|
Poslao: 01 Apr 2014 02:17
|
|
Bio sam nekako..Ne mogu da kažem razočaran,jer razoćarenje me je već bilo prošlo.Samo sam se pitao da li je sav onaj haos stvarno bio oko nečeg što je tako brzo isparilo.Osečao sam se glupo,ali nikada nisam stvarno prestao da ga volim....Ja nikada ne umem da prestanem stvarnose i načisto(osim ako ne dobijem neki stvarno dobar razlog)i uvek kada se nekog setim ili kada ga vidim i uvek nekako mi prorade leptirići u stomaku.Nemogu nekom da uzmem za zlo to što nešto između nas nije ispalo onako kako sam očekivao.
To leto nije bilo tako loše.Počeo sam da se družim sa jednom curom iz komšiluka...Ustvari,onaj mi dođe nekakva,malo dalja sestra i ustvari je živela u inostranstvu ali je za raspuste dozazila kod babe koja je živela u mom komšiluku.
Obično svi imaju neke predrasude o gastarbajterskoj deci,ali ona nije bila to što se pod njih podrazumeva...jedino što je imala smešan naglasak.
Bila je nešto mlađa od mene ali je bila luckasta.Nije joj smetalo to što se po kraju prepričavalo...A ni drugim curama koje us se družile sa njom.
Od tad uglavnom i imam najviše žensko društvo oko sebe jer većinom žene imaju manji problem da to prihvate da sam gey(muškarci obično doživljavaj kao da ih ugrožavam nekako,ili se plaše da će i njih etiketirati zbog mene....Kako to lepo naš narod kaže"s kom si-takav si"),ali imam ja i muških prijateja koji stvarno namaju problem sa tim jer znaju da ih neću ni zaraziti da se pored mene pretvore u homoseksualca ni pojesti.
Tog leta sam ustvari povratio dosta svog,pogubljenog samopouzdanja i počeo sam da se opuštam oko ljudi.Nisam toliko strahovao od toga šta će biti ako neko ko me tek upoznaje sazna da sam gay jer sam imao taj mali krug koji me je prihvatao takvog kakv jesam i kako god neko reagovao i šta god da se desi znao sam da neću ostati 100% sam.
U septembru sam bio prebačen u drugu školu koja mi se isto nije sviđala,ali sa prosekom koji sam sebi sam napakova bilo je dobro što je uopšte mogla majka i toliko da mu uradi.Jesu me i tamo dočekali kao čudaka ali nekako sam manje štrčao i čak sam se i posle par nedelja uklopio...Valjda zato što sam povratio dosta mog,starog samopouzdanja i bio sam komunikativni(skoro pa kao ranije).
Nije ta godina bila tako strašna...Čak sam se opet i zaljubio(do duše nesrećno).
Čini mi se da bi sve bilo u redu da nije izbila svađa sa očuhom oko njegovog sina(nije taj klinac živeo s nama samo je povremo dolazio).Ne znam uopšte odakle mu ta ideja,ali ja se tom klincu(koji je samo dve godine mlađi od mene) nikada nisam ni nabacivao niti sam razmišljao o tome.On se ustavri sam motao oko mene zbog te rođake s kojom sam se družio...Ali eto digao je dreku zbog toga što smo uopšte izašli zajedno ja i njegov sin i što se taj mali napio kao konj tako da sam bukvalno morao da ga donesem(nisam ga ja terao da se pravi fakir i da se napije kao budala)...U svakom slučaju ispao je haos zato što sam ga držao rukom oko pojasa,jeste da sam ga ja držao jer je padao kao sveća kad ga pistim,ali to nije bilo ni bitno.
Naravno,opet sam dobio batine.
Interesantno je to što njgovom sinu iako je bio pijan kao čep nije udario ni jedan šamar.
Čak je i moju majku nabedio u to da sam se nabacivao tom klincu...Ispalo je skoro pa kao da sam pokušao da ga slilujem(stvarno mi nije jasno koji je problem taj čovek ima sa mnom i zašto sam mu ja toliko smetao,ali eto,potrudio se da mi zagorča zivot što je bolje mogao).
Narvno da je danima bio haos posle toga...I naravno da sma ispao opet crni đavo.Preko svega,bio sam i manijak!
Izbacio me je...Ustvari nagovorio je moju majku da me izbaci čim sam završio sa tom srednjiom školom.Nisam mogao da verujem da je on to stvarno uspeo.Bio sam besan.
Prvih par nedelja sam sedeo kod oca,ali pošto je on u to vreme opet pokušava da živi sa nekom ja sam se osećao malo bez veze tu.Potržio sam stan,čak našao i neki bedni posao...I u principu to je to.
|
|
|
Poslao: 01 Apr 2014 21:41
|
|
Poslove stvarno nisam bio u ptrilici da biram(a ni sad nisam nešto u toj prilici) i bio sam i fizikalac na gradilištima,i na proizvodnji betonskih elemenata(lijo sam one pločice za dvorište u kalupe),i bio sam i moler...Svirao sam po lokalima...I vario sam i kapije.Najmanje sam radeo stvarno u struči,ne samo zato što nisam moga uvek da nađem posao već i zato što to ugostiteljstvo nikada i nije bilo stvarno moj izbor.Mene ubija u pojam rutina.
Još preko toga imam i mali problem oko toga da se držim rutine.
Ja sa čovek kome dva i dva mogu da daju bilo koji rezulat(nije da ne znam da računam,samo se ne držim toga da su neke stvari strogo nepromenljive i zacrtane baš tako da ne može drugačije).Nikad se ne držim uputstava(nekad ih i ne pročitam ili neodslušam do kraja),i uvek sve inprovizujem.
Nekako,od svega toga mi je najviše odgovaralo baš to sa kapijama jer sam tu provalio da volim da se igram raznim oblicima i spiralama...Kao lakša varijantra toga mi je da pravim nakit od žice(što mi je više hobi da zanimam prste,mada i od toga može po malo da se zaradi).
Jesam na neki način snalaživ,ali bilo je dana kad nisam mogao da skupim para ni za paklicu cigareta.
Ostajao sam bez posla baš zato što ne krijem to ga sam gay...Dešavalo se da su me šikanirali tako da sam poželim da dam odkaz ili tražili najmanji izgovor da me odpuste pošto bi krenula ogovaranja.
Bio sam ja još sa trinaest svestan toga da ljudi gledaju da u što širem krigu izbegnu momke koji vole momke,da se u njih upirew prstom i da im se ljudi smeju i u lice i iza leđa.
U našem društvu je gay muškarac skori isto što i kurva.Ljudi nas zamišlju kao neke šarene čovečuljke koji se krevelje i skaču od jednog do drugog bez trunke morala.
Nekim ljudima je neko poput mene potpuno bezvredan jer veruju da neko takav nemože da ostavi ništa iza sebe jer ništa i ne zna sme tog skakanja od jednog do drugog...Ili zato što veruju da mi nikada nećemo moći da imamo išta slično porodici i da ćemo ostareti sami bez igde ikoga...ili zato što im jednostavno idemo na živce time štio se usuđijemo da iskačemo iz šablona.
Ljudi koji tako nešto tvrde niti poznaju niti žele da uposnaju stvarno nekog poput mene već ili izvlače neke pogrešne zaključke iz nečeg što su čuli ili iz nečeg što zamišljaju.
Čisto da se opravdaju za to,hvataju se za Eve i Steve,porodične vredosti i moral...Ali je istina da i neznaju ništa o ljudima koje toliko preziru i smatraju manje vrednim od njih već im samo pripisuju ono što je negativno.
Doživeo sam to toliko puta da me ljudi unapred osude pre nego što me upoznaju tako da se više i ne obazirem na to.
Pljuvali su me,i dan danas me pljuju,baš zato što me ne poznaju i zato što i nežele da me upoznaju već veruju u to da sam nemoralan i izopačen.
Čak sam i dobijao batine,ne samo od očuha već i od momaka koji su mi nekada bili drugovi iz osnovne škole.Mislim da ništa ne boli tokiko kao kad neko ko ti je nekada bio najbolji drug krne sa gomilom nekih dripaca da te vređa i udara samo zato što je ubeđen da si nešto izopačeno što treba istrebiti,a poznaje te.
Nezahvalni dripac(!)...Radeo sam mu crteže za likovno i makete za tehničko.Koliko puta sam samo izvuko deblji kraj umesto njega jer nisma hteo da ga prekažem.Branio sam ga!Na eksurzijama samo uvek delili sobu.Dremali smo zajedno,ručali smo jedan kod drugog i bikvalno svaki dan provodili zajedno od osme do šesnaeste godine,a i tad sam bio ista osoba kao i sad,samo on nije znao da sam gay.
Ni dan danas ne mogu da verujem da neko može da bude toliko površan da posle svega krene da me mrzi samo zog jedne tako male i nebitne stvari,a ne samo što me je poznavao več mi je bio kao brat.
Baš zbog toga što je on razneo tu priču za mene i mareta među svima sa kojima smo se druživi nisam verovao da ću ikada imati prijatelje.
Znam da je on tu mržnju upijo od drugih.Njega su učili da mrzi i da bi bio "pravi" muškarac.Mislim da je on na neki način doživeo to kao izdaju kada je saznao za to između mene i Mareta...Nagađam...Samo mogu da nagađam jer stvarno ne znam šta se u njegovoj glavi dešavalo kada je saznao.Manje bi me bolelo da me je samo ignorisao i pravio se kao da se ne znamo.
Doživeo sam ja i gore stvari od toga,ali to me je najviše bolelo.
|
|
|
Poslao: 06 Apr 2014 14:08
|
|
Bio sam šikaniran od svoje šesnaesete godine do dana današnjeg.Mnogo su me izbegavali i danas me izbegavaju.Većina ljudi me posmatraju kao nešto izopačeno i pogrešno.Pola rodbine me tretira kao da više ne postojim,a druga polovina me sazaljeva.
Naučio sam sebe da se na to neobazirem kada su u pitanju stranci,ali ne mogu da osatnem potpuno ravnodušan kada je u pitanju ta rodbina koja me gleda kao nešto jadno i nude mi neke pomoći oko toga da upoznam neku devojku pa da se "popravim" (kao da ja ne znam da razogvaram sa devojkama...I kao da to ide trako)jer ne žele da prihvate to da sam takav kakv sam.
Ja nisam pogrešan!Nisam ništa izopačnbono,ni nemoralno,ni gadno!Nisam ni jadan!
Zašto neko koji sledi svoja sećanja i svoju prirodu može da bude pogrešan ako već to nikom ne nanosi zlo?Kako može biti nemoralno i izopačeno voleti nekog?Zašto je to gadno truditi se da pokažeš svoja osećanja nekome do koga ti je stalo samo zato što je taj neko istog pola kao i ti?
Zašto ja moram da krijem svoja osećanja prema nekom kada sam pred ostalim ljudima,samo da ne bi oboica bili izpljuvani ili još gore?
Da li se neko zapitao kako to izgleda kada ti je neko do koga ti je stalo tu,pored tebe a ti ne smeš ni da ga dodirneš jer znaš sta bi sve moglo ga ispadne ako neko shvati o čemu se radi...Kakav je to osećaj strahovati ne samo zbog sebe već baš zbog njega,jer znate da bi to njega moglo da uvali u probleme...Kada znate da baš vaša osećanja,ako ih dobro ne sakrijete mogu da unište život nekome do koga vam je stalo?A to nije fer jer drugi parovi šetaju slobodno,bez ikakvog straha,jer znaju da ih niko ne osuđuje,niko ih ne pljuje,niti planira da ih tuče...Čak bolje od nas prolaze i oni matorci koji šetaju klinke od 18-19godina.Čak i prostitutke ne pljuju toliko kada ih prepoznaju na ulici kao gay par!
Da ne pominjem uopšte to šta može da se desi ako pokousate da flertujete sa nekim i on to doživi kao dovoljno veliku uvredu i razlog da vas našutira!Da,i to mi se dešavalo!
Sa devetnaest sam morao u samoodbrani da razbijem nos momku sa kojim sam pre toga mahinalno flertovao,zato što je on to doživeo kao dovoljno dobar razlog da me sačeka u wc-u kluba i napadne me.
Naravno da sam se branio!Zašto se ne bih brnaio!?
Ko je njemu dao pravo da me napadne samo zbog jednog bezopasnog flerta?
Koliko je devojaka isto tako flertovalo sa mnom i evo,idalje sam živ...Ni jedna me nije pojela!
Naravno da neko poput mene,kada se buni protiv svega toga i kada traži da bude tretiran kao svako,drugo ljucko biće se računa kako sebičan i pohlepan.Večina ljudi žele da veruju da su bolji od mene i bilo kog sličnog.Oni žele da budi iznad nas.
Čak mi je rođeni brta rekao to u lice pred roditeljima da će on,nebitno kakv je,uvek vredeti više od mene jer je "noralan" samo zato što dovlači kući neke kamenjarke...Kao da čeka da mu oni dodele orden za to što ga ne privlači isti pol!
Većina ljudi govore da neću imati ni stalnog partnera a kamo li porodicu,jer ne zele da shavate da i ja imam ista osećanja kao i oni i da emotivna veza između dve osobe istog pola je jaka koliko među osobama suprotnog!
Ljude kada vide da se ja prema nekom momku ponašam kako bi se neko drugi ponašao prema devojci vide to kao da ga ponižavam i spuštram na neki nivo koji nije predviđen za muškaraca zato što ne shvataju da ja prema njemu osećam isto što bi neko drugi osećao prema devojci.Isto tako imam potrerbu da ga zaštitim,da mu pokažem koliko mi je stalo do njega i da se on oseća voljeno i meni bitno.Nije to zato što ga doživljavam kao slabića koji mi pripada več zato što mi je stalo da ga niko ne povredi i stalo mi je da se on oseća voljeno.
Za dacu,za koju mnogi tvrde da je jedini smisao ljuckog postojanja,misle da se ne bih snašao?Bože moj,nisam ni mutav ni glip ni toliko ružan.Ne fali meni fakultet da priđem nekoj devojci,zabrljam i posle devet meseci podelimo starateljstvo...Nigde ne piše da moramo da budemo baš u braku za to!Ali zašto?Zašto da u svet koji mene prezire ubaim neko nedužno biće koje će zbog mene biti šikanirano!?
|
|
|
Poslao: 06 Apr 2014 21:51
|
|
Napisano: 06 Apr 2014 21:51
Ne znam, nemam odgovor ni na jedno od tvojih pitanja. Znam samo da u ovom, "najboljem od svih mogućih svetova", pojedinac može biti neprihvaćen i usamljen iz mnogih drugih razloga, a ne samo zato što je gej. Nisam gej, ali te, uprkos tome, razumem i saosećam.
Blago siromašnima duhom (i dušom), njihovo je carstvo zemaljsko.
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2014 22:44
|
|
naravno sorelag.Svako ko na neki način štrči uglavnom prođe kroz nešto,manje-više slično.Mnogi ljudi ne vole različitost i smeta im to kad neko izkače iz šablona.Ljudi ono što je drugačije automacki doživljavaju kao da ih ugrožava...Stalno sam se pitao zašto je to tako.
Ja ovo što pišem,pišem iz mog ličnog ugla(zato se i blog zove ovako kako se zove).
Naravno da ne mora neko ga bude gay da bi razumeo ili saosećao,jer svi smo mi ljudi i nebitno na razlike u suštini svi smo mi na neki način isti...Samo pojedini to ne žele da prihvate...čast izuzetcima.
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2014 00:14
|
|
O, da, i ja sam na svojoj koži osetila mnogo puta, naročito u detinjstvu i mladosti. Samo nemam hrabrosti kao ti, Laki, da o tome javno govorim, a ni volje više.
Mnogo je važno, najvažnije i ujedno najteže u životu, prihvatiti sebe i zavoleti iako nisi prihvaćen i voljen od drugih, od porodice ili najbližih. Mnogo je ljudi sa stavom ja nisam OK, oni (mama, tata, braća, sestre i drugi uopšte) su OK. To je rana na duši, rupa u identitetu, život u bolu.
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2014 02:06
|
|
ne znam šta da ti kažem,ali znam tačno kako to izgleda kada ti neko zagorčava život zato što vidi da si drugačiji i tu razliku navodi kao opravdanje za to.
Naravno da je pored onih koji osuđuju i koji se trude da ti nametnu što veću grižu savesti teško izboriti se sam sa sobom i prihvatiti sebe.Nekako uvek deluje lakše popustiti večini i prihvatiti to da veruješ kako s tobom nešto nije u redu i da su oni u pravu,al ne znam ko meože da izdrži dugo tako...Bar ja to nisam mogao,posebno zato što su me i za neke druge stvari isto tako nabeđivali da mi nešto nije u redu.
Nisam siguran dal mi je to uređone ili su mi usadili roditelji,ali stalno imam potrebu da se bunim,i da ne prihvatam da me neko gazi...Možda sam samo narcis,ali ne mogu sebe da mrzim.
A to za hrabrost,mislim da je više mana nego vrlina,jer ja baš zbog toga i loše prolazim u životu jer uglavnom svi me doživljvaju kao im guram prste u oči.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2014 01:57
|
|
Često se pitam zašto se većina ljudi,koji žele da osude mene i bilo kog sličnog odmah hvataju biblije ili eventualno neke druge svete knjige(u zavisnosti od toga koje su religije)?
Baš ti,"veliki vernici" mi nisu jasni,baš zato što za sebe tvrde da su veliki vernici.Pitam se kome li to oni prodaju mu*a za bubrege kad se ni sami ne drže te iste biblije kada su mnoge druge stvari u pitanju.
Govore kako poštuju boga i da baš zbog toga plemeniti a koriste ga kao izgovor da opravdaju mržnju,ne samo prema ljudima poput mene.Koliko sam puta video i čuo kako ti "veliki vernici" pljuju po pripadnicima drugih vera,zagovaraju mržnju protiv njih i ponašaju se kao da su svi drugi manje vredni samo zato što ne dele njihovo mišljenje i njihove poglede na svet...Šta je tu plemenito?
Da ne pominjem i to da ima vernika koji su gay,koji isto tako poštuju svoje religije.Većina gayeva u srbiji su isto kao i ja kršteni pravoslavci,ali naravno ima i muslimana i katolika i rodnoveraca...i nemam pojma kojih sve još.Šta bi ti ljudi trebali da urade?Da prestanu da budu gay?Kakao?To niti možeš da postaneš ni da prestaneš da budeš.Ljudi koji su gay,oni se rađaju takvi(do duše tek u pubertetu postaju svesni toga),i jeini izbor koji imaju je ili da se pomire sa tim,ili da sami sebe maltretirqaju do kraja života pokušavajući da nebudu to što jesu.Mogu da se trudie da to sakriju,da glumie i da lažu ostale ali sebe nikada ne mogu da prevare i ostaju to što jesu,pa čak i da zabrane sebi da se ikada upuste u bilo šta sa istim polom.
|
|
