U Mojoj Koži

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iznova i iznova se iznenađujem ljudima koji pokušavaju da u meni vide krivca za svoje neke probleme....koji me se boje,ubeđeni da ću im ja nešto oduzeti...Kao da ja želim nešto njihovo?!
Moram da se zapitam šta ja to ikom mogu da oduzmem i zašto bih?
Kakav sam ja to neprijatelj i čiji?
Da,svestan sam da neko dovoljno isfrustriran čeka bilo kog da ga usmeri u pravcu nekog krivca...Bilo kog krivca,samo da ima koga da krivi,ali neželim da prihvatim da neko može biti toliko pasivnog karaktera bez trunke kritičkog razmišljanja da bez ijedne sumnje upije ne samo stavove onog ko ga usmeravava u pravcu pogrešnog razmišljanja već i iracionalne strahove od iracioalnih stvari...Kako neko može da upije toliku paranoju?Koliko treba biti mekan taj um koji dozvoljava da ga neko oblikuje po svojoj želji i u njega uliva strahove o tome da će mu nešto biti oduzeto?Koliko bespomoćno i ugroženo mora da se oseća taj čovek koji je spreman da poveruje nekom na reč da će moja sloboda ugroziti njegovu?
Ali moram da se zapitam i koliko pokvaren neko mora da bude da tako izkoristi slabosti onih koji su želji nekog,bilo kog cilja i smisla...željni da pripadaju negde i imaju svoje mesto na svetu...koji su toliko očajni da budu deo nečeg,bilo čeg da su za rad toga spremni da dopuste da ih neko toliko izmanipuliše.Kakve su to osobe spremne da tako iskoriste nekog?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kada pogledam ovde,vidim da sam do sad govorio(pisao) samo o jednoj vezi koju sam imao i to je bila ona klinačka... i to je bilo više kao neizbežni deo mog prihvatanja samog sebe i sazrevanja a onda sam naglo skrenuo na filozofiranja...Pokušao sam da preskočim neke,moje promašaje.Tačnije dva promašaja,od kojih je jedan bio jako,jako neprijatno ali poučno iskustvo.To je bila poslednja u nizu lekcija o tome da nikom ne smem da dopustim da gazi po meni i naučio sam je na teži onaj teži način....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bio sam,još uvek klinac na neki način...imao sam 20 godina i jaku potrebu da se za nekog vežem jer sam idalje imao osećaj da sam sam protiv sveta iako sam već imao svoj mali krug prijatelja.
Pokušavam sam sebe da opravdam time što sam bio nezreo i idalje željan da vidim samo ono dobro u ljudima...Na neki način još uvek želim da verujme u to da ljudi nisu zli sami po sebi,i uvek trazim opravdanja za svakog...Lepo meni kažu ljudi da će mi moja empatija jednog dana doći glave.
Ali da se ja vratim mojoj anegdoti.

Tako sa dvadeset zalepio sam se za nekog ko je bio celih deset godina stariji od mene i za kog sam tek kasnije saznao da ima verenicu...Uopoznao sam ga savim slučajno u lokalu gde sam svirao u to vreme.Ovako previše sladunjav,kako izgledam sa kosurinom koja to naglašava još više,bio sam se navikao da sa mnom flertuju i devojke i momci(mada ipak malo više devojke)...Znao sam da većina momaka to radi nesvesno posle par pićai i to jedino zbog mojih skoro pa ženskastih crta.Jasno je meni kako delujem iako se trudim da tako ne delujem...Baš zato sam u to vreme i puštao malu bradicu,čisto koliko da ne izgoedam kao muškobanjasto građena cura...
Šećam se da me je častio pićem kad smo napravili pauzu...Nisam ni razmiljao o tome...U principu,ja sam uvek bio naivčina i nekeko smotan za te stvari.Odpisivao sam svako flertovanje kao nesvesno i iako sam i ja uzvraćao,svaki put mi je bilo iznenađenje kad me neko časti pićem ili kada mi priđe.
Nije mi prišao to veće,samo mi je poslao to piće i to je bilo to.
Do mog broja je došao preko konobarice koja se zabavljala sa momkom iz tog benda u kom sam tad svirao i tako je cela stvar ustvari i počela.
Nekako je sve išlo previše stmoglavo...previše brzo...Trebao sam da znam da nešto nije uredu...Ali nisam ni slutio u koju se nepriliku uvaljujem.