|
Poslao: 17 Jan 2012 19:35
|
|
_Sale :: Zar je teško nekome dragom ulepšati dan sa tri lepe reči?
Koja je cena tvoje lepe reči?
Šta očekuješ za uzvrat?
Nemaš odgovor?
Naravno.
Svi smo postali isti...
@_Sale: 
Ja sigurno neću imati prave odgovore na tvoja pitanja, samo neke lične verzije, koje će se nekome dopasti, nekome ne...
Kao prvo, meni se ne sviđa ovaj ubrzani tempo života i tako rado bih usporila kad bi to bilo moguće ... ali nemoguće je, inače "ispadaš iz igre".
Mali milion puta sam se zatekla kako, dok nešto radim, mislim o nekome... prijatelju, prijateljici, sestri ... i obećam sebi da ću, kad dođem kući, nazvati tog nekoga ili poslati mail, sms... šta god. Onda dan teče dalje, sa svim obavezama i "uzbuđenjima" i dok trepneš, već je prošla ponoć i suviše je kasno ... I tako iz dana u dan...
Onda dođe svečani vikend, kad se ne skidam s telefona, ispričam se sa mnogima, razveselim i sebe i njih... I znaš šta, mnogi me razumiju, jer žive istim tempom.
Sad, ovo i nije neki izgovor. Generalno, mislim da nam treba mrvica više volje (nekad i hrabrosti) nego što imamo.
Ja imam tu sreću da radim ovo što radim (i gdje radim), pa svakog dana uživam (ali najiskrenije ... po tome sam poznata) u razgovorima sa svojim pacijentima. Malo je specifično, jer se viđamo tri puta sedmično, po četiri sata ... i dok oni leže, ja obilazim okolo, pregledam ih, pričam s njima o svemu, šalim se ...
I ne očekujem zauzvrat - ama baš ništa. Meni dovoljan i nečiji osmijeh. 
Najbolji mi je bio odgovor jednog pacijenta, kad sam ga pitala "hoćemo li se pregledati?", on je odgovorio "ne, zašto, pa već ste me pregledali" ... mislio je baš na taj moj razgovor s njima. 
E, sad ... zašto je nekome toliko teško da ti odgovori na poruku, pitanje i sl, a znaš da nije da nema vremena ... to već ne bih znala rastumačiti. Možda je stvarno cijena riječi previsoka... 
Istina je, nažalost, da se udaljavamo jedni od drugih... Što je najbolnije, baš u okviru porodice. Eto, sama sam imala tu ... ne znam ni kako bih to nazvala - sreću ili nesreću, da mi na lijepe riječi (i postupke) bude uzvraćeno, ni manje ni više, nego lažima. Al' dobro, izborila se sa tom životnom situacijom, postavila stvari na svoje mjesto, a još jedno dobro iz svega je to što je moje dijete naučilo cijenu laži i važnost bliskosti.
I da ne zaboravim te tri lijepe riječi za današnji dan: Love you MC!
|
|
|
Poslao: 17 Jan 2012 20:33
|
|
posebna ::E, sad ... zašto je nekome toliko teško da ti odgovori na poruku, pitanje i sl, a znaš da nije da nema vremena ... to već ne bih znala rastumačiti. Možda je stvarno cijena riječi previsoka...
Da se ne lažemo, nije uvek razlog da se nema vremena, nego neki naprosto ne žele. Ne mare, nije im stalo do drugih.
|
|
|
Poslao: 17 Jan 2012 20:37
|
|
Sorelag ::posebna ::E, sad ... zašto je nekome toliko teško da ti odgovori na poruku, pitanje i sl, a znaš da nije da nema vremena ... to već ne bih znala rastumačiti. Možda je stvarno cijena riječi previsoka...
Da se ne lažemo, nije uvek razlog da se nema vremena, nego neki naprosto ne žele. Ne mare, nije im stalo do drugih.
E tu je razlika u kojoj uzivam
Po tome se vidi koliko je ko "ispred" nekoga u moralnom, ljudskom i svakom drugom smislu. U kilometrima.
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Feb 2012 19:53
|
|
Oglas: Molim iskompleksirane osobe da svoje komplekse ne liječe preko mojih leđa. Ja sam sa svojima davno raskrstila, a nisam ni specijalista za tak'e "bolesti". Hvala! 
Došlo mi... 
|
|
|
Poslao: 12 Feb 2012 09:45
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: kindergirl, Simke, Ričard, Mila_90, blog 25, posebna, mcrule, Sorelag, g0c47777, Lav_staford, aleksandar996, saten
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Oglas:
Ustupam bivše prijatelje!
Korišćeni veoma retko, više za dobre nego za loše trenutke u životu.
Spolja izgledaju veoma dobro, neki čak i iznad proseka.
Muškog i ženskog pola.
Školska sprema: minimalno srednja škola pa do post-dipl studija.
Kod mene su se nalazli između 5 i 25 godina.
Veoma su privrženi i odani, spremni da saslušaju i da prepričaju većem broju nepoznatih ljudi vaše loše trenutke.
Kada ste tužni i usamljeni oni nisu tu jer ne žele da vam smetaju.
Uz njih dajem sve moje tajne, sve padove i razočarenja.
Lepe momente bih hteo da zadržim, ali je stvar dogovora.
Ponuda podrazumeva ustupanje u paketu.
Kod izuzetnih slučajeva pristajem i na parcijalno ustupanje, ali bez prava na bilo kakvu reklamaciju.
Molim vas da mi ne nudite ništa za uzvrat, moja odluka je konačna - isključivo idu kao poklon.
Šifra: već se osećam bolje.
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Feb 2012 08:34
|
|
Napisano: 12 Feb 2012 15:03
Bez zamene!
Čokolada - u Šapcu!
Dopuna: 14 Feb 2012 8:34
Trebalo bi da čistim sneg oko kuće ali me mrzi.
Trebalo bi da stavim lance na točkove ali ne vidim svrhu.
Trebao sam da odem sinoć na plivanje, ali nisam.
Trebalo bi da vratim knjigu koju sam pozajmio, ali je nisam ni pročitao. Dosadna je. Zadržaću je neko vreme i reći da sam je čitao dva puta, ljudi vole to da čuju.
Trebao bih skuvati sebi kafu, ali sam juče spalio džezvicu jer sam blenuo u kompjuter.
Trebalo bi da manje jedem suvo meso, ali me ono svaki put tužno pogleda iz frižidera i kaže "uzmi meeeee".
Trebao bih nazvati neke prijatelje da ih pitam kako su, ali mi se ne da. Ni oni mene ne zovu.
Trebalo bi da sam srećan jer ne radim do sledećeg ponedeljka, ali mi je svejedno.
Trebao bih biti srećan jer je danas dan zaljubljenih, ali me baš briga.
Verovatno mislite da sam neraspoložen, ali nisam. Naprotiv.
Tako mi došlo.
Dobro jutro svima, srećan 14. februar onima koji ga slave po gregorijanskom kalendaru.
Onima koji slave po julijanskom, srećan ... šta god.
|
|
|
|
|
|
