|
Poslao: 21 Feb 2009 19:10
|
|
invaliditet...
to je strma i opasna precica do duhovne spoznaje samog sebe.
spoznaje ljubavi u sebi.
u stvari, spoznaja sebe kao ljubavi.
i sa tom spoznajom dobijas neverovatnu duhovnu stabilnost, spokoj i mir.
dobijas veliko srce, veliku dushu.
kazem strma i opasna.
jer onaj ko klone, pada u duhovnu agoniju, rastrzanost, i besmisao.
dobra stvar je sto se uvek, pri padanju, mozes vratiti 'na pravi put', i preporoditi sebe.
pitanje je samo kako pomoci onom ko pada 
jer sam shvatio da ta duhovna spoznaja dolazi iznutra... moramo sami sebe naci... tesko moze neko drugi da nas 'izvede' na pravi put ako spoznaja ne dodje iznutra, iz korena.
moramo naci sami sebe u sebi.
i spoznati sebe kao Ljubav.
mada, prisustvo duhovno jake osobe moze dosta da pomogne, bar kao moralna podrska, i kao svetionik koji ce rasvetliti put...
ali taj put moramo sami preci.
[ako je za utehu, ja pored sebe nisam imao takvu osobu, pa sam i pored toga uspeo naci oslonac u sebi].
Lara, na ovom forumu ces [bar virtuelno] naci osobe koje ce uvek da ti budu i svetionik i prijatelj.
i za kraj... da te pitam...
shvatas li koliko si dobra, kao osoba, kao dusha... koliko dobrote ima u tebi, za razliku od drugih ljudi koje sreces svakodnevno?
mislis li da je to slucajno?
cini li ti se da si u neku ruku ipak dobila ono sto nema svako? 
|
|
|
Poslao: 23 Feb 2009 00:34
|
|
larra70 ::Ne znam kako se nositi sa ovim problemom. Do sada sam uvek vodila racuna o drugima, tako da ne znam kako da se izborim sa ovim problemom...Imala sam 11 godina kada me je vozac na pesackom prelazu presekao. Povreda prelo butne kosti 6 meseci oporavak 2 cm kraca noga. Preporuka lekara ulozak u cipelu i kontrola po potrebi. Gomila sistematskih pregleda nikad nista niko nije primetio ... Znala sam ja za kracu nogu i nije mi smetalo, nije se ni primecivalo. Zavrsila fakultet, zaposlila se, napredovala menjala poslove. Sada trenutno radim u skoli ...Imam brata bez posla, invalida, roditelje penzionere. Nikad mi nije bilo tesko da brinem o njima i da ih volim. Pre nekoliko godina primetim nestabilnost u desnoj nozi, kao da ide unutra, odem do lekara, kazu kraca noga, kriva karlica. Prosle godine isto, ovog puta sa bolovima ... Urade snimak. Kriva, uvrnuta karlica, daju savet setnja itd... Pre mesec dana prsljen koji je drzao karlicu pocne da boli kao da je izleteo, ja se iskirvim u desnu stranu, na poslu me pocnu sazaljevati, bolovi u donjim delovima ledja, desna noga nestabilna, kada se oslonim nije vise 2 cm nego 10 cm, jer je karlica izletela...Tesko sedim...Imam 40 godina...Kicma je popustila ..Mastala sam o ljubavi, deci, sada se uzasno bojim, starosti, bespomocnosti, samoce, tesko da cu moci jos dugo da radim, u teskoj sam depresiji. Ne vidim vise smisao zivota, stalno mislim da je sve ovo moja greska,...Veze ne mogu da ostvarim zbog ovog mog nedostatka, ...
Ne nalazim utehu nigde, ni u veri, ljudi me izbegavaju, ...
Kakva prica...
@Larra70...nije sve tako beznanezno...zaustavi se malo u svojim crnim prognozama..polagano...tuzno je sve to sto si pisala i razumemo te svi jako dobro..
Hrabrost je vrsta spasenja-Platon...
Euripid je rekao''Kukavica bezi,ali hrabar covek odabira opasnost''...
Znas draga devojko,ljudi,uglavnom smatraju da je hrabrost vrlina ratnika,jer je obicno vezana za neke bitke...i stoga se cesto ispoljava na visokim planinama,ili u morskim dubinama.....drugim recima gde god je potrebno iskazati izdrzljivost,snagu volje i odlucnost i to ,uglavnom, pred fizickim izazovima...Ali hrabrost se veoma cesto ispoljava i potrebna je u svakodnevnom zivotu i to u ogromnim kolicinama...znatno vecim,nego na popristu nekih bitaka ..postoje nedace i neizbeznosti koje zivot nosi-patnja,bolest, razocarenje,bol,borba,siromastvo,gubitak,strah,slomljeno srce...znaci,sve odlike ljudskog postojanja i svakoga dana stotine hiljada ljudi prolazi kroz ta iskustva...
Ovo tvoje spada u ona nova,drugacija stanja neizvesnog kraja i sasvim nepredvidljiva sa izvesnoscu da ces morati istrpeti mnogo toga pre nego sto nastupi olaksanje...
Provoditi u patnji besane noci,buditi se svakog jutra sa osecajem bola,a ipak ustati i gurati dalje najbolje sto se moze....e...to je hrabrost.....Ti si jedna hrabra i neustrasiva mlada zena koja se trenutno saplice na svom zivotnom putu sa osecanjima beznadja i pustosi ali koja mora znati da upravo ta emotivna svesnost i uputnost ukazuje na put koji ce oznacavati spasenje,ponovnu veru u ljude,nadu i ljubav...
Nisi ni svesna da posedujes jednu izuzetnu hrabrost koju vecina ljudi ne poznaje,a to je snaga da se upozna novo...i prihvati ono drugacije sa cime se susretnemo u zivotu...u tome lezi tvoja snaga i spas...
Pokusaj stvari posmatrati drugacije...znam da je ovo jako tesko,ali ako ce ti biti za utehu..mi danas hodamo...(covek uopste) stazama obogaljeni,uspavani , duhovno opustoseni i zivotno obamrli do te mere da mozemo skoro zavideti''onima koji se nepravedno invalidima nazivaju''jer toplijim, iskrenijim i zivljim ocima,uspravnih i podignutih glava gledaju ispred sebe,ukazujuci, nam da smo vec odavno pali,mnogo nize nego sto smo svesni..te da bismo najpre trebali sazaljevati sebe...
Zelim ti sve najbolje.. .pisi..i ostani sa nama.. .ja ti zelim biti prijatelj.... 
@Peca...divne ti je stvari napisao..veliki je momak on i sjajan covek... 
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2009 21:56
|
|
Hvala na divnim recima. Na zalost jos uvek pokusavam da obavim sve preglede koje mogu...Tesko uspevam da se odrzim na poslu...Strah od samoce, bespomocnosti je neizdrziv. Strah od nepoznatog me paralise. Pravila sam planove ne poznavajuci realno stanje. Greska je lekara sto na vreme nisu zastitila moju kicmu, ali odgovor je uglavnom da je to bilo pre vise godina i sta sam cekala. Hvala neske, danka i peca. Svi ste divni...
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2009 00:18
|
|
larra70 ::Hvala na divnim recima. Na zalost jos uvek pokusavam da obavim sve preglede koje mogu...Tesko uspevam da se odrzim na poslu...Strah od samoce, bespomocnosti je neizdrziv. Strah od nepoznatog me paralise. Pravila sam planove ne poznavajuci realno stanje. Greska je lekara sto na vreme nisu zastitila moju kicmu, ali odgovor je uglavnom da je to bilo pre vise godina i sta sam cekala. Hvala neske, danka i peca. Svi ste divni...
Larra70...Sigurna sam da znas da je bez nade...tesko opstati,mada ona nije dovoljna za opstanak.Medjutim,kada je nema,nemoguce je uopste ziveti...svima je potebna ,pa naravno tako i tebi...No,bez nadahnuca,koje prati nadu,i svakodnevnica se pretvara u ''mrtvo more'',i more bez obala.Cak i kada se nadje u velikoj blizini ludosti,ima vise smisla od ocajavanja.
Ko izgubi nadu,izgubio je sebe kao mogucnost...Slobodno mozemo uneti i malo sumnje i razloznosti,jer ona tada ima najvise izgleda.Tada je sa razlogom,tvrdoglava i zivotvorna...DR.K.''Bez nade nema buducnosti kao mogucnosti''..
Moras verovati,hrabriti sebe i nadati se...zivot je onakav kakvim ga mi ucinimo sa svim svojim nedostacima i vrlinama...vredi ponekada obrnuti stvari,tesko je to,cini nam se da cemo onemocati,ali vredi pokusavati jer postoji nesto, sto se dogadja nezavisno od nase volje...okolnosti,vreme,dogadjaji koji teku bez obzira sta se nama desava...U jednom takvom spletu okolnosti ,jednoga momenta videcemo stvari drugacije...ne tako crno i bezperspektivno...
Potrebno je okrenuti se malo oko sebe,izaci iz ''svoje koze'',i shvatiti da ni necija druga nije bas mnogo bolja od nase...
puno pozdravaaaa...
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2009 11:43
|
|
ja bih samo umesto rechi 'nada' napisao 'vera', ali ne u smislu suvoparnog verovanja u Boga, vec mislim na ono kada celim svojim bicem znas da svi putevi vode ka Ljubavi, ka spasenju... kada znas da ne mozes promasiti to 'duhovno uzvisenje', jer svi putevi vode ka Njemu... kada u dusi osetis potpuni spokoj, jer celom dushom znas i osecas da ce sve biti dobro, i da ces pre ili kasnije [isao sporo ili polako, precicom ili pogresnim putem] uvek stici u narucje najuzvisenije Ljubavi.
'nada' moze biti bolna i teska... kada se nadas a ono ne dolazi... tada to ume da boli, i da te obori mnogo.
medjutim... "znati i osecati celom svom dushom" da ce se sve dobro zavrsiti.... to je vec mnogo velika razlika, i to ne moze da te zaboli niti obori... 
kada osetis Bozije prisustvo u sebi... kada osetis Boziju ljubav, mir i spokoj u svojoj dushi... i kada znas da si deo tog savrsenstva, i da nisi sam [vec je on uvek tu]... e o tome govorim
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2009 17:47
|
|
Vjerovatno Laro nisi znala da u razvijenim zemljama postoje klinike koje tretiraju i lijece sve vrste organskih bolesti-psihoterapijom.
Ako ti je poznato,u konc.logorima,u najvecim mukama i uz minimum zivotnih uslova,ljudi bi savladavali neizlecive bolesti,ili bi one makar zastagnirale.
Odgovor je u odbrambenim snagama organizma,koje podizu imunitet,tako da se tijelo lakse bori.Svi mi mozemo obesmisliti sebi zivot i sa indispozicijom gledati na njega.Dogmatski ponavljaj sebi,mogu i hocu,okruzi se lijepim stvarima i voljenim ljudima,i bice mnogo lakse i bolje.
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2009 23:45
|
|
Larra70......
Iako imam dar proricanja i upoznat sam sa svim svetim tajnama i svim spoznanjem,i ako imam svu veru tako da i gore premestam,a nemam ljubavi,nista sam..
(Novi Zavet ,Korincanima,13,2)...
Lara znamo, da ljubav dolazi iz unutrasnjosti bica i da se na takvo osecanje ne moze uticati sopstvenom voljom,a takodje znamo da je ljubav ''licni odnos ''prema svima i svemu ,nastao iz podsticaja duha...
Ovde se govori o ''cistoj ljubavi'',o nasim osecanjima nastalim na bozijem putu da drugima upucujemo pozitivne misli,pozitivne reci, da se ispravno ponasamo,zelimo i cinimo im dobro..
''Svet je rodjen iz ljubavi i podredjen je ljubavi''...Ljubav je energija koja prozima kosmos,iz nje je nastalo sve sto postoji-ona odrzava kosmos i cini da on traje...
I sam covek,pa i ti draga devojko ste proizvod Bozanske ljubavi!Da nje nije bilo,zivot ne bi bio stvoren...
Dobrota je sustinsko obelezje Bozije ljubavi,koju ti nosis u sebi sigurna da si na pravom putu ostvarenja svog bica...bez takvog uverenja,na ovom svetu nista nema istinsku svrhu..Najvisi oblik ljubavi ,je prema tome ljubav prema tvorcu , kada pocinjemo da je osecamo,shvatamo njenu pravu sustinu...
Srce nam govori da smo spremni da primamo i dajemo ,i da cemo vratiti veru u ljude,koja predstavlja vazno osecanje,bez koga bi nas zivot bio emocionalno i duhovno siromasan...
Prirodno je da se danasnjem coveku moraju desavati krupne nevolje,koje izmamljuju iskren vapaj koji stize do Boga,posto predhodno probiju oklop danasnje ljudske neosetljivosti i stignu do srca,jer''vera je'',kaze Paskal,''MOC SRCA''...
A ti Larra,ni sama ne znas koliko si mocna!!!
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Sep 2009 03:13
|
|
Nadrazi moji,
stalno sam u mislima bila i jesam sa vama.
Nisam mogla da vam pisem ranije.
Uprivatnom domu za stara lica Moja Oaza u ZEmunu sam od novembra prosle godine.
U septembru prosle godine sam bila na svetovni praznik Svete velikomucenice Natalije bila po Ostrogom da mi Otac Benedikt Iguman manastira Podmajna u Budvi ocita molitvu za zdravlje.11.09 2008.g sam se vratila u Beograd i onda sa bukvalno kidnapovana i odvedena u bolnicu Laza Lazarevic. Njihove terapije su me tako onesvescenu dovele skoro do upale pluca, a dekubiti koje sam zaradila na sakralom de i petma su posle 8 meseci nege u ovom domu zarasle.
Jos uvek ne mogu ni da stanm a noge, a secate se, hodala sam sa hodalico mproslog leta i plivala sredine Boko Kotorskog zaliva.
Mama mi je umrla ovog 27.07. u 74oj godini zivota.
Tata i dalje pokusava da mi uzme poslovnu sposobnost cime bi m onemogucio trajno a raspolazem svojom pokretnom i nepokretnom imovinom.
U martu mi je ovde sstiglo resenje IVog Opstinsog suda da mi se trajno i u potpunosti oduzima poslvna sposobnost iz razloga moje demenije zbog MSa i da se ne snalazim u prostoru i vremenu.Na takvo resenje sam 18.03. podnela u roku zalbu sudu,ali nas pravosudni sistem je takav da Sud nema vremenskog roka do kada mora da odgovori na zalbi,pa se predmeti mogu rezvlacii godinama po sudu zavisno od raznih intersa.
Kada Sud nekome uzme poslovnu sposobnost on nema vise pravo da raspolaze ni svojom pokretnom ni nepokretnom imovinom.
U mom slucju pored tga sto ne bih nasledila nsta od oca, ne bih raspolagala ni vojom pokretnom ,ni nepokretnom imovi9nom.Znaci ni svojom penzijom n svojim stanom, no svoojm klima.
ovog 08.08. na Svetu Nataliju,nije mi bio dozvoljen odlazak u crkvu da upalim svecu za moje zdravlj.Bila sam u domu,a mobini telon mije opet otet po nalogu moje sestre koja je moj privremeni staraoc,a tata je podnosolac tuzbe da mi se uzme poslona sposobnost.Znaci sa svime bi raspolgala moj sestra.Pored toga sto mi sve stare mob kartice vise nisu vazece,sestra je opet dala nalog da mi se i ova noa kartica sa mob APARtom oduzme.Mobilni sa novim brojem koristim tek od april meseca.
Sama placam ovJ DOM 550 EURA MESECNO OD IZDAVANJA MOG STANA i penzije umanjenu za iznos kredita za kola Mercedesa Viano 2.2 kojeg sam kupila proslog leta.Tat i sesta sa rodicom sdu bili na moru 25 dana,a ja sam vreme provela n moru.Htela bih i ja na neki odmor u bnju,li izgleda da su moji resili da o kraja zivota buem u dom,pored sve svoje imovine.Kod tate sva moja dokumnta i brANE MI DA Borim se da viuse ne hodom ovim putem do pakla posutm dobrim namerama.
Molim vas molite se ze mene.
Punovas pozdravlja,vol i lubi vasa
Beatrisa
|
|
|
|
