|
|
|
Poslao: 20 Maj 2008 02:32
|
|
majuska21 ::wow MladjaVR, svaka cast na iskrenosti. ovo sto si napisao je zaista lijepo citati i bilo bi lijepo da ima vise muskaraca kao sto si ti.....pozzz
/
saten ::mladjo, stvarno.....ostavio si me bez tek.....
...nakon 10 minuta...oduševio si me....prava je retkost čuti nešto tako iskreno i lepo...
nisi nam rekao koji je to dobar razlog zbog kog odbijaš i one koje te privlače? doduše, rekao si da ćemo jednog dana saznati...ali nemoj da dugo čekamo..... Wink
----------- Dopuna: 18 Maj 2008 20:06 ---------
nemoj da misliš da te muvam...mladja sam od tebe 6 godina....Wink interesuje me zašto bi odbijao nekog ko te privlači....
Hvala na lepim rečima, zaista - drago mi je, ali se ne oduševljavam mnogo zbog toga; izmedju ostalog, i zato što sam ovakav, iskren i skroman jer takav želim, te mogu da budem, a i zato što mi nije rečeno ništa što već nisam znao... nažalost. (i molim vas da ne protumačite pogrešno ovo poslednje; nisam arogantan, iako tako ipak zvučim)
Evo šta je po sredi:
naravno da bi bilo dobro da ima još ljudi koji su bar malo nalik meni; ali bi to bilo dobro po sve druge, ali ne i po njih same. I tu je moj problem.
Znam puno, mogu puno, a još sam i dobar - ali to samo pomaže svima drugima da dobiju moje vreme, dok ne ostane mnogo za mene samog, za moje želje... Oduvek sam bio talentovan (za mnoge stvari), ali nisam bio ambiciozan (izmedju ostalog, zbog činjenice da volim pravednost i da bih uvek, kad mogu, pružio prostora i drugima; a nekad radije njima, nego sebi, iako možda nema mnogo razloga za to tj. nisu zaslužili).
Na sreću, zaboravan sam i relativno neodgovoran (ali ne 'na duge staze' tj. kad se radi o nečemu ozbiljnom - nimalo se ne bojim da priznam grešku i prihvatim kaznu, jer sam ionako puno puta bio i na vrhu i na dnu...), pa mi to umnogome pomaže da kroz sve prolazim bezazlenije (npr. skoro uvek kasnim, a neretko sam lenj).
I opet - ovakav kakav jesam (a pun sam ekstrema, kontradiktornosti i uglavnom ne 'ulivam nadu' ljudima koji me upoznaju; na sreću, nekako uvek najpre mnogo grešim, ali skoro sve kasnije dobrano savladam - samo ako želim/moram) ili fasciniram ljude jednim svojim delom ili ih naprosto zgražavam drugim (i UVEK je tako; pun sam i mana)... a ljudi vole sigurnost, konstantnost. Nisam nepredvidiv i hirovit, ali svi bi radije da budu (poznanici/prijatelji/u vezi, kako god) sa nekim koga mogu da sasvim razumeju, poznaju... A ja čak nisam toliko ni 'težak' s te strane, ali me svi tumače na svoj (možda ograničeni) način; pokušavaju da me razumeju njihovim stavovima/idejama, a ne da mi se prepuste, da mi prosto opušteno veruju, da meni pridju na moj način...
I tako u nedogled... rekoh već, nadam se da ćete sve to jednom saznati do tančina; iako ne morate. 
Nego, nisam ni fizički privlačan - mnogo više zbog svog ponašanja (opsesivno-kompulsivan sam, imam blage tikove), ali i zbog proste fizičke izgradjenosti (nos mi je kriv zbog starog preloma, imam vidljivo krivu kičmu i sva sam četiri uda lomio; zato sam često ograničen, ponekad jedva i potrčim lagano; a zbog duge i mnogostruke povrede kolena i mirovanja sam se bio mnooogo ugojio); a volim lepe Ljude (heteroseksualan sam, al' prosto volim sve što je estetski lepo, pa i muško i žensko telo)... pa nekako osećam i nepravdu u tome da prelepa devojka bude sa ne-lepim momkom.  Nije hir/umišljenost/strah/mentalni problem, ali samo sam idealista.  Kako god, poenta je u tome da je i to veći razlog zbog kog ne flertujem; većina lepih devojkaka ipak želi lepog momka pored sebe. (da se razumemo, lepota meni nije presudna, nikako! Ali i naporan sam, nije me lako 'smuvati' baš zato što tražim/težim nečemu 'dubljem', ne fizičkoj/'plitkoj' vezi... a mnooogo je teže složiti se s nekim mentalno nego fizički, zar ne?!)
P.S. Ja se, ipak, menjam; nisam oduvek bio ovakav, ali ono što poboljšavam su uvek male stvari, neuporedivo manje od srži koja mi je oduvek bila ista i koju NE ŽELIM da promenim (iako me umnogome ograničava da se oslobodim drugih i da mnogo više 'gledam sebe') : jako sam, prokleto, dobar. Skoro nikad ne mogu da kažem ''ne''.
I samo se nadam da ću postati lekar jednog dana, jer ću tako i biti ostvaren i biti u okruženju koje upravo iziskuje (nažalost, sve redje) ljude slične meni... No, i da se to ne dogodi - opet ću biti jednako dobar prema svima, radio na trafici, u prodavnici mob. telefona ili nosao džakove. I uvek ću sve druge ljude moći da pogledam u oči (iako sam, na kraju dana, već odavno tužan zbog činjenice da ljudi rade gadosti jedni drugima; i zbog toga što sam svima dao sve što sam mogao, iako sam još zadovoljan zbog toga, ne osećam da su mnoge moje potrebe zadovoljene/ ne osećam pravdu; a ne tražim uopšte mnogo. I znam da sam sam sebe na to prokleo...).
P.P.S. Opet, svi ćete me videti nasmejanog kad god nisam sâm... i ne sumnjajte u moje namere. 
|
|
|
Poslao: 20 Maj 2008 10:13
|
|
@ leonard....
tako treba, nemoj slučajno da sam čula da je ne paziš dovoljno....teško tebi...
@ mladjo, jako je lepo čitati ovo što si napisao, i drago mi je što još uvek postoje ljudi kao što si ti....mnogi nemaju ni mrvicu onoga što ti poseduješ.
|
|
|
Poslao: 21 Maj 2008 00:28
|
|
Mladjo
Moram da iskomentarisem malo tvoje postove, imas zanimljiva razmisljanja, nadam se da se neces ljutiti sto cu biti iskren.
Prvo ono da ne volis videti lepu devojku sa ne-lepim momkom, i da devojke zele lepe momke. Naravno da zele- ali.. Lepota je subjektivan dozivljaj, i za svakog je razlicita. Tebi moze momak neke lepe devojke biti ruzan, a mozda je za nju najlepsi na svetu. Takodje imaj u vidu, da postoje velike razlike kad muskarac procenjuje izgled muskarca, i kad to cini zena.
Dalje, mislim da generalno, u pogledu musko-zenskih odnosa, previse komplikujes i zapetljavas. Nema tu puno filozofije, najbitnija je hemija izmedju dvoje ljudi. Kad postoji hemija, onda padaju sve drustvene i ostale razlike, svi uslovi i liste zelja koje smo postavili.
LJubav ne poznaje uslove, jer se voli srcem, a ne razumom. U suprotnom, kad bi mogli birati u koga se zaljubiti, prema nasim zeljama i potrebama, onda u svetu uopste ne bi bilo nesretnih u ljubavi. Svi bi bili sa svojim idealnim partnerima. Naravno da u stvarnosti nije tako.
Draz, a u isto vreme moze biti i patnja, ljubavi, i jeste u tome sto ne mozemo birati kada i u koga cemo se zaljubiti.
Sto se tice dobrote, i ja volim da pomazem ljudima, ali ako me neko iskoristava i gazi moju dobrotu, umem to da presecem, nemam tu vrstu sentimentalnosti. Nekad se mora povuci crta, ma koliko covek bio dobar, fin, povucen. LJudi znaju biti surovi, iako svate da si dobar i popustljiv, mogu da ti se popnu na grbacu.
|
|
|
Poslao: 21 Maj 2008 03:53
|
|
@ dzon snezni :
Znam, veruj mi, sve ono što si rekao... (nažalost)
I nema nikakve potrebe da se ljutim - može bilo ko bilo kad reći ili uraditi ono što se meni ne svidja, a ispravno je/tačno; i opet ne znači da ću se buniti. Od istine se pobeći ne može, već se greške mogu prepravljati tj. popravljati kako bi postale ispravnost... i onda nema ni razloga za nesreću/patnju ili stid...
A da 'zapetljavam'/komplikujem, to znam (opet nažalost). Kao i činjenicu da jeste srce to koje 'bira' kome ćemo se dati... Samo, zar nije poenta upravo u tome da ćemo uvek mnogo lakše/više težiti onome što nam se svidja (onome što nas privlači) i da se Ljubav ne radja jednostrano? Da bih ja bio sa nekim i on(a) mora da poželi/prihvati da bude sa mnom...
Sad, kako će do toga uopšte i doći ako ne budu zadovoljeni bar neki preduslovi, oni koje stvaraju naše misli, afiniteti..? Ako se želi (uslovno rečeno) 'prava' veza, poslušaćemo srce, no tek nakon svog uma... jer on, kažem, navodi ono što će nam se kod nekog dopasti i razloge zbog kojih je to tako (bilo to neko naše sanjarenje o idealnom partneru ili neko ko nam se odjednom, trenutno svidja iako je drastično drugačiji od onoga čemu smo do sada težili).
Uzgred, zar ta 'hemija' ne potpomaže/ubrzava stvaranje veze izmedju dvoje (ili više ) ljudi upravo dok se malo-šta i zna o osobi s kojom odlučujemo da budemo? Tek vremenom zaista otkrivamo da li možemo opstati zajedno, a tad nam sve više i mentalitet/intelekt počinje sa radom; tek docnije možemo zaista uvideti da li je jedno od nas (ili oboje) spremno na kompromise koji su nam bitni i da li ima kapaciteta da nas sasluša, podrži, da nam udovolji...
I da se razumemo => nisam skoro uopšte zahtevan; štaviše, mislim da mogu jaaako dugo (možda čak i zauvek) biti sa nekim s kim odlučim da želim biti... Samo bi, jbga, morala da bude generalno inteligentna (prosečno je sasvim dovoljno, zaboga) i otvorena, iksrena (iako se takav ne može baš biti uvek/u svakoj situaciji, niti sa apsolutnom sigurnošću znati da [li] je neko prema vama iskren) i dobra. Dodjavola, pa mislim da bih i prevaru lako oprostio i onda kad/ako nije potkrepljena dobrim razlogom - neka bude sa mnom dok i ona to sama želi i dok me poštuje..! Greške/preljube su itekako oprostive (iako, naravno, nema ničeg uzvišenijeg od slučaja kada nekome daš svaki razlog da ni ne poželi da te prevari, ikad; ali ljudi ne provode SVAKI trenutak [svog] vremena jedni uz druge, te je i to nešto u šta ne možemo biti sigurni).
Na kraju, već sam bio naglasio da mi lepota nikako nije presudna; i verovatno ću taj stav poneti sa sobom i u grob (ili urnu ). Za druge ništa konkretno i nisam rekao (a da se tiče uporedjivanja njihovog izgleda ili upravo subjektivnih kriterijumima), ali ja, iako sebe ne vidim od spolja skoro nikad kada delam, nisam baš privlačan; već mnogo više odbojan, čini mi se (maaalim delom zbog izgleda; a u mnogo većoj meri ponašanjem - tikovima i gestikulacijom koja je izgleda malo izveštačena). Previše puta se sam sebi nisam svideo s tog aspekta, a ne preterujem sa kritikama, kao što, s druge strane, nisam ni pristrasan.
Kako god - morate me upoznati i razumeti, da biste me poznavali; sva ova priča je zamalo ništavna kad se ne mogu pokazati u praksi pred vama. A ko kaže da zapravo i ne lažem? Prosto, ne možete znati... još.
P.S. Jbga, malo mi je i glupo da o mnooogim ličnim stvarima pišem ovde, baš zato što nije mali broj slučajeva u kojima veličam sebe (koliko god to tiho bilo, realno izgledalo)... i sramota me je da više blebećem o onome što, eto zasad, ne mogu ni da vam dokažem; usto, ponekad zvučim nadmeno i previše sigurno u sebe (iako možda ne isključivo).
Ovakav sam kakav sam iz dva razloga - neke navike/potrebe (na svu sreću ni po koga kobne/opasne; ni malo! Tu najpre mislim na svoju blagu opsesivnu-kompulsivnost i na neretku lenjost) me prosto teraju da budem u odredjenoj meri takav, a drugi razlog je i to što sam odlučio da neke stvari kod sebe (tj. moje osobine) ne želim da promenim (odnosno - želim da budem baš takav, bilo to dobro po mene ili ne; biram da budem veći Čovek [od sebe samog, od svoje subjektivnosti], da se žrtvujem kad je to potrebno; uglavnom zarad drugih). I to je sve (te je, mislim, sasvim razumljivo).
|
|
|
Poslao: 21 Maj 2008 11:11
|
|
Mislim da odgovor na ovo pitanje moze dati biologija. Naime, smatram najmerodavnijom teoriju da zene privlace oni momci koji nose najkvalitetniji genetski materijal. Dakle, onaj muskarac koji poseduje sve osobine koje garantuju kvalitetan opstanak u dzungli zivota privuci ce paznju jedne dame. Jedino pitanje koje se postavlja glasi :"Kako doticna dama definise opstanak?"
|
|
|
Poslao: 21 Maj 2008 11:24
|
|
nukleus ::Mislim da odgovor na ovo pitanje moze dati biologija. Naime, smatram najmerodavnijom teoriju da zene privlace oni momci koji nose najkvalitetniji genetski materijal. Dakle, onaj muskarac koji poseduje sve osobine koje garantuju kvalitetan opstanak u dzungli zivota privuci ce paznju jedne dame. Jedino pitanje koje se postavlja glasi :"Kako doticna dama definise opstanak?"
Hm, međutim, šta ako i kad "momci koji nose najkvalitetniji genetski materijal" ne razviju hemijsku reakciju prema dotičnim "damama" kako ih nazivaš (btw. biologija ne zna za kategoriju dama, samo za jedinke vrste)?! Onda taj damski izbor svakako neće garantovati "kvalitetan opstanak u džungli života".
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2008 15:42
|
|
'Hemijska reakcija', sta je to? Proces zavodjenja se svodi na par metodicnih, rutinskih tehnika koje imaju za cilj samo da podsete muskarca na proces parenja i to je to. Mi (muskarci) smo jako primitivna vrsta. Mudrost kaze: "Svaka zena moze da ima bilo kog muskarca, ali ne i obratno." Sto se tice upotrebe izraza 'dama' prilikom objasnjavanja bioloske teorije, podsecam da prirodni zakoni vaze i za gore pomenutu kategoriju zena.
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2008 18:48
|
|
Kad ti kažeš da ste vi muškarci jako primitivna vrsta, šta bih tu ja i ostale "dame" mogle da dodamo?! Rado bih se složila (na osnovu mog ličnog iskustva), ali zar milion i kusur godina evolucije humanih primata nimalo nije uticalo na modifikaciju "nagona za parenjem" kod homo sapiensa? Zaista ne znam, samo se pitam laički, jer nisam ni primatolog ni biofizički antropolog.
Hemijska reakcija je samo drugi naziv za "podsetnik za parenje". Ona valjda nastupa onda kad muški primat sretne "damu", pod uslovom da "dama" korektno izvede tih par postupaka u okviru tehnike zavođenja. Samo mi nije jasna tehnika zavođenja, da li se ograničava na treptanje, zabacivanje kose, duboki dekolte, minić i dr. sex appealing, poglavito neverbalne (svesno-nesvesne) radnje ili je erotizam kategorija koja eventualno uključuje i verbalnu komunikaciju?
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2008 23:52
|
|
Sorelag, mozda se on nije bas najpreciznije izrazio, ali ima tu dosta istine.
I mi smo ziva bica, i kao sva druga, imamo odredjene instinkte, i nosimo nesto u genima. Citao sam o tome, postoje i ozbiljna istrazivanja, recimo da muskarce duga zenska kosa asocira na plodnost, takodje i siri kukovi, to su jednostavno neke fizicke karakteristike, a mi " nesvesno " i trazimo onog partnera sa najboljim fizickim karakteristikama.
Recimo skoro sve zene vole visoke muskarce sa sirokim ramenima. sto opet mnogi naucnici objasnjavaju time, da zene za takve muskarce smatraju da ce im lakse obezbediti zdravo potomstvo..
Ne bih naravno odnose muskarca i zene, sveo na cistu biologiju, ali da je ona najvaznija jest. Ajd reci iskreno, moze neko biti ne znam kako dobar, fin, ako ti se ne svidi fizicki, dzaba je.
|
|
