Ulični Muzičar - kao prosjak i kao car !

3

Ulični Muzičar - kao prosjak i kao car !

KAKO JE DUPLI VISKI NESLAVNO ZAVRŠIO




Donosi mi neki tip viski, dok sviram... (na ulici, naravno)
Predhodno je, u stvari, već bio - da me pita nešto u vezi gitare... da li je vreme da mu klinac počne sa sviranjem, tako nešto...
Dakle, nešto kasnije, dolazi on ponovo, sa svojim prijateljem i pruža mi plastičnu čašu: "Izvol'te viski ..."
Ja zahvalim, ali odbijem...
On kaže da će ostaviti čašu, pa mogu kasnije...
Ja : " Nemoj, molim te, da mi ostavljaš, ne pijem dok sviram !"
Ubaci se njegov drug u razgovor : "Ali, platio je..."
Ja : "Šta ja tu mogu... mogao je prvo da me pita"!
"Ali, dupli viski..."- tužno će on...
I, na kraju, kao malo ljuti, reše oni da vuski treba da završi u kanti za smeće...
Ja slegnem ramenima...
Mislim... pa, mogao je da ubaci pare... teča !
A, ja, posle mogu da kupim viski, pivo, bilo šta...
Inače, ne pijem ništa dok sviram, da ne bih imao problema sa WC-om (izmedju ostalog) !
A, ni par sati pre posla... pošto sviram po 4-5 sati u komadu...
Osim toga. žestoka pića i ne volim nešto...
Oni su bili neki ljubimci viskija, i bilo im je žao...
... što je duplom viskiju bilo sudjeno da zavrsi u smeću !
A, platili ga ljudi...

DRŽAVE U KOJIMA SAM SVIRAO:


NEMAČKA

AUSTRIJA

ŠVAJCARSKA

ITALIJA

ČEŠKA

SLOVAČKA

MADJARSKA

BUGARSKA

GRČKA

HRVATSKA

SRBIJA

CRNA GORA

BROJ GRADOVA : TAČNO 100 - DO SADA !
(5.oktobar 2010.)

NEKI REKORDI...


- Najviše sati svirke za 1 dan: 14 sati

- Najduža svirka (u komadu): 10h i 30min.

- Najveće "ulovljene" novčanice: 100 $ i 200 eur

- Najviše para za jedan dan: 425 eur

- Najranije počeo da sviram: u 9 sati ujutru

- Najkasnije završio u 5h ujutru (ili 6h - baš te noći se menjalo vreme, pa... ne znam kako da računam)
[jedino izmedju 6h (t.j. 5h) i 9h ujutru nikada nisam svirao!]

- Najniža temperatura?
paaa...
Jednom sam počeo na -5 stepeni (uveče),
a, završio na -8 stepeni
(5-6 sati kasnije)
Postoji termometar na trgu, pa sam pratio situaciju...

SEKS NA JAVNOM MESTU !


Ja sviram , a oni - seks !
U sred bela dana, na javnom mestu...
Na metar od mene, ali, bukvalno na jedan metar od mene !
Jedan vučjak i jedna što nije vučjak.
Malo se "vole",
malo se, kao, svadjaju (ona se, kao, buni nešto...),
pa, opet iz početka...
I tako dva-tri minuta.
Posle su otišli...
...da nastave na nekom drugom mestu.


Najpre su, kada su mi prišli, omirisali malo moje stvari (pojačalo, ranac, koferče...).
Taman sam pružio ruku i ... ono: "kuc, kuc..."
hteo sam da malo pomilujem kučku po glavi...
kad... HOP!!!
Skoči vučjak na nju i... možete da zamislite!
Ljudi prolaze, gledaju i smeju se, a ja, k'o budala - sviram !
A, baš sam im svirao nešto romantično (muzika iz filma "kum").


Moram da kažem i da su otišli, a da nisu platili !
A, valjda sam,bre, pripomog'o tom vučjaku da "zbari" (smuva) svoju dragu!
Dobro, jeste bilo malo na kvarno, na romantiku...

E, MUZIČAR, DA NISI TI NEKI CRNAC ?

Ma, ne, šalim se... nije me tako pitao !
Nakon što je ubacio lovu u koferčić, pita mene jedan tip: „Jurop?“
Ja se trgnem malo, prestanem da sviram...
Kao: „A?" (više pokretom glave, nego što sam baš izgovorio to „a“)
„Europe?“... (t.j. „Jurop?“) – ponovo će on !
Ja ga (onako belo) gledam... kao: "šta me pa sad ovaj pita dal’ sam iz Evrope? Kakvo mu je to pitanje...? (neobično)"
„Jurop?“ - opet on!
„Ne, nego sam afrički crnac (al’ ne znam šta mi je danas)“... mislim ja u sebi.
„Jurop? Santana?“ – on će...
„Aaaa...“ - konačno ukapiram ja !
„Da, da...“ (al’ to „da“ - na engleskom !)

I kažem mu ja da sam mislio da me pita da li sam iz Evrope, he he...

Da... bio sam svirao „Europe“ od Santane, al’ su mi misli bile odlutale...
Ko zna o čemu sam bio razmišljao.
A, i... bio je već kraj...
Mislim, na kraju (posle onih prepoznatljivih delova „Europe“) se malo zezam na „zadate akorde“ (improvizujem , jel’te...)
To mi je olakšavajuća okolnost!

SATURDAY NIGHT FRKA



Da, subota uveče...
Svi bi naročito hteli da zarade pare baš subotom uveče !!!
A, ja...
Em što sam malo zakasnio, jer volim da odspavam pre svirke (da dobijem snagu za višesatni "koncert")
em... više stvari ("zaslužnih" za gubljenje vremena)!

Redom :
1.
Stao sam usput da uplatim ženi kredit za mobilni, al' imaju neki novi sistem, pa smo se objašnjabali preko telefona kako da izvedem(o) tu dopunu

2.
Saobraćaj - katastrofa !
Bila je neka manifestacija u gradu, pa se stvorila velika gužva. Al', još veći problem je bilo parkiranje: Kako da se parkiram, a, da to ne bude 2 km od mesta na kome imam nameru da sviram...
Lutao sam - lutao, tražio sam - tražio, vrteo se u krug - vrteo i NAŠAO... posle pola sata !

3.
Dodjem na svoje mesto (gde sam i predhodna dva dana svirao), a, ono...
nedaleko odatle neko se parkirao sa onom prikolicom u kojoj se prave kokice
Prvi put ga vidim tu...
Još pustio muziku...
U to vreme (oko 19h) mi i ne bi smetala ta njegova muzika, ali kasnije, kada se malo smiri situacija (kada bude manje ljudi i manje galame) ... kasnije bi mi smetala.
Ali, u stvari, najviše mi smeta ono čudo što pravi struju (motor, agregat, kako li mu je već ime...).
Ta sprava mnogo galami. Ovi noviji modeli su mnogo tiši, ali, taj teča nije imao novi model...
A, da NJEMU ne bi razbijao glavu (a, i da si čovek lepo sluša muziku na miru), on je razvuko kabal, dugačak jedno 20m... u pravcu mog "radnog mesta".

Odem ja do njega i pitam da li može da taj motor stavi, isto na 20m razdaljine, ali sa druge strane, jer mi smeta. On se nećkao, kao... to je sad komplikovano, kabal i to... Ja se ponudim da SAM nosim tu skalameriju, a, on neka nosi kabal, pa ne mora ni da isključuje (radi mu svetlo i muzika na struju odatle).
On mi kaže: "Pa, što ne odeš na neko drugo mesto da sviraš ?"
"Brate, meni da je svejedno - ja bih otišao, al' čim sam došao kod tebe da te molim za uslugu - znači da mi je bitno da TU sviram... da ti sad ne objašnjavam zašto mi je baš TO mesto najbolje..." - odgovorih ja.
Pristade on, ali... da sačekam da dodje neki njegov... ne znam šta reče... valjda otac (bio je mlad dečko), pa ćemo da vidimo !
E, jbg sad... meni treba 10 minuta da se namestim i krenem da sviram.
A, šta ako taj što treba da dodje (KADA dodje) kaže da neće da premešta taj generator ?
Odlučim ja da ipak napustim taj i odem na rezervni položaj .

4.
Krenem (autom) i, posle 200 metara - neki zastoj. Ko zna šta je bilo... dugačka kolona se bila stvorila, pa se ne vidi koji je problem ! (ta prokleta manifestacija u gradu)
Ja ćutim i čekam... i "kuvam" se u sebi !
Vreme otišlo - blizu je 20h, a, ja još nisam ni stigao na radno mesto.
Vozači počeli da trube, al' mene mrzi... baš će to da nas spasi !
Posle 15-tak minuta - odblokira se saobraćaj !
Jupiiii !

5.
Stignem na parking, u blizini "položaja B".
Malo sam se svadjao sa nekom devojkom - vozačicom...
uključio sam bio 4 (ž)migavca, jer je neko ispred mene izlazio sa parkinga - pa da se ja ubacim na njegovo mesto...
Uspeo čovek da izadje (tesno je bilo) i ja krenem malo napred (pa, da se posle vratim unatrag i uparkiram se) ,
a, ta devojka... pošla i ona. A za njom i ostali, koji su bili iza nje !
Ja izadjem i ljutito joj pokažem 4 upaljena (ž)migavca, uz psovanje na srpskom he he...
Mislim da je ona smatrala da ja ne mogu tu da ubacim svoj mini-kombi... (ne zna da sam ja majstor za manevre po tesnacima !)
I, tako... počne ona (nevoljno) da se polako vraća unazad (a, i svi koji su bili iza nje).
Posle su morali malo da sačekaju da se uparkiram... Stvarno je bilo tesno. Parkirana vozila sa obe strane te tesne ulice i nemaš mnogo prostora (za motanje).

6.
Izvadim opremu iz auta i krenem. Iz daljine gledam da li je slobodno moje mesto, jer nikad se ne zna !
Vidim prazno...
Super, nema u blizini ničega što bi me ometalo !
Aaaaaaaaaaaaaaa !!!!!!!!!
Čuje se neka harmonika .
Čujem da neko svira, ali ne vidim gde je, pa dajem sebi lažnu nadu da je možda... tamo... ne mogu da objašnjavam sada gde... (na drugoj strani, gde mi ne bi smetao)
Ali, jok ! Čovek stao 5 metara od moje pozicije, ali, sa druge (malo naopake) strane, pa ga zato nisam odmah primetio.
Jbg, tu je svetlo, tu se ulica sužava, pa mi ljudi prolaze blizu (a, to je mnogo važno)!

7.
Ništa... Odem dalje, kod drugog (uličnog) svetla (nije dobro svirati u mraku !).
Taman sam namestio stvari... kad vidim - neka kineskinja postavlja dole na čaršav stvari za prodaju.
Posle sam video da su to bila svetla za bicikle (bela i crvena), jer tuda prolazi biciklistička staza, pa ih ona hvata na tesno.
Ja joj pridjem (bila je 5 metara od mene, i ISPRED mene) i kažem joj da ide kod drugog svetla, jer ja ću tu da sviram...
Ona kaže da je tu svako veče... i da... nema ona puno stvari... (kao da me je briga za to...)
Šta ću... nije mi bilo do rasprave i pomerim se malo u stranu (3-4 metra), da ne bi bila baš naspram mene, pa da je gledam celo veče...

Onaj tamo "ore" harmoniku... 10 minuta istu pesmu ! Čujem ga pomalo, jer je 50 metara od mene.
Kasnije su mu došli neki poznanici, pa je malo pauzirao, pa je posle dao i nekome od njih da svira (Romi su bili).
Nije dobro da smo tako blizu, al', šta da se radi.
Računao sam da neće dugo... verovatno nije kasnio ove subote na posao... kao "NEKI" !!!

8.
Da ! Posle sat i po, ode on, a ja prebacih stvari tamo gde je on bio svirao.
Ali nije samo prebacivanje... neee...
Moram lepo da postavim sve tačno na svoje mesto, precizno (taki sam, šta ću...)
pa... da obrišem ruke vlažnom maramicom (one što su za dečija dupeta)... posle i salvetom...
Ukratko, još 12-13 izgubljenih minuta !
A, vreme je, kod mene, novac ! (kol'ko muzike - tol'ko para !)
A, na poziciji B se veče završava ranije nego na glavnom mestu !(u kasnijim satima nema mnogo šetača)



I tako...
Nisam se baš proslavio !
Kada tako krene sve naopako - sviram preko volje i onda nema ni puno para !
Polovina od jučerašnje zarade, sve u svemu...
Vratim se ja tako kući "k'o usran golub", što bi rek'o moj (pok.) ćale...
Ne znam zašto je koristio baš taj izraz u odredjenim situacijama, ali... ovo je sigurno bila jedna od takvih situacija.

Da sam znao, ne bih ni išao na posao, nego bih lepo vodio klinca u park...
jer,
svi su želeli da zarade pare baš sinoć !

i ja medju njima...


Groznica subotnje večeri...

POZNATE LIČNOSTI KOJE SU UBACILE NEKU KINTU... ILI NISU !



Dragoslav Avramović, zvani "Super Deka"!
To je onaj dedica što nas je spasao od hiper-inflacije (1994-te)
Te 1994. u vreme kada je bio guverner narodne banke SR Jugoslavije, ubacio mi je tadašnjih 5 dinara!
To je tada bilo 5 maraka.
U današnjim uslovima bi to bilo 5 evrića, otprilike...



Žarko Korać, političar.
I on je ubacio 5 dinara, ali 1996.
(možda nije bilo baš kao 5 maraka... malo je dinar devalvirao u medjuvremenu, mislim...)
To je bilo baš u vreme protesta protiv Miloševića (decembra 1996.)
Ja sam u to vreme pre podne svirao u "Knez Mihajlovoj",
a, popodne išao na proteste!
On je prvo prošao, a onda zastao, pa se vratio i ubacio u koferčić...
Valjda mu se bilo dopalo kako sviram!
Moram da kažem da mi je on oduvek bio omiljeni političar, tako da...
Baš mi je bilo drago da su simpatije obostrane.



Zaharije Trnavčević, voditelj nekada poznate emisije za poljoprivrednike, nedeljom ujutro ("Znanje, imanje").
Mnogo davno - sedamdesetih i osamdesetih!
Tada je bilo samo jednog programa nedeljom ujutru, jer drugi je počinjao tek popodne,
tako da je Zaharije bio poznat u celoj YU-gi,
jer, kad se probudiš u nedelju ujutro i nemaš školu
(ili nema posla za one koji su radili)
uključiš TV, a tamo - ON !
Ubacio je pare negde devedesetih (ne sećam se tačno godine) u Beogradu.
Bio je sa unučetom.



Pokojni Zoran Djindjić, političar.
U izbornoj kampanji, novembra 1996. (to su oni izbori posle kojih su izbili protesti protiv Slobine kradje glasova)
je prolazio ulicama Niša. Ja sam toga dana svirao i kada su on i njegovi naišli (velika grupa ljudi), Djindjić me je pogledao, a ja sam mu namignuo...
Osmehnuo se...



Sergej Trifumović, glumac.
(zna da svira gitaru)
On je samo zastao, dok sam svirao u "Knezu" i, onako iskosa, malo analizirao kako sviram.
Možda jedan minut...
i otišao (nije platio)



Dragan Ilić, vodja "Generacije 5"
(na slici je u sredini)
Slično kao i Sergej Trifunović...
Malo je gledao, ali nije platio!



Najda, pevao je u "Smak"-u,
a, sada je u "Generaciji 5".
Svirao sam u Nišu (on je Nišlija)
i, ništa, pričali smo malo...
(on je tada svirao po niškim klubovima, tek je bio stigao u "Smak")
ubacio pare, naravno...



Pavle Minčić, glumac, muzičar...
U staroj dečijoj emisiji "Na slovo, na slovo" je glumio, pevao...
Stariji ga se sećaju, a, mladji verovatno ne...




Momčilo Bajagić - Bajaga, muzičar.
Bio je čovek na letovanju, pa je stao sa Žikom iz svog benda da me posluša.
Ja ih nisam ni primetio.
Svirao sam "Wonderful world" i kada sam završio
oni, kao, aplaudiraju (ubacuju i pare) i Žika mi kaže kako me je slušao i u "Knez Mihajlovoj".
Ja, kao... da, da, sećam se ...
i pogledam tipa pored njega, a , ono - Bajaga!
Ja : "Ooo, poštovanje!" i pružim mu ruku, te se pozdravismo i ja počeh da se pravdam da nisam baš najbolje odsvirao, jer me nešto bole prsti...
Da sam znao da oni slušaju, malo bih pripazio!
Bajaga kaže, kao... ma, super, "Wonderful world"... (prepoznao je... dobro je!)
Ali, ja sam bio iznenedjen što se tako odjednom Bajaga "nacrtao" ispred mene i, rekoh, počeo sam da kenjam...
pa sam zaboravio da pružim ruku i Žiki !
A, to mi se, inače, dešava!
Pozdravim se sa nekim i od blebetanja zaboravim na ostale u društvu...
(i u životu, ne govorim samo kako je na poslu!)
Sada sam malo popravio to, tako da, čak i kada mi pridje neko da me pita nešto dok sviram,
ja, dok pričamo, gledam malo njega u oči, a malo i osobu koja je sa njim (ako je ima).
Bajaga, je još jednom ubacio neku siću, to jest, poslao je sina...
Slučajno je zastao, jedno 5-6 metara od mene
(bio je u nekom društvu)
a, ja sam odsvirao njegov "Plavi safir" i...
kako da ne plati čovek... sigurno mu je bilo drago!



Žika - iz Bajaginog benda. Imao je i grupu "Babe", u jednom periodu...
On je jednom prošao biciklom kroz "Knez Mihajlovu" , gde sam ja svirao, i stao je da me sluša.
Sećam se tačno šta sam bio svirao: "Hey, Jude" od Bitlsa.
Na kraju mi je rekao da bi mogli da saradjujemo, tako nešto...
Ali, ja sam oduvek bio "prazan" sa samopouzdanjem, pa tako nisam umeo (ni hteo) da se nešto namećem...
Video sam ga kasnije jedanput na jednoj granici (YUGO je vozio),
ali, nisam mu se javljao...
Pa, kad sam ono zaboravio da i njemu pružim ruku,
(kada sam shvatio to, posle jednog minuta)
namerno sam mu ispričao to, kako nisam hteo da ga uznemiravam na graničnom prelazu...
Da se čovek ne bi osetio manjom "zvezdom" od Bajage...
Narednog dana je prošao sam i seo blizu mene,
pa sam mu se izvinio za taj moj kiks, nekulturno ponašanje, od prethodnog dana.
On je samo rekao (izmedju dva zalogaja nekog sendviča) da nema problema.
Posle smo malo pričali... nebitno...




Bata Kanda (harmonikaš)
U "Knezu" (BG) i on...




Rada Djuričin, glumica
je snimala neku svoju novogodišnju emisiju (30. novembra 1997.),
pa je svratila i do mene (opet u Beogradu) i pitala me da li bismo mogli da snimimo nešto.
Pristao sam, što da ne pristanem...
Znači, ona će, kao, da šeta, pa da zastane kod mene i da me pita nešto,
a, ja treba da joj odgovorim.
Nisam hteo da mi kaže šta će da me pita, da bi moj odgovor bio spontan.
Namestili su mi "bubicu" (mali mikrofon) na gitari (tamo gde su čivije za štimovanje) i snimanje je započelo...
Svirao sam muziku iz TV serije "Grlom u jagode".
Posle 20-ak sekundi pridje ona i kaže mi "zdravo", a, ja joj odgovorim isto: "zdravo"...
(to MI glumimo, jel'te...)
I pita me ona: "Šta bi ti poželeo našem narodu za Novu godinu?"
A, do Nove godine još mesec dana, pa se ja zbunio...
Vrpoljio sam se jedno 7-8 sekundi, a, onda joj odgovorio: "da svi budu tako veseli i nasmejani kao što si ti"!
Stvarno, ona je od onih osoba koje non-stop imaju osmeh na licu...
Ko je zna (pretpostavljam matorije osobe, kao što sam ja) svedok mi je!
Posle me je pitala i šta bih poželeo za sebe... itd.
Ja sam nešto jeo g.... i tako...
Imam taj snimak, pa će uskoro biti na Youtube...
(al' skraćeno! Samo početak, jer sam ispao smešan, pa me je stid!)
Da, zaboravila Rada da me na kraju počasti nekom sićom, čisto reda radi.
Ali, nema veze! Bitnija je uspomena na taj dogadjaj (i snimak koji posedujem)!
Pominjem to tek onako...




Neša iz grupe "Galija" (desno, na slici)
Svirali smo ja i još jedan tip u Budvi, ispred "Starog grada",
a, on je prošao, ali, malo dalje od nas...
Mi smo ga primetili, pa smo počeli da sviramo "Još uvek sanjam" (njegovu pesmu) a, on nam je samo mahnuo rukom u znak pozdrava...




Nenad Čanak, političar,
dok sam svirao u "Zmaj Jovinoj", u Novom Sadu,
samo me mrko pogledao,
u prolazu...




Milan Paroški, političar sa početka 90-ih.
(Draškovićev SPO)
Isto kao i Čanak
(takodje u Novom Sadu)
mrki pogled,
kao da obijam prodavnicu...

ZEZNULA ME MALO ŽENA, PA SAM POSTAVIO NOVI REKORD




Čula je (prethodne večeri) na TV-u da će biti kiše, pa sam ja poranio na posao. Juče je bila nedelja, a, nedeljom ljudi šetaju po ceo dan: prvo penzioneri (rano ujutru), a, kasnije i svi ostali. Nije mi se doručkovalo, tako da sam poneo sa sobom malo hleba i neku konzervu, da bih jeo u pauzi. U kolima sam imao paket od 4 kroasana, pa sam i na njih računao. Dok sam vozio na posao, otvorim jedan kroasan, pa, pošto vidim da njih mogu (za slatko sam uvek spreman), pojedem i drugi i treći. (Vode sam popio nešto sasvim malo, tu nema šale [kada su duže svirke u pitanju])! Super - pomislih - sad sam spreman za četvoročasovni rad! 4 sata, pauza za ručak, pa još 4 sata. Prethodnog me dana bilo mrzelo da idem da radim, pa sam morao (po kazni) toliko da sviram (da bih nadoknadio propušteno). Jedino ta kiša da me ne prekine... BIlo je oblaka, što jes'- jes'! Ako vidim da se sprema ta kiša, produžiću "prvo poluvreme" sve dok ne počne da pada - isplaniram ja lepo. Presvučem se, u kolima, u radno odelo i krenem. Obično se još pre polaska (u garaži) spremim, ali sada nisam bio siguran koliko "debelo" da se obučem, jer nisam još od proletos svirao u prepodnevno vreme. A, to mesto gde je trebalo da sviram je na otvorenom, nema hladovine, pa, ako bude vedro... mislim, da ne preteram u oblačenju.
Počeo sam da sviram u 11:13.
Planirao sam da oko 15 h napravim pauzu za ručak. Dok pokupim stvari, dok odem, dok jedem, dok se vratim i ponovo pripremim... pauza bi bila bar 45 minuta. Došlo vreme za "tajm aut", al' ja vidim... nisam gladan, ne ide mi se u WC (normalno - iz kreveta sam otiš'o pravo na pos'o, a, i nisam popio mnogo vode). Reših da nastavim, pa da možda i ne pauziram, ali da zato ranije završim. A, možda me i kiša prekine, pa je zato bolje da sviram dok se može...
Žena je trebalo sa sinom da ide u pozorište da gleda neku predstavu za decu (od 18h), pa smo se ujutru dogovorili da ih ja vratim kući posle predstave. Tako ja isplanirah da sviram do sedam, pola osam... Došlo to vreme, a, oni se ne javljaju, ne zovu (na telefon). "Sigurno nisu ni bili u pozorištu...", zaključih ja !


Računam nešto... pa, do 19:15 će biti 8 sati vezane svirke, a rekord mi je 9 sati. Aj, da izjednačim rekord!
Kako sam se bližio izjednačavanju, počnem da razmišlajm da ne bi bilo loše i da OBORIM taj rekord, jer ko zna kada će se ponovo stvoriti uslovi (da ne moram u toalet, da nisam gladan, da nema nekih drugih problema...). NIje uopšte lako svirati toliko bez prekida. Ja, čim odsviram jednu stvar, prelazim odmah na sledeću. Nema odmora. Jedino, povremeno, ispraznim malo koferče, kada nema ljudi u blizini (duplo dno...). Pa, samo da sediš na stolici 9 sati ima da ti utrni dupe. Plus što bole prsti, malo i ledja i vrat (kada sviram nagnut sam malo prema napred), butina na koju pritiska (dupla) gitara... da ne pominjem psihički zamor !
Prvo sam pomislio da sviram 9 sati i 15 minuta (jer, kada upisujem mesto sviranja i zaradu, upisujem i koliko sam dugo svirao, ali vreme zaokružujem na četvrt sata). Al' polako, polako... još malo, još malo...
Bilo je još (nedeljnih) šetača, pa mi je (k'o bajgi) bilo žao da odem i ostavim ih bez muzike...
Pao već mrak, u daljini sevaju munje, ja već ogladneo, počinjem i da zevam (nije bilo popodnevnog dremeža), pa pomislih da bih mog'o da svršavam polako, (s' oproštenjem)...
Mogao sam još malo da sviram. Мislim, bilo bi posla za još jedan sat možda, ali, u 21:53 sam prošao kroz cilj !

Počeo sam bio u 11:13. Znači, "drndao" sam gitaru 10 sati i 37 minuta bez prekida, ali, računam 10:30, jer sam, kada je uveče malo zahladnelo, morao da obučem jaknu, pa 15-ak pauza od po 7-8 sekundi, kada sam "krio" pare ispod pokretnog koferčetovog dna (videti priču "MAMAC"), dva puta sam popio malo vode, napravio ova dva fotosa (telefonom)...
Popravio sam rekord za sat i po ! Malo li je, a? To je kao kada bi neki sprinter popravio svoj rekord na 100 metara za celu sekundu.
Zarada i nije bila nešto naročito, gledano u jedinici vremena, ali... ipak su to bile dve svirke (samo spojene), tako da... ipak se skupilo nešto para. Ali, to nije toliko ni važno! Današnji dan će se pamtiti po novom rekordu ! Ko zna da li će ikada biti oboren!

Taman sam ubacio stvari u auto, pojeo četvrti kroasan iz paketa, popio sokić, kad... poče da pada kiša! Imao sam sreće...
Posle je celu noć padala.

Eto, glavni razlog za obaranje rekorda (nepravljenje ručak-pauze) je bio taj što mi je žena rekla da je čula na televiziji da će biti kiše u toku dana (to jest, naredna dva dana). A, ona (kiša) zakasnila (srećom), ja bio odmoran (nisam svirao nedelju dana), šetača bilo u izobilju (mog'o sam da počnem i sat ranije, i da završim sat kasnije)...

Uostalom, žena me stalno davi da je ubacim u neku svoju priču, pa , eto...

p.s.
nema veze sa mnom, ali...
- Video sam juče neki bicikl za dvoje, ali samo jedan "vrti", a ovaj drugi uživa pozadi. Ima veliko, mekano sedište, kao na motoru. Malo je produžen i ojačan bio taj bicikl... i sa debljim gumama!
- Jedan mladi otac je gurao kolica, u kojima je (pretpostavljam) bila beba, ali, jureći na rolerima (po biciklističkoj stazi)!!!

I jedno i drugo videh po prvi put u životu...

NEKO PIPA, NEKO SLIKA, NEKO PITA, NEKO NE PITA...


Jednoga dana, aprila, 2010.


Večeras prolaze tri slepa Roma (dvadesetogodišnjaci, otprilike), a vodi ih neki tip što na ruci nosi traku "Crvenog Krsta".
Zastanu, poslušaju malo, pa me taj njihov "vodič" pita da li momci mogu da pipnu malo moju gitaru.
Ja, šta ću, dozvolim...
On privede jednog, uzme mu ruku i stavi je na vrat moje gitare (na gornji vrat, na donji...)
Zatim drugog momka, pa trećeg...
Oni se svi, kao, čude šta je sad pa to... dva vrata, dupla gitara...


Kada sviram, sa moje leve strane stoje ranac i koferčić (za pare), a, sa desne strane je pojačalo.
Izmedju njih je metar rastojanja, otprilike.
Ja sam pozadi, na metar od njih (pravimo jednakostranični trougao).
Izmedju mene i pojačala su 2 kabla (za 2 gitare)
E, sad...
Dešava se, povremeno, da mi neki "nekulturnjaci" preskaču stvari, jer ih mrzi da ih zaobilaze!
Tako je večeras neka žena upala skroz na moju teritoriju!
Uplašio sam se da mi nagazi na nešto. Ali, ona preskoči spretno ranac i koferčić, udje u trougao (izmedju ranca i pojačala), i stavi telefon ispred zvučnika, na 3-4 sekunde...
Razgovarala sa nekim preko telefona, pa, eto, usput i to...
Niti da pita može li, smeta li, da se izvini... ništa! Nije me ni pogledala !


Takodje večeras me neki tip (sa nekim dobrim foto-aparatom) slika, slika, slika (t.j. fotografiše)... jedno 10-ak puta (oko 2 minuta je trajala ta "sesija").
Ne pita mene da li se slažem ja sa time što radi.
Mislim, o.k. je jednom, nego ovaj baš navalio...
Ali, barem je čovek (takodje i njegova devojka) platio (i to fino!) i zahvalio se na kraju.

Pre njega (isto večeras) jedan drugi čovek me fotografisao 5-6 puta i, na kraju, otišao...
Niti "fala", niti da ubaci neku siću (čisto reda radi), niti je pitao da li može da slika...
Ja bih, ili ubacio nešto na kraju, ili ne bih napravio više od jednog snimka - bilo bi mi neprijatno.
Svako može, naravno, da me fotografiše ili snima kamerom. Na javnom sam mestu, nije zabranjeno...
Mnogi pitaju da li mogu, da se razumemo!
Ovde sam pomenuo neke koji to nisu uradili (današnji slučajevi)!

CRNA TRUDNICA I "LETEĆI PACOVI"




Neka trudnica (odevena u crno) prvo prodje pored mene, pa zastade (5m dalje) da, kao, posluša malo. Svirao sam tada instrumentalnu verziju "Ružica si bila..." od Dugmeta (ali, to nije ni važno). Posle jedno 2-3 minuta pridje ona polako (pa, trudnica je...) i stavi u koferče (namenjeno za "skupljanje dobrovoljnih priloga") neku... kesu!
Ja, gledam, onako... vidim ima nešto poveće u njoj, baš sam znatiželjan, ali čekam da se ona udalji, pa da pogledam šta to ima unutra.

A, kesa ?
Pa, k’o one što daju u autobusima za povraćanje (crna), samo sa "ručicama".
Ona ju je bila smotala, ali videlo se da unutra ima nešto što nije baš tako malo!

A,da...
Navratio je kod mene i jedan Beogradjanin, moj poznanik. Pitao me da li imam nešto svoje u repertoaru. Čuo je da je neko (on reče i ko, al’ sam ime zaboravio istog trenutka) nekada rekao da (otprilike):
"Ako neki guslar zna 50 pesama da odgusla, a, pritom ne napravi bar jednu svoju... onda on i nije baš neki guslar".
Ja sam mu odgovorio da ja i nisam neki guslar, ali posle, kada je on otišao... nešto razmišljam:
"Pa, da vidiš da i jesam!"
Mislim, hvatam taj prosek od 50 + 1 !
Osim toga u mnoge stvari ubacujem neke svoje delove...
Znači: Ja - guslar i po !!!


A, šta je bilo u kesi?
Djevrek... košta pola evra.
Ostavio sam ga golubovima, sutra za doručak...


DODATO NAREDNOG DANA:

E, baš sam glup!
Ostavio sam juče taj djevrek u kesi, pa sam danas video tu kesu kako još uvek stoji tamo gde sam je i ostavio...
A, da bih potvrdio svoju glupost, opet sam zaboravio da ga (djevrek, bre...) izvadim iz kese!
Nego, čuo sam da za golubove kažu da su "leteći pacovi" (prenosioci raznih boleština), pa... šta me onda briga, što pa da ih hranim?

Nego, juče sam zaboravio da spomenem kako sam se najeo prašine iz usne harmonike!
"Duvao" sam je ponovo posle dužeg vremena, ali, zaboravio sam da je pre upotrebe (po propisu) malo "čuknem" !
Inače, nisam svirao gitaru mesec dana pa su me danas malo boleli prsti.
Nije to kao kod "običnog" sviranja:
PRITISNEŠ (samo) žice levom rukom, a desnom ih "okineš" i one zavibriraju!
Ja moram da ih jako udaram i levom i denom, iako može da izgleda da ih samo, kao, "pipkam" nešto...
Desna ruka malo i pravi pauze (njom sviram melodije), ali, leva (manje-više) non-stop "radi"! Njome sviram akorde ("pratnju").
A, 5 sati juče i 5 sati danas nije malo posle duge pauze.
Moraću da uzmem par dana bolovanja...




p.s.
sad će da me mrze golubari, zato što sam im ljubimce nazvao pacovima...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 655 korisnika na forumu :: 45 registrovanih, 6 sakrivenih i 604 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., AF-1, aljosa7, amstel2, Arhiv, bato, black venom, Cranium, d.arsenal321, damirZR, darkangel, djonsule, doktor1964, Dorcolac, Duh sa sekirom, Faki-Valjevo, Georgius2, havoc995, Ilija Cvorovic, Kec 12, krkalon, krunc, Kubovac, ljs, ltcolonel, LUDI, Luka Vujcic, Majki, Mihajlo, nemanja.tatic, nradukic, Oluj2.1, panticaleksa, renoje2, repac, sakota79, shmele2, Shomy, SsssssNOVI, vathra, Vlada1389, voja64, Wisdomseeker, Zerajic, zexoni