, ne mora čak ni da se složite sa tim ili da vam se svidi, jednostavno vas natera na razmišljanje. Tako nekako.
Tada sam te neke pasuse, ne sve, zapisivao, kasnije kada sam počeo da kupujem knjige voleo sam ih podvlačiti. Jedan od razloga je taj što sam želeo da sve to kasnije prepišem negde gde ću nanovo čitati. Nekad mi olovka nije bila pri ruci a mrzelo me da je tražim pa čak ni tu nisam bio dosledan. Zanimljivo je (a možda i nije) da kod onih knjiga koje sam pročitao po drugi put, pasusi koji su bili podvučeni kod tog drugog čitanja bi možda prošli ne toliko zapaženo a podvlačio sam neke nove. To verovatno ima veze i sa raspoloženjem koje sam imao u trenutku čitanja a i sa godinama. Za neke knjige je potrebno da sazrimo.
U suštini, ono što sam hteo i zbog čega sam započeo ovo pisanije je to da sam tražio neku prikladnu temu na forumu gde bih sve to podvučeno zapisao. Nisam našao. Onda se premišljah da napravim novu, ali pošto bih ispunio tek nekoliko stranica a pod pretpostavkom da se neće mnogo ljudi uključiti u to verovatno bi i ta tema zamrla kao mnoge druge.
Onda reših da to pišem u ovom blogu pa da pored raznih nebuloza bude i nečeg smislenog.
I stvarno nekad ne znam zašto ovoliki uvod i objašnjavanje kada je to moglo mnogo kraće i razumljivije napisati.
Kao kada mi je predigra duža i bolja od... Dobro je Zorane! Dobro je.
Počeću od poslednje pročitanje knjige.
Frederik Bakman - Uznemireni ljudi
"A istina? Nema je. O granicama univerzuma uspeli smo da dokučimo jedino da ih nema, a o Bogu znamo samo to da ne znamo ništa. I tako je jedino što je majka sveštenica zahtevala od svoje porodice bilo sasvim jednostavno: da damo sve od sebe. Da zasadimo jabuku čak i ako znamo da je sutra propast sveta."
I da spasemo koga možemo."
"Kažu da čovekova ličnost predstavlja zbir njegovih iskustava. Ali to naravno nije istina, barem ne u potpunosti, jer kad bi naša prošlost bila sve što nas definiše, ne bismo bili u stanju da podnesemo sami sebe. Moramo imati priliku da sami sebe ubedimo da smo nešto više od grešaka koje smo počinili juče. I da predstavljamo svaki naš sledeći izbor i svako naše sutra."
"Nije mu bilo važno smeje li se njemu ili sa njim, samo dok se smejala."
|
