U Mojoj Koži

1

U Mojoj Koži

offline
  • Lazar
  • čik pogodi
  • Pridružio: 30 Apr 2013
  • Poruke: 311
  • Gde živiš: tu iza ugla xD

Već dugo sam se nećkao da li da ovo počnem...
Zaparvano,na zadnjem forumu(nebitno koji,neću da im pravim reklamu) na kom sam ovako nešto pokušao su mi brisali i blog a i slične teme bez stvarnog povoda pa iz lošeg iskusva malo sam oklevao...al eto,reših da ipak pokušam.

Predpostavlljam da većina ljudi ovde već zna koje sam sekualne orjentacije,bar oni koji su čitali i učestvovali u temi o homofobiji,jer sam to pomenuo tamo.Nije mi teško ni da izgovorini ni da zapišem to da sam gay...Homoseksualac...drugaćiji od većine...Mnogima ne shvatiljiv,čudan,neobičan,uvrnut... Zapravo ja sam oduvek bio uvrnut još pre nego što sam i mogao da znam da sam drugačije seksualane orejentacije tako da se to lepo uklopilo u tu zbrku Mr. Green Šalim se.Nije bilo baš toliko lepo kada sam sabrao i skontao da se ni po tome ne uklapam u gomilu.Nemogu da kažem da je saznanje bilo strašno jer nije.Bilo je... Čudno,zbunjuće.Kada sam ušao u pubertet jednostavno sam osećao kao da sam sebe ne poznajem(siguran sam da kroz nešto slično prolčazee svi pubertetlije,nebitno na to koje su orejentacije)...Što sam više upoznavao sebe to sam se više trudio da sakrijem to i da bar po nečem budem običan,isti kao i svi ostali.Sada mi to zvuči smešno i glupo što sam tako reagovao,ali tada,sa nekih 13godina ništa drugo mi nije padaloo na pamet jer je polako počinjao da me hvata strah od toga šta će biti ako neko to sazna.Nisam imao sa kim da razgovaram o tome niti sam se usuđivao.Počeo sam sam sebe da ubeđujem da to nije normalno,da mi sigurno nešto fali jer sam dobro znao kako izgleda kad po nećemu štrčiš.Ja sam bio jedan od onih,hiperaktivnih koji nikada ne mogu da sede mnirno i koji uvek traže izgovor da ustanu na sred časa ili imaju osećaj da će im od silnog ponavljanja i objašnjavanja kao za bebe explodirati glava...i naravno,i jedan od onih kojima padaju najuvrnutije pakosti na pamet za vreme svakog odmora.Dobro,u početku su me vršnjaci voleli zbog toga jerr sam bio zabavan ali su me brzo i oni proglasili za barabu kad su pored mene i oni počeli da se uvaljuju u probleme...A još sam i pisao kao šifrant u tom perijodu tako da mi stvarno nije trebalo da iko dobije još jedan razlog zato da mi prave zagorčava život.Imao sam samo jednog druga i nisam želeo i njega da izgubim.

Da sve bude još i gore,samo godinu dana pre toga roditelji su mi se razveli.To me je poprilično pogodilo jer bio sam baš vezan za mog oca...On mi je ustvari bio idol i dan danas na nek i način jeste mada sam se davno razočarao u njega...Bio je poseban...Da budem realan,bio je bitanga i usijana glavurdža...Nesuđeni muzičar(kao i ja).Iz njihovih priča,pre braka s mojom majkom od celokupne imovine imao je samo dva para izlizanih farmerica,nekoliko košulja,kožnju jaknu i gitaru...Ali je imao neki svoj šarm,dugu kosurinu i šućmurasto-šarene,zelene oči koje sam nasledio od njega...I to je i presudilo kod moje majke.
Žene iz nekog razloga vole te usijane glavurdže jer se nadaju da će baš one biti te koje će uspeti da ih smire i pripitome...Mada retko koja to stvarno i uspe.Moja majka definitivno to nije uspela sa njim...Ustvari,na neko vreme je bila i uspela.Bio se on uozbiljio,čak je našao i pravi-pravcati posao a onda je ona napravila tu grešku i popustila kada je on hteo da kupi motor(sećam se tog,crvenog MZ-ca i toga kako sam stalno tražio da me provoza al mi mikad nije ispunio tu želju),i to je bilo to.Usijana glavurđa je ipak samo usijana glavurđa.
Sećam se da je u početku izlazio samo vikendom uveče i ko zna gde se lunjao s društvom.Moja majka nije u početku imala problem sa tim,ali kada je počeo da se dovlači sve kasnije i kasnije ona je počela da se buni i ljuti.Naravno,što se ona više ljutila to je on više gledao da pobegne.Ne mogu ni da nabrohjim to kolliko smo ih puta ja i burazer slušali kako se svađaju i pepucavaju oko toga...Čini mi se,svaki put sve glasnije i agresivnije.Posle samo gudinu dana ostao je bez posla jer je nešto žešće zabrljao.Posle toga,sećam se da ga po nekoliko dana nije bilo nigde a svaki put kada bi došao moja majka ga je dočekivala sa prebacivanjima.Za neko čudo,posle par meseci su počeli sve manje da se svađaju oko toga što on skoro nikad nije kući i nismam mnogao ni da zamislim koliko je to ustvaribi bio loš omen.Jednog dana,pre nego što smo ja i burazer došli iz škole.on se samo spakovao i nije se više ni vraćao.Naravno ni majka nam nije ništa rekla o tome da se razvode sve do poslednjeg trenutka.Tvrdila je samo da oni moraju malo da se ne viđaju neko vreme.To da se razvode saznao sam samo nekoliko dana pred njihovo,zakazano ročište i bio sam sav zatečen.Mislio sam da će se pomiriti...Da će nekako izgaditi stvari između njih...Ne znam ni ja šta sam očekivao...Ali da su mi bar rekli malo ranije...Sigurno ni to ne bi promenilo taj,glupi osećaj oko njihovog razvoda,ali mogli su ipak da mi kažu ranije!
Posle toga sam ga viđao samo po dva puta godišnje i to je bilo to.Moj buraze ga i dan dans krivi i čak pomalo i mrzi,jer je ubeđen da je na neki način pobegao od nas...I jeste u pravu,jer se tog dana spakovao i nije ni sačekao da dođemo iz škole da nam objasni šta se to dešava i šta nas čeka...I ja ga ne neki način krivim jer se ponašao kao neodgovorni klinac,ali ne mogu da ga mrzim.Nije on bio tako loš koliko moj burazer želi da veruje.Umeo je dosta toga da objasni...Naučio me je dosta korisnih stvari.
Pored njega sam zavoleo Star Trek i naučnu fantastiku uopšte.Gitaru i kvalitetni metal i rock isto.Voleo je i skandinavsku i staroslovensku mitologiju i stalno mi je pričao i prepričavao to kako ima toliko toga zajedničkog između Tora i Peruna(bio je malo zaluđen time).
Čini mi se da sam malo upio od njega taj buntovnički duh...Mada mislim da mi je on to,ustvari namerno usadio.
Bilo mi je krivo što nismo provodili više vremea zajedno tada...A i sada mi je krivo što se retko kad viđamo.
Nije se nikad ženio posle moje majke,mada jeste bio u još dva divlja braka,ali ni to nije trajalo dugo jer ne ume on da bude ni odgovpran ni dovoljno postojan da bi neka mogla da ga trpi na duže vreme.
To kako se on ponašao i kako se idalje ponaša ja sada računam kao životnu lekciju o tome kakv ne smem da budem....Ali tada,sa tih trinaest godina,samo mi je falio,mada nikada se ne bih usudio da sa njim porazgovaram o tome.Činilo mi se da bih ga razočarao...Zapravo,iz istog razloga ni sa majkom nisam smeo da razgovaram o tome.

Tek kasnije su oni,sasvim slučano saznali to da sam gay...i to na onaj teži naćin.

Imao sam tada već 16.Upali su mi u sobu i zatekli me kako se ljubim sa "drugom" koji je svario da radimo domaći.To je ustvari bio prvi dečko koga sam smuvao...I ne samo to,on je ustvari bio prvi koga sam se ikada usudio da muvam.Zaljubljivao sam se ja u momke još od trinaste godine...zapravo tako sam i shvatio tada da sam gay,jer ni jedan drugi način i ne možeš da znaš tako nešto.To se jednostavno dešavalo slučajno isto kao kod bilo koga drugog.Nema tu nikavog manernog biranja kako mnogi žele da veruju već samo tek tako neko ti se svidi i dobiješ želju da mu privučeš pažnju isto kao što i svaki drugi dečak tih godina želi da privuče pažnju devojčicio koja mu se sviđa.
Naravno,kao i mnogi drugi,poput mene,nisam se usuđivao da priđem nekom ko mi se stvarno sviđa,iz svih mogućih razloga.Sama pomisao na to zvučala mi je strašno jer bi tako svi saznali da nisam normalan.Isto kao i svi drugi udvarao sam se curama.To mi je išlo poprilično dobro...Čak bolje nego većini mojih vršnjaka jer me nije bilo strah od odbijanja.Uvek je lakše kada ti nije bitno da li će te odbiti ili neće i prilaziš sasvim prirodno sa istim samopouzdanjem kao i da nameravaš da je pitaš o tome koju je ocenu dobila na testu...A i prilično sam bio samouveren za jednog,pegavog,riđeg klinca sa repuškom.Većina cura su me smatrale za šarmantnog momka najviše zbog toga što sam im pravio ružice i svakojake još cvetove od papira ili aluminiumske foije od čokolade.Imao sam talenta za te manguparije i još tada sam znao da to izkoristim,ali se nisam zaljubljivao u te cure...Samo sam ih gledao kao drugarice i to nije moglo da promeni ni to što sam se trudio da sebe ubedim u suprotno.Pokušavao sam na silu da nateram sebe da se zaljubim i ništa nije vredelo.
Pokušao sam i da spavam sa nekoliko njih(dobro,samo dve) kada sam imao petnaest.Znao sam da mi neće prijati ali sam ipak morao da pokušam,posebno zato što su se većina mojih vršnaka hvalili svojim prvim iskustvima.Devojku sam već imao i bila je sva spremna i čini mi se da je jedva čekala da joj to pedložim.Izkoristili smo prvu priliku kada moja majka nije bila kući...Ona je u to vreme pa bila počela da se viđa sa čovekom koji mi je već sledeće godine postao očuh i dosta su njih dvoje izlazili zajedno.Naravno,burazeru sam dao pola svog džeparca za tu nedelju samo da ode u sony club kako bi ja i moja devojka bili sami.
Nemogu da kažem da je bilo baš-baš loše...Njoj je definitvno bilo lepo...Ali ja ne mogu da kažem da mi je stvarno prijalo koliko i njoj.Sve je išlo nagonski...Samo po instinktu.Više su hormoni radeli svoje nego strano moja želja.Bilo mi je čudno...Ja sam se posle toga osećao čudno i nisam imao voljhu da to ponovim...Bar ne sa njom.Čisto da ne bude da sam je iskoristio sačekao sam jedno dve nedelje pre nego što sam raskinuo...I,iz inata samom sebi pokušao sve to isto,samo sa sledećom.Naravno da je bilo isto kao i prvi put ali sam sa njom izdržao cela dva meseca u vezi,ali samo na silu.Posle toga više nisam imao volje da se maltretiram dalje.
Svo to vreme znao sam koga ustvari zelim...Sedeo je skoro na svakom času u klupi ispred mene ali nikada nismo razmenili više od 3-4 reci za celu tu godinu.On je bio jedan od onih genijala koji baš sve znaju i koje profesori prosto žele da urame(svako je imao bar po jednog tavog u odeljenju),a ja sam bio namćor koji je radeo domaći onako s nogu,na odmoru pre časa i iglom od šestara crtao po klupi čisto da ne sedi džaba dok proseri predaju lekcije(imam taj talenat da mogu da slušam i u isto vreme radim nešto sasvim drugo pa je izgledalo svima kao da nisam uopšte zainteresovan na časovima).Nije bio nešto posebno lep,ali je bio simpatičan i stalno mi se smeškao.Čitavih godinu dana sam se trudio da ne razmišljam o njemu ali džaba sve to kad mi je bukvalno svakog dana bio tu,ispred nosa.

Trudio sam se da zabranim sebi da osećam to što osećam i gurao sam sam sebi grižu saveti i osećaj krvice svaki put kada bih sam sebe uhvatio na delu da mislim o njemu...A to je bilo skoro pa svo vreme.Želeo sam da mu priđem i iztrtljam sve što osećam a niti sam mogao niti sam to smeo da uradim.Tako nešto se žestoko kosi sa mojom impulsivnom prirodom jer ja uvek,za sve ostalo puštam svojim inpulsima na volju i ne razmošljm toiko da li smem ili nesmem i da li mogu ili nemogu već jednpostavno uradim pa se posle nosim sa posledicama kakve god one bile.Tako sam u petom razredu ukrao teglu sa prepariranom zmijom iz kabinetra za biologiju da jurim devojčice,a i dečake koje sam provalio da se plaše.Tako sam se popeo na kesten ispred škole u šestom razredu.Takom sam kosturu iz kabineta za biologiju obukao moju staru majicu koju sam doneo od kuće samo zbog toga(kabinet za biologiju mi je uvek bio posebno zanimljiv zbog svih,onih preparata,prepariranih životinja i modela...Mogućnosti su mi tamo bile neograničene).Jednostavno sam se probudio sa idejom da bi bilo zanimljivo da obučem tom kosturu majicu i samo sam je gurnuo u torbu pre nego što sam pošao od kuće...Zato sam svaku fiks ideju i spovodio u delo jer jednostavno nisam razmišljao i nisam se opterećivao mislima o tome da li je to uopšte pametno ili prikladno,samo sam sledio svoje impulse...Ali sve vezano za njega,isto kao i za bilo kog pre njega u koga sam se ikada zaljubio je bilo nešto sasvim drugo.Radeo sam sve suprotno mojim impulsima i bukvalno išao protiv sebe i svojih osećanja,pokušavajući da nebudem to što sam već tada znao da jesam.Nisam želeo to!Nisam birao,niti bih izarao da sam slučajno bio u mogućnosti da biram!Svako ko tvrdi da može da bira u koga će se tačno zaljubiti laže!Ljudi mogu da biraju sa kim da se upuste u vezu,ali ne u koga se zaljubljuju.To se jednostavno desi ili ne desi...Posebno u tim godinama.
Ne postoji uopšte razlog niti neko konkretno objašnje zašto se neki momamk kao ja zaljubljuje u momke umesto u devojke...Niti postoji razlog zašto ga oni privlače.Svako ko misli da postoji neki konkretan razlog ili uzrok za tako nešto jednostavno ne želi da prihvati da je to sasvim prirodsno i urođeno nekim ljudima.Ništa na to ne može da utiče ili da promeni to.Naravno,uvek se nađu ljudi koji tvrde da je to strvar vaspitanja,lošeg odnosa sa jednim ili oba roditelja ili nešto sasvim drugo...Ali to ne objašnjava mene!Ja nisam bio nikakvo zapostavljano siroče,i iako su mi se roditelji razveli kada sam imao dvanest to ne znači da me nisu volleli i da me nisu učili da poštujem i njih i bilo koga drugog...I jesam ja pravio pakosti i sprovodio moje fiks ideje u dela ali nije to bilo iz nikakvog bunta ili loše namere već zatro što sam hiperaktivan!Svako ko je imao priliku da se susretne sa hiperaktivim detetom zna da sve što oni rade,rade zato što im je dosadno i pronalaze kreativne načine da sami sebe i svoju okolinu zabave.Nisam ja bio nikakav delikvent ili bitanga već samo živahan klinac sa malo više energije nego većina mojih vršnjaka.Voleo sam svoju majku i svog oca isto koliko i oni mene.Vaspitavali su me da nikad ne budem loša osoba;da ne izbegavam nikog osim ako taj nema loše namere,niti da se nekom rugam.Naučili su me da poštujem druge i da svakog čoveka cenim po njegovom ličnom karakteru...Ali i da ne usvajam tuđa mišljenja već da uvek imam svoja i da mislim svojom glavom.Usadili su mi,posebno otac se potrudio da mi usadi potrebu da se bunim ako nešto nije pravedno ili tačno i da ako treba okrenem nebo i zemlju samo da bih nešto ispravio...Ali da nikad ne objašnjavam to pesnicama već rečima.On i Star Trek(TNG) su me oblikovali u takvu osobu.
Naravno da ipak jesam pokušava da tražim razlog zašto sam gay i ispravim to jer svi to tretirju kao nešto pogrešno,loše ili jednostavno poremećeno.Mali milion puta sam proispitaiavao sam sebe i tražio zazlog zašto sam ja to drugačiiji,zašto jednostavno ne doživljavam suprotni pol kao privlačan...Ne samo tada,sa tih 15-16 godina već i kasnije...I uvek je bio isti zaključak.Sve se uvek svodilo na to da ne postoji konkretni razlog jer svako ko me privuče,on me privuče nekim svojim individualnim,malim sitnicama koje su samo njemu specifične i isto kao i svako drugi ja imam potrebu da posvetim pažnju toj osobi koja me privuče...Da ga vežem za sebe i učinim da se ta osoba oseća posebno i voljeno.Nekada je to samo zvuk njegovog glasa,boja očiju,osmeh,način na koji hoda,smisao za humor ili nešto sasvim deseto...I nisam uspevao da nađem način da promenim to što osećam prema nekome jer su to bila iskrena,prava osećanja a ne kako mnogi tvrde samo fizička želja,stras bez emocij i obična,nastarna perverzija.
Ja sa petnaest nisam imao želju da tog momka ponižim i podčinim sebi na bilo koji način već da ga volim onako kako nikada nisam mogao da volim ni jednu devojku sa kojom sam bio u vezi...Koje sam pokušao da volim i nisam mogao da vidim ništa više od običnih drugarica.

Iskreno, baš me zanima mentalni sklop devojčice koja ti je, da izvineš, dala s petnaest godina.
Mislim da si pogrešio što se devojaka tiče, suviše rano si im ,,dao šansu". Bio si s devojkom iz pogrešnih razloga, nisi im dao šansu da te zavole i nisi svom srcu dao šansu da ih zavoliš. Šta, bio si sa dve devojke, pa si se razočarao. Praktično nisi ni imao priliku da voliš. Možda si zato imao to neprijatno iskustvo.
Nemoj pogrešno da me shvatiš, ne osuđujem te, samo mislim da si suviše rano odustao od ženskog roda Wink

Baš da ti kažem...bila je željna pažnje i iz nekog razloga je bila zaljubljena do ušiju u mene...Krivo mi je bilo posle toga što sam je uopšte uvukao u to,jer nisam ja neko ko voli da se igra sa nečijim osećanjima na takav način... A druga je bila malo starija od mene imala je 17.
Možda jesam malo bio brzoplet sa time kao i sa svim drugim stvarima što jesam...Al mislim da ne bi tu mnogo prometilo ni to da sam spavao sa deset njih...A ni da sam naterao sebe da ostanem još godimu dana u vez.Bio sam zaljubljen u momka svo vreme...A pre toga sam opet bio zaljubljen u momka...I pre toga isto...Straitght definitivno nisam,a nešto mi se ne čini ni da sam bi...Da jesam do sad bi mi valjda neka zapoala za oko.
Nije da sam ja sad neki sramožljiv ili da sam ih se plašio...Samo me ne privlače na taj način...Nije mi nekako prirodno.

nego da ja nastavim gde sam stao...

Ta čitava moja gluma,poricanje osećnanja i to zabranjvanje samom sebi postlao je mnogo teže sledeće godine jer je on iznenada počeo da priča sa mnom,tek tako,bez nekog razloga.Jednoga dana se samo zalepio za mene na odmoru posle jednog časa dok sam sedeo na žardinjeri u dvorištu i počeo da me zagovara.Jedva sam uspeo da ostanem smiren i prirodan i da ne pobegnem nazad u hodnik kao katapultiran.Lomio sam prste i mali milion puta sam se počešao po kosi...Čak mi je proradeo i tik nogom obično rezervisan samo za testove i pismene vežbe(još u osnovnoj školi sam bio počeo da tresem stopalom a ponekad i celom nogom samo da ne bih ustao...Zapravo i sad to radim dok sedim negde gde bi bilo nekulturno od mene da tek tako ustati i šetati okolo jer nikad nisam uspeo da prestanem s tim xD).Nisam siguran da li je on primetio koliko sam ja tada bio nervozan ali sam ja primetio da je i on poprilično napet.Petljao je pertlu od dukserice među prstima i izbegavao da me pogleda u lice.Nekako je delovao kao posramljena devojčica i to mi je bilo još simpatičnije.Sasvim slučajno,a možda i namerno dodirnuo me je po ruci i odmah ustao i brzo se izgubio u hodnik.
Sada,kada se toga setim očigledno mi je da je on flertovao sa mnom...Do duše malo nevešto i nesigurno.
Trudio sam se da ne protumačim to onakako kako mi je i tada delovalo.Danima sam pokušavao da sebe ubedim da se to meni samo čini i da je nemoguće da je tako kako mi je delovalo.Ja sam u to vreme bio ubeđan da sam ja čudak kakvih ima jedan u milion jer nisam ni imao pojma o tome,niti sam smeo da se raspitam o tome.Jedino što sam ustvari mogao da čujem o homosexualcima je bilo to kako su poremećeni i bolesni i da je to bruka i sramota jer svaki normalan muškarac mora da voli žene.Svako ko ne voli žene on je pič**ca,peder,slabić...Sve samo ne muško.Naravno da sam ja baš zbog toga i ubeđivao sebe da ja to ne smem.Zato sam se trudio da ubedim sebe kako sam samo pogrešno protumačio i da je nemoguće da još jedan takav kao ja može da se zadesi u istoj školi,a još manje u istom odeljenju.
Pokusao je još jedno dva-tri puta da razgovara sa mnom i ja sam naravno uvek ubeđivao sebe u to da ja samo pogrešno tumačim...Mogao je on da mi nacrta ja bih opet to protumačio kao da tumačim pogrešno.Nije da ja nisam video i shvatao,jednostavno nisam hteo...A hteo sam!To je najgotre kad sam sa sobom ne možeš da se dogovoriš u vezi toga šta želiš a šta smeš.
On je ustvari već bio odustao kad sam ja počeo da gubim više volju da sam sebe teram da sve to poričem.Znao sam da više ne može tako jer nisam više mogao da ni da spavam.Satima sam znao da ležim budan i analaiziram i preanaliziram svaku njegovu reč i svaki njegov gest i prosto sam sludeo sam sebe sa tim...Na kraju je moja radoznalos(jača od bilo čega) i presudila tu.Morao sam da znam da li mi se to stavrno čini to što mi se čini da mi se čini ili mi se samo čini( Mr. Green )
Naravno,jednog dana,kada sam već bio na pola puta da skrenem od svega toga prvo što sam uradeo kada sam došao u školu potražio sam njega i čim sam ga našao zgrabio sam ga rukav,kao pećinski čovek odvuko ga do wc-a.Lepo sam sačekao da svi izađu(nema veze što je čas trebao da počne svaki sekund) i nalegao na vrata da neko sučajno ne uđe.On je već bio malo upalšen jer nije imao pojma šta mi je.Tako sav ozbiljan,skrštenih ruku,naslonjen na vrata postavio sam mu pitanje s neba pa u rebra:"Leba ti da li ti to mene muvaš il sam ja prs'o?"(tako nešto samo ja mogu)...Naravno,on je stekao utisak kako da će da dobije batine(metalac te odvuče u wc,nasloni se sav ozbiljan na vrata i postavi ti takvo pitanje GUZ - Glavom U Zid naravno da miriše na batine).Tek kada je počeo da muca shvatio sam koko mu sve to izgleda.
Nisam hteo da ga uplašim,to je bilo poslednje što sam ustvari hteo..samo kao i uvek nisam razmišljao nego sam bio brzoplet,nepromišljen i grublji nego što sam ustvari hteo.Sada kad razmišljam o tome znam da sam to mogao da uradim na toliko različitih načina i svaki bi bio bolji od toga...Neznam zašto sam bio toliko sirov i zašto sam postupio kao takav moron...Stvarno ne znam.Bio sam i sam uplašen tim pitanjem koje sam hteo da postavim...Mada ni to nije dovoljno dobro opravdanje!
Počeo sam da mu se izvinjavam mada nisam verovao da više tu može nešto da se popravi.Jedva me je pustio da mu uopšet priđem dovono blizu jer je dio ubeđen da ću ga ipak udariti.
Hteo sam da mu objasnim da osećam isto što i on,ali sam mu samo rekao da je sve u redu i da nema od čega da se plaši jer neću nikom reći...Opravdanje samom sebi za to sto sam prećutao baš ono što sam hteo da mu kažem mi je bilo zvono za čas koje smo ćuli još pre dva-tri minuta.

Posle toga sam se stalno motao oko njega,Nisam ga stvarno muvao jer nisam ni znao kako bih posle onoga mogao da počnem tako nešto...A i nisam još uvek imao hrabrosti.Osećao sam se kao licemr jer mi je on sve priznao,a ja sam njemu prećutao...A još sam ga pre toga i dobro uplašio.
Tek neko vereme kasnije ohrabrio sam da ga muvam i to nekim glupim forama koje nisu imale vezu s mozgom tako da je dobio utisak kao da se sprdam s njim...Stvarno sam se trudio da sam sebe sabotiram.

Na neki načim sam hteo da ga uvredim kako bi me on oterao ili bar stekao utisak da sam budal koga bi trebao da ignoriše ali u isto vreme hteo sam i da mu pokažem da mi se on stvarno i ozbiljno sviđa,tako da sam malo bio fin sa njm a malo se ponašao kao budala.Obično pred ostalima sam pokušavao da ga ignorišem.Nisam imao pojma šta želim.
Nije bilo teško da ga ubedim u to da sam budala...Imam poseban talenat za to da ljudima stvorim takvo mišljenje o sebi.Naravno,kada sam to postigao bilo mi je krivo.Ozbiljno sam se zapitao šta to meni fali da se ponašam tako kao razcepana ličnost...Žašto teram sebe da radim stvari koje ne želim i stvorim tako loše mišljenje o sebi nekom do koga mi je stalo samo da drugi ne bi to videli?Bio sam žrtva svoje lične,homofobije koju sam stvorio sam sebi poricajući sve i pokušavajući da od samog sebe ali i ostalih sakrijem to što osećam...A to je bilo posledica one kolektivne,sveopšte homofobije koja je bukvalno na svakom koraku bila,svuda,gde god da sam pogledao.Svi osuđuju...Svi svaljuju osećaj krivice svakom ko u sebi prepozna to i nameću ti želju da to poričeš i da sam sebe mrziš zbog toga...Svi govore kako je to pogrešno,bolesno,kako sam Bog to zabranjuje i kažnjava...Kakvo takvi ljudi ne bi smeli da postoje ili bar da ne dopuste sebi da se sa tim pomire.Mrzeo sam osobu u koju sam se pretvarao,ali i osobu koja sam u sebi bio...I tog homofobika koji sam sebe poriče,i tog homoseksalca koji je zaljubljen u tog momka i koji se oduvek zalubljivao u momke.Pokrivao sam sam sebe tom,nekom lakomislenom fasadom enrgičnog,neozbiljnog klinca koji se pravi gluplji nego što jeste i koji od svega pravi sprdnju.
Niko nije ni video ni znao koliko sam ustvari bio čajan i koliko sam samo želeo da nestanem ili ja ili moji,unutrašnji komflikt...Želeo sam da to prestane,da budem iskren sam sa sobom i sa njim a bio sam preplašen baš time...Bio sam klinac,zarobljen između starha od okoline,svojih,ličnoih osećanja i želje da prihvati sebe takvog kakv jesam.Mnogi poput mene nikada ne uspeju da se pomire sa tim što jesu i njihov strah ume da preraste u nešto mnogo mraćniuje i destruktivnije.Postaju ogorčeni i svoju mržnju prema sebi i toga u sebi što jesu prenose na svakoga ko je zaintzeresovan da sluša.Baš oni,najveći licemeri od svih zagovaraju mržnju prema homoseksualcima koji se sami sa sobom pomire i prihvate to kao neodvojivi deo sebe jer oni njima ruše smisao tog samoporicanja.Baš takvi su među onim,najglasnijim i najagresivnijim homofobiciam koji se vode mržnjom i nagovaraju na nasilje ili ga i sami čine a oni koji ih slede i podležu pod njihov uticaj,oni koji nisu nikada doživeli takav unutrašnji komflikt i koji neslute šta se iza toga krije ne vide razlog njihove mržnje,maskiran izgovorima i nekavim lažnim idejama o muževnosti,porodičnim vrednostima,patrotizmu,religoznosti ili čega sve još mogu da se dosete.Ja sam bio na dobrom putu da postanem takav licemer...Kada se pominje homoseksualizam kao stvar izbora baš o tom izboru se radi.Kada već stigneš do toga da biraš da li ćeš to poricati i mrzeti i sebe i svakog poput tebe ili jednotavno se pomiriti sa tim i prihvatiti da budeš omražen onda već svako za sebe bira zlo koje mu se čini manje.Niko od nas nije stvarno srečan jer jedni drugima zagorčavamo život i svesno i nesvesno.
Ko je imao priliku da čita strip X-men ili odgleda ove,relativno sveže filmove(mada ima i crtanih filmova napravljenih po tom stripu) može da prepozna dosta toga u njma prikzano kao problemi glavnih likova...Mada u tom stripu mogu da se prepoznaju svi koji su u manjini iz nekog razloga i koji odudaraju na neki način od većine...Ali u principu najbolje,nekako opisuje probleme homoseksualaca u bilo kom društu.Oni isto kao i mi shvataju da su drugačiji tek u pubertetu i suočavaju se sa ne prihvatanjem,osuđivanjem i strahom od okoline...I imaju priliku da biraraju da li će se pridružioti onima koji traže razmevanje za sebe i sve one poput njih od ljudi ili će stati na stranu onih koji su ogorčeni i destruktivni.
To je neki moj način tumaćenja toga,ali kako već rekaoh,svako ko je na neki način drugačiji od većine može da se prepozna i identifikuje sa likovima iz tog stripa jer je tako urađen da se svi koji štrče prepoznaju i nema pogrešnog ili ispravnog tumačenja(ali sad sam malo skrenuo sa onoga što želim da ispričam).

Mogao sam da biram,i imao sam taj izbor da od dva zla biram ono koje mi deluje manje.Nisam imao treću opciju jer jednostavno nisam jedan ono onih koji su u većini,koji su orjentisani ka suprotnom poliu i koji tu mogu da ostanu neutralini iako sam želeo to(biseksualci doživljavahju oba pola na isti način i čini mi se da oni možda imaju tu treću opciju da ostanu neutrali mada nisam baš toliko siguran jer to poricanje sigurno ni njima ne pada lako...ne znam,ne mogu da tvrdim nešto o čemu nisam sigutran jer nisam bio u toj koži).Kao neko ko je po prirodi bolno iskren i ubija ga laganje i samog sebe i okoline...I ko je sklon da popusti svojim impulsima pa da se suoči sa posledicama,ja sam uspeo da skupim hrabrost,progutam taj,lažni maćo ponos i popirim se sa tim da sam takav kakv sam i da ako nastavim da mrzim sebe počeću da mrzim i ostatk sveta...Ako neko ubedi sebe da je loša osoba on će to vremenom stvarno i postati jer kakao neko može da voli bilo koga drugog ako na prvom mestu mrzi sebe?
Želeo sam da mu se izvinim i nisam imao pojma kako to da uradim.Danima i nedeljama sam razbjio sebi glavu pokušavajući da smislim neki pametan način da to uradim.Moj impuls je bio da ga uhvatim za rukav,odvučem negde gde bi smo bili sami i lepo ispričam mu sve i što sam osećao i čega sam se plašio i zašto sam se plašio.Rešio sam da je to ustvari najiskenije i najpametnije što mogu da uradim samo bez onog,bukvalnog hvatanja za rukav i odvlačenja bilo gde.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 535 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 1 sakriven i 529 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Andrija357, bigfoot, raykan, Tas011, vlvl