|
Poslao: 16 Nov 2007 19:14
|
offline
- Beatrisa1971
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 13 Nov 2007
- Poruke: 4
- Gde živiš: Beograd
|
Pretpostavljam da ima puno ljudi,na zalost, koji imaju neku vrstu inavalidnosti ili su time njihovi bliznji pogodjeni.
To je problem koji se iz raznih razloga moze desiti SVAKOM u BILO KOM periodu zivota.
Ja od !999. god. imam dojagnozu Multiple Skleroze.Do 2005.god. imala sam je u blagoj formi,a onda mi se u leto 2005 naglo pogorsalo stanje i sela sam u invalidna kolica.
Kako invalidnost utice na sve sfere zivota,ne samo na telesnu hendikepiranost vec i na raspolozenje,na dusu,svakodnevni zivot,osecanja...,volela bih da mi se sto vise ljudi obrati (kroz odgovor na koj e-mail ili objavom komentara na blog)sa svojim razmisljanjima na ovu temu i/ili sa svojim iskustvima kako tada tece zivot,mozda bolje reci borba...
Veliki pozdrav
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Nov 2007 20:48
|
|
To je stvarno jako strasno u Srbiji! Jer, jako malo stvari je prilagodjeno ljudima sa malo vecim potrebama! Jer i osobe sa invaliditetom su ljudi! Moj dobar drug se bori sa tim skoro od rodjenja! Jako je propatio kroz osnovnu, srednju skolu, a i mi sa njim!
Imao je problema sa samim ulaskom u skolu, a da ne pricam sa ostalim stvarima, nije mogao ni u bioskop da ode, ni da se normalno druzi sa vrsnjacima, jer su se svi sklanjali, kao da je to neka zarazna bolest! Valjda ljudima smeta kad je neko razlicit, cista sebicnost!
Decko je jako pametan, zavrsava fakultet sa odlicnim ocenama, on sada ne gleda na svoja kolica kao nesto strasno ili kao neki nedostatak, jednostavno, to je samo nacin kretanja, on ima zivot kao i svi drugi!
Treba samo smoci snage i izdrzati i izboriti se za svoje!
Ziveti sa invaliditetom sada je mnogo lakse, postoje mnoge olaksice, ali ima jos toliko toga sto treba da se zavrsi i popravi ne bi li se poboljsali uslovi za zivot u kolicima!
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Nov 2007 00:15
|
|
Beatrisa,
poslacu ti jednu kratku pricu o trojici oboljele braće koji žive sami u jednom planinskom selu u Bosni. Ono što sam ja iz razgovora sa njima zaključio može biti vrlo poražavajuće za one koji sebe smatraju zdravim. Ni bolest, ni siromaštvo, niti bilo što drugo nikada nemogu uništiti vedrinu duha i radost života. Uostalom, vidjećeš....
|
|
|
Poslao: 17 Nov 2007 08:39
|
|
Beatrisa
Moj komsija ima, sad ne znam je li to skleroza, jako tesko hoda, uz pomoc stapa, a problem je i sto zivi na cetvrtom spratu, nema lifta.
Mlad je, ali bori se. Druzi se sa ljudima, svaki vikend mu neko dolazi u posetu, on isto odlazi kod ljudi, ide u crkvu, nekako je osmislio zivot, nije se predao, jer to bi bilo najgore. I meni se x puta smuci ljudsko ponasanje, najradje bi ko Grizli Adams otisao par nedelja u planinu, da se odmorim od ljudi-ali opet ne mogu. Trebaju mi ljudi, covek je ipak drustveno bice. Sto se tice toga da ljudi lako okrecu glavu od svog bliznjeg, tu si u pravu. Generalno i mi, i ceo svet, postajemo neosetljivi na druge ljude, na njihove probleme. Svi kao da su sami sebi dovoljni, nemaju vremena ni za koga, svi nekud jure, trce.
Meni su period rata i izbjeglistva definitivno srusili iluzije koje sam imao o ljudskom drustvu. Ali ipak, ima dobrih ljudi, i ta prijateljstva treba cuvati.
Tesko mi je da ti dam neki savet, ipak, probaj sto vise komunicirati s ljudima, siriti krug poznanstava, ako imas neki hobi, nesto cemu mozes da se posvetis. Zivotu se uvek moze dati neki smisao.
Puno pozdrava.
|
|
|
Poslao: 17 Nov 2007 09:42
|
|
Moja komsinica je ostala, kako ona kaze, vezana za krevet. Dok je bila zdrava bila je moja desna ruka. Uz njenu porodicu, sad sam joj ja tu da se nadjem za sve sto joj treba. Divim joj se zbog duha, vedrine i prisebnosti. Svesna je svega sto je ceka. Ponekad i otplacemo zajedno, kad joj dodje zuta minuta. Ali, ono sto je bitno je da tad vidis ko su ti pravi prijatelji. Moras imati, a ako nemas bori se da pronadjes optimizma i neki izvor snage. Normalno je da zapadnes u malodusnost i da kazes sebi: Neka ide sve.... Ali, i to prodje. Ne znam kako si prozivela ovih osam godina, ali se nadam da imas na koga da se oslonis u svakom trenutku. Nase drustvo i ljudi vole da okrenu ledja. Tako im je lakse nego da se suocavaju sa problemima i situacijama koje su im neprijatne. Tebi zelim svako dobro i ne posustaj.
|
|
|
Poslao: 17 Nov 2007 19:59
|
|
Sto se tice mojih poslednjih 8 god. nista nije desilo u korist mog boljeg zdravstvenog stanja:kriza i emotivno i poslovno, a zdravlje je trpelo.Nisam se mogla izolovati od dogadjaja.Uz coveka kad je bas tesko uglavnom ostanu samo roditelji. Pravih prijatelja izgleda da nisam imala, ali sam stekla neke nove. Kako vidim,po komentarima na moj blog, bice ih jos vise...Puno vam hvala na lepim zeljama.Zelim vam svako dobro,a pre svega puno zdravlja !
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2007 12:14
|
|
Kad mi je stvarno tesko u zivotu, uglavnom pribegavam knjigama. Ima jedna koja je za mene posebno lekovita - Robert F. Murphy, The Body Silent. The different world of the disabled, "dedicated to all those who cannot walk - and instead try to fly". Izvanredna knjiga o licnom iskustvu i borbi sa bolescu jednog paraplegicara i kvadriplegicara obolelog u srednjim godinama zivota, na vrhuncu karijere, od tumora kicmenog stuba, o 18 godina psihofizicke patnje, prilagodjavanja, ucenja novih nacina zivljenja "u glavi", predavanja na univerzitetu, istrazivanja fenomena koji okruzuju bolest i nemoc u savremenom drustvu i pisanja o svemu tome.
@Beatrisa, zelim ti puno snage, hrabrosti, strpljenja, vedrine u dusi i svakako, da ti bude bolje i da to poboljsanje traje jer koliko znam, bolest ima svoje oscilacije.
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2007 17:36
|
|
Draga Sorelag,
hvala ti na preporuci za ovu divnu i korisnu knjigu.Znas li mozda gde se moze nabavit?Vidim i da znas sta je MS, a ja se ja nadam da cu biti bolje.
Kada ovako bolujes, svako poboljsanje nekog simptoma je veliki boljitak.U ovoj bolesti, punoj nepoznanica i neizvesnosti, covek mora da se susretne sa mnogo simptoma i da se bori.Naravno,covek se mora boriti u zivotu i kad je zdrav i kad je bolestan,samo je to u ovom drugom slucaju teze.
Puno hvala na lepim zeljama, a ja ti zelim SVAKO,SVAKO... DOBRO!!!
|
|
|
|
