|
Poslao: 06 Jan 2008 18:24
|
|
Ne kazem da su sve osobe sa invaliditetom iste ali evo jednog primera bas od doticne osobe u kolicima.
U mojoj drugoj godini, imali smo u skoli na casu korespondencije zavrsni test kako bi se zakljucile ocene. Doticni gospodin nije radio test, ali nema veze, niko se naravno nije bunio. Moja drugarica koja je tada sedela pored njega, radila je test. Profesor je ocenjivao po kriterijumu za koliko vremena se iskuca tekst kao i brojanje gresaka napravljenih u toku kucanja. Kada smo zavrsili sa kucanjem, profesor je pregledao tekstove. Pregledao je i toj drugarici i slucajno joj nije video jednu gresku. Naravno svi smo se pravili ludi, a inace od te ocene joj le zavisio godisnji prosek, da li ce proci odlicna ili vrlo dobra. Naravno kada joj je profesor vec skoro upisao ocenu u dnevnik, doticni gospodin se nasao pametan i rekao >>Ne profesore, to nije za peticu, evo ovde ima jos jedna greska<< Kada mu je profesor rekao pa nema problema kraj godine dace joj dobru ocenu, napravio je opstu paniku u razredu. >>Kako je to moguce, pa nije zasluzila, drao se i urlikao kao da je nenormalan<<
Uglavnom zbog toga ga niko u odeljenju ne voli i ko god je i posle toga pokusao da ostvari neko prijateljstvo sa njim, uvek se postavljao nadmeno i sa stavom samo da se svadja.
Toliko od mene za sad!
ANA
|
|
|
Poslao: 07 Jan 2008 12:18
|
|
@diamond73,
Dragi moj, hvala ti na predivnoj prici. Vrlo je lepo i jednostavno napisana, a ipak sam ubedjena da je 'vecina' ne razume. No meni je sudbina uvek bila da ne pripadam 'vecini', ni zbog svih mojih uspeha niti sada zbog ovog iskusenja i kako ja to kazem 'kaljenja' duse koju mi je invalidnost donela.
Juce me je izkontaktirao covek koji je imao kolegu koji je zbog MS-a godinama bio u kolicima, nije mogao drzati ni soljicu u ruci... Imao je jaku zelju i rekao je da ce prohodati. To mu se i desilo. Imam njegov telefon, zvacu ga. Znam za jos neke slucajeve kojima se desilo da ustanu iz kolica, probude se neke odbrambene snage u organizmu i organizam se izbori,revitalizuje...Mislim da vera i jaka zelja mogu dosta da ucine, a veruj mi ja se osecam zdravo(jednom si mi i ti rekao da trebam tako da mislim) , a taj covek mi je i rekao da se stalno i trebam tako osecati. Ne razmisljati o ruznim stvarima niti o proslosti...To mi ponekad bas ne uspeva, ali trudim se da sto vise te stvari marginalizujem... To je tesko, prava nauka, ali ucim se...
Nek nas sve Bog cuva
MIR BOZJI HRISTOS SE RODI!!!
(sto se tice ove Anine price, mislim da je to subjektivna prica iz skolske klupe. Meda joj je lep post napisao. No ja mislim da nije ni stvar u odrastanju, coveciji karakter se vidi jako brzo tj. rano, a posebno se brzo vidi sposobnost ljudi da vole ljude. Cak mi izgleda da je Ana malo ljubomorna. Pomislila sam , pa kako bi mu nesto pomogla? Taj decko vodi vrlo kompleksan zivot i bar razumevanje mu je vise nego potrebno. No da ne duzim:karakteri su razliciti i kod invalidnih i neinvalidnih osoba, bez razlike, i to ne treba diskutovati)
|
|
|
Poslao: 08 Jan 2008 00:38
|
|
Dragi @diamond73,
divan si sto si mi javio , pa ja nisam uopste prmetla da sam slucajno zakljucala . Izvinite svi, nemam pojma kako sam to uspela. To nikad ne bih uradila. Pa valjda ste me bar malo upoznali, pa toliko mi svi znacite...
Pa morao si dragi moj pomisliti da nesto nije u redu.
Hvala ti.
Ko zna koliko bi proslo dok bih ja primetila .
Ljubim te dragi moj prijatelju
|
|
|
Poslao: 08 Jan 2008 19:29
|
|
Da li ste slusali pesmu: DRUGACIJI?
Emituje se cesto taj spot na TV-u i bas je za pamcenje. Pevac je u kolicima, peva da ne moze da devojci pruzi ples, tesko mu je zbog toga,ali on vise nije umoran i zivot nije sumoran jer nasao je ljubav...
Peva je onaj novinar Ivan Plavsic koji vodi jednom mesecno(poslednje nedelje u mesecu) TV emisiju posvecenu invalidima.
Ivan je isto u kolicima( tj. stvarno je invalid). I mogu vam reci da je pesma bas dobra (i tekst i muzika,ljubavna je), a on je bas lepo peva.
CD (sa tom i jos pesama) je namenjen za pomoc invalidima.
Izdao ga je PGP i moze se kupiti u Makedonskoj ulici.
Ljubim vas
|
|
|
Poslao: 08 Jan 2008 21:36
|
|
Nisam video taj spot.Taj novinar mi je najjači definitivno,toliko kulturan i pozitivan da to prosto zapanjuje.
Bila je jedna pesma koja je bila dosta lepa,mislim pre možda godinu dana,a bila je i ona koja je dosta reklamirana sa spotom...
Ona što je tekst pisao Bane Krstić iz "garavog sokaka".Lepa pesma,bila je pre recimo šest meseci na tv-u.
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2008 10:48
|
|
Ovih dana bas dosta citam jedan hrvatski forum o MS-u:Koliko nas ima...
Odlican je, izuzetno sadrzajan,ljudi su otvoreni i potpuno solidarni, razmenjuju se iskustva,saveti, prica o svakakvim problemima(simptomima bolesti,psihickim krizama,zivotnim pitanjima,ljubavnim i socijalnim problemima...), zapravo o celoj kompleksnosti koju MS donosi...Na forumu ima ljudi i iz Bosne, Srbije. Znaci mi da vidim da i drugi slicno razmisljaju kada se suoce sa svim ovim problemima. Dobar je osecaj da u svemu tome niste sami i da su sve to neke prirodne reakcije...
Pre neki dan sam se cula sa covekom(njegov mi je telefon dao jedan prijatelj sa neta, koji mu je bio kolega) koji je zbog MS-a 3 godine bio u kolicima,nije mogao ni soljicu da drzi...Sve faze mi je ispricao. Zamislite
taj optimizam i podrsku njegove zene:drugo dete je napravio dok je bio u toj sedeco fazi kada bi dane provodio sedeci na podu.Svaka cast. A zamislite tu zenu,prenosila bi ga iz kreveta na pod gde bi ceo dan sedeo naslonjen na krevet(ne bi mogao ni bez naslona da sedi),prenosila ga u i iz kolica,pokretala...i opet imala zelju da ima i drugo dete. Mogu samo zamisliti kako ga je njena podrska podizala i ulivala mu optimizam...
On je sada super. Dosta radi oko kuce, u polju.Dnevno prelazi kilometre, naravno ne odjednom...
Ja sam cula za jos slucajeva da su ustajali ljudi sa MS-om iz kolica.
Ja stalno i imam neki osecaj da je ovo meni neko trenutno stanje i da moram ozdraviti, hodati...Trudim se,jaka sam i dovoljno puna optimizma...Verujem, nadam se... Daj Boze da mi krene na bolje.
Ovaj covek je pio dosta kombuhe . Po 2,5 l dnevno. Ja je vec dva meseca po malo pijem :po 2 ili 3 case dnevno. Na nekom sam sajtu procitala da ne treba sa njom preterivati. Videcu jos za koliko cu je vise piti.
Da li ste vi culi za kombuhu, sta znate o njoj i da li ste je mozda pili?
Taj covek sada pravi komercijalno i neke meleme. Uvek sam prema takvim stvarima bila skepticna, ali ovo je izuzetak i valja bar probati,ne bi li mi bar noge manje trnule...
Veliki pozdrav!!!
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2008 12:52
|
|
To je super ima ljudi koji nisu sposobni da vode računa o nekome kad se razboli i ostave ga.....verovatno su to oni koji imaju kako manjak emocija tako i manjak snage i energije ili su sebični..
Pre neki dan, iako retko gledam Tv naročito tv Pink, slučajno sam pred kraj uhvatila onu srceparajuću emisiju -Sve za ljubav-...tip je javno u nekom pozorištu zaprosio devojku videla sam da je ona u kolicima ne znam zbog čega jer nisam gledala od početka uglavnom oboje su plakali i vidi se da je tip strašno emotivan ja sam plakala zajedno sa njima dok sam gledala......To je za mene -ljubav sa velikim Lj- što bi rekao leopard....Ja sam oduševljena bila.....
A da gledala sam spot za koji si rekla al ne ceo...ne vrti se baš često...stvarno dobro peva i oseti se emocija...nisam imala pojma da tako dobro peva.....nešto sam skoro čitala u novinama o tom voditelju...Mislim da je pesma Drugačiji edukativna da tako kažem......
E zamisli prvi put sam juče primetila kad sam prolazila ulicom cara Dušana u Zemunu da su na raskrsnici kod Više škole unutrašnjih poslova i Filipa Višnjića...gde se preko puta inače nalazi Škola i dom za slepe i slabovide uveli glasovnu signalizaciju pored svetlosne signalizacije tj automatska sekretarica koja ponavlja da je ulica bezbedna za prelazak kad se inače upali zeleno svetlo...nije mi jasno da su to tek sad postavili kad već tako nešto postoji......
Slabo sam čula o kombuhi osim da stvarno ima neka lekovita svojstva i da je to već tradicija, moja mama je dijabetičar i ona stalno nešto eksperimentiše sa čajevima, travama, homeopatija, pila je neki mumijum ne znam šta je to konkretno neki mineral čini mi se...hrani se zdravo jedino joj zameram i što nikako nikom ne preporučujem i ne mogu da je od toga odviknem...a to je da stalno priča o bolestima, pesimista je, večito ima strah od svega i svačega, i zameram joj to što se samo posvetila kući i porodici a na sebe zaboravila u smislu...nekog zadovoljstva ispunjenja neke svoje želje, neke promene nekog kreativnog ispunjenja sebe....pozitivnog načina razmišljanja..mislim da je vrlo bitan optimizam i pozitivne misli i negiranje postojanja bolesti.....ne znam šta joj to treba a kad je pogledam izgleda mladoliko što mi je paradoks sa njenim tim pesimizmom
bolest kao bolest je inteligentno biće da tako kažem ona ima strategiju napada, razmnožavanja, parazitski život....al kao i svakom neprijatelju može joj se suprostaviti i to je individualan način....(to je neka moja lična filosofija o bolesti... čitala sam Jerotića on slično nešto promišlja po tom pitanju).....
Malo sam te udavila...  
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2008 14:15
|
|
@natrix,
draga moja kako ti da me udavis? To se ne moze desiti ni u filmu naucne fantastike.
Na zalost , ja nisam gledala tu celu emisiju , Sve za ljubav(videla sam ih samo na kraju u studiju). Znala sam da je snimljena , ali nisam znala kad ce se emitovati. Moj prijatelj iz Aleksinca(koji isto ima MS i upoznala sam ga u banji)mi je ispricao:devojka se kao mala igrala trule kobile i neki joj je decko slomio tj. povredio kicmu. Ona ima neku fotokopir radnju,valjda u Domu kulture u Aleksincu, a i taj momak radi u tom domu i amaterski se bavi glumom. Otud ona predstava...Znas sta je ovom mom prijatelju iz Aleksinca(koji seta sa stapom) rekla zena, na njegovu pricu da ne zeli da nju opterecuje njegova bolest, da ce sve razumeti, da on moze postati skroz nepokretan...?Da ne s... Eto kakvih lavica ima, veruj vise i to mnogo vise nego lavova.
Ona pesma Drugaciji se cesto emituje na novom muzickom kanalu S, metropolisu...na raznim kanalima. Izuzetno je emotivno jaka i tekst i glas i sto je najvaznije optimisticna je. Zivot vise nije sumoran kad ima ljubav, a njemu je zao vise nego njoj sto ne moze da joj podari jedan ples...
Ljubim te
|
|
|
Poslao: 14 Jan 2008 20:14
|
|
Kako rece @dubara,
za one ljude o kojima nam je poslao reportaze i koji boluju od distrofije, da im se divi (kao i svi mi sto im se divimo), ja nesto sad razmisljam o jos nekima za divljenje...
Gledala sam pre dva dana emisiju na RTS1. novogodisnju Kvadraturu kruga, sa pregledom svega znacajnog uradjenog u prosloj godini.
Bas se ukljucih kada je bila prica o invalidima:
Prvi covek, bez ruku do lakata, pravi makete crkava i manastira.
Drugi covek, koji je oslepeo od eksplozije, postade stolar. Kaze morao je nesto da radi, a radi i na strugovima...
Treci, decko bez celih ruku, nogama jede, stavlja konac u iglu...Odrastao je u domu, ostavili ga takvog roditelji. Lep ko lutka. Sad pomaze drugoj deci u domu...
Da li ste to gledali?
Ja se pitam, a evo pitam i vas: Gde su granice ljudske izdrzljivosti?
Sad mi je na pameti i nesto sto sam procitala o jednoj Monodrami: Lena od kamena tvrdja. Igrala se na Gardošu u leto 2005. Prica je o zeni koja je imala muzeve koji su umirali ili u ratu ili od bolesti. Ona ide sama kroz zivot na selu. Bori se.Monodrama se zavrsava recima:
''NAJTVRĐI JE KAMEN, A OD KAMENA TVRĐI JE SAMO ČOVEK''
Kako je to dobro, lepo rečeno...
|
|
|
Poslao: 14 Jan 2008 22:40
|
|
Gledao sam,onaj slepi čovek koji radi na strugu.Pa to je fascinatno.Ne znam šta reći.I one makete,takođe,neverovatno...
Dostojno divljenja u svakom pogledu.
O onom malom što se služi nogama umesto rukama sam gledao kada je emitovano prvi put,dirljivo i lepo,šta reći.Odrastao u domu i sada radi u domu.
Ah,šta da kažem na tvoje pitanje ?
Bog čoveku daje iskušenje,samo onoliko koliko može da podnese...
Nekad zvuči bolno,ali kažu da je tako.
|
|
