|
Poslao: 02 Avg 2008 03:58
|
|
Dragi moji,
stalno mislim na vas i spremam se da vam pisem.
Ali verujte,od mnogo neobicnih i strasnih desavanja ne stizem da vam se javim.
Moja prica je odavno bila za jedan roman,film,TV seriju...a verujte samo u jednoj veceri i danu sad mi se desava roman.
Ne znam da li cu nekad imati vremena da to stavim u neku formu.Vasa hiper,hiper ...inteligentna Bea(tako kazu lekari) sve pamti i mozda ce imati toliko vremena da to sve nekome ko dobro slusa i pise isprica.
Sad vas molim za ono sto sam zamolila sve moje prijatelje:
MOLITE SE ZA MENE
i to ZA ZDRAVJE,LJUBAV I COVEKA MOG ZIVOTA
Tako se ja uvek molim,a vapim sada dragi moji za vasom molitvom.Ko moze nek i svecu upali.
Sa mailom nesto nije u rwedu.
Moj MSN je bea11061971@yahoo.com
Skype adresa je beatrisa1971
Rana zarasta tako da ocekujem da se ni oziljak nece primetiti.
Uz moju ikonu Trojerucicu,koja me u mojoj sobi cuva i zraci(uslikano) i uz vas svi vi dobri ljudi mislim da cu uspeti da i dalje zivim.To zaista zelim.
Puno vas voli, ljubi i pozdravlja vasa Bea
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Feb 2009 11:57
|
|
Ne znam kako se nositi sa ovim problemom. Do sada sam uvek vodila racuna o drugima, tako da ne znam kako da se izborim sa ovim problemom...Imala sam 11 godina kada me je vozac na pesackom prelazu presekao. Povreda prelo butne kosti 6 meseci oporavak 2 cm kraca noga. Preporuka lekara ulozak u cipelu i kontrola po potrebi. Gomila sistematskih pregleda nikad nista niko nije primetio ... Znala sam ja za kracu nogu i nije mi smetalo, nije se ni primecivalo. Zavrsila fakultet, zaposlila se, napredovala menjala poslove. Sada trenutno radim u skoli ...Imam brata bez posla, invalida, roditelje penzionere. Nikad mi nije bilo tesko da brinem o njima i da ih volim. Pre nekoliko godina primetim nestabilnost u desnoj nozi, kao da ide unutra, odem do lekara, kazu kraca noga, kriva karlica. Prosle godine isto, ovog puta sa bolovima ... Urade snimak. Kriva, uvrnuta karlica, daju savet setnja itd... Pre mesec dana prsljen koji je drzao karlicu pocne da boli kao da je izleteo, ja se iskirvim u desnu stranu, na poslu me pocnu sazaljevati, bolovi u donjim delovima ledja, desna noga nestabilna, kada se oslonim nije vise 2 cm nego 10 cm, jer je karlica izletela...Tesko sedim...Imam 40 godina...Kicma je popustila ..Mastala sam o ljubavi, deci, sada se uzasno bojim, starosti, bespomocnosti, samoce, tesko da cu moci jos dugo da radim, u teskoj sam depresiji. Ne vidim vise smisao zivota, stalno mislim da je sve ovo moja greska,...Veze ne mogu da ostvarim zbog ovog mog nedostatka, ...
Ne nalazim utehu nigde, ni u veri, ljudi me izbegavaju, ...
|
|
|
Poslao: 21 Feb 2009 12:29
|
|
Драга Лара надам се да ћеш да се тргнеш и да не клонеш духом.
Сећам се на правном факултету била је,генерација 1997,једна фина девојка која је била у колицима,јако дружељубива.Увек је била у првим редовима и доста се људи дружило са њом,али се ипак нисам упознао са њом,жао ми је.
Једном је и једна особа у колицима била у цркви и причестила се.Волео бих када би виђао више људи у вери да долазе у цркву и причешћују се.
Небој се Ларо,није све то твоја грешка,имаш ти снаге за све,не дозволи да те тај тешки облак обузме и опхрва,јер долази сунце.
Знаш како се каже,ако се ти мењаш,мењаш и свет око себе,тако да не брини за понашање других,само ако будеш кренула макар малкице другачије да гледаш свет,и свет ће макар мало другачије гледати тебе.
|
|
|
Poslao: 21 Feb 2009 13:05
|
|
Cekam zakazivanje kod lekara, jer je prilicno nevreme, pa je ortopedija prepuna...Bolovi ne prestaju, ja pokusavam da shvatim sta mi se dogodilo, i ne mogu, toliko sistematskih pregleda, niko nista nikad,...Sve u sta sam verovala je nestalo....Verovala sam da ce me neko zavoleti, da cu se buditi pored nekog, moje molitve Bogu za srecu i zdravlje svima,...sve je bilo uzalud...Ne razumem zasto ovako ...U decembru upoznam doktora kome se dopadnem nije ni primetio kracu nogu, posle par izlazaka ja mu kazem za moj problem, njegove reci su bile koga je Bog obelezio ...Ne razumem smisao zivota, zasto ovolika patnja,...Zasto se nije zavrsilo sve u mojoj 11 godini ...Zbog cega sam ostala ziva, jer sa poklenjinim danima zivota nista nisam uradila, jer tada je bilo odluceno kraca noga...
|
|
|
Poslao: 21 Feb 2009 13:23
|
|
Lara, vidi, povodom onog tvog da ne mozes da ostvaris veze zbog "tvog nedostatka", molim te se prvo potrudi, pa izbi tu glupost iz glave; odakle ti samo ideja da tako razmisljas?!?!
Znas, to, tu tvoju povredu, mozes da shvatis i kao zastitu od budala, budali kojoj bi smetala tvoja povreda, pa, takvi magarci ti ne trebaju u zivotu...
Imas mnogo vaznijih stvari u zivotu, a ne i da sekund izgubis sa takvima.
I jedna molba, ali najozbiljnije, ucini mi to kao sasvim nepoznatom coveku koji te nesto zamolio: nemoj "pokusavati da shvatis sta ti se dogodilo", ja cu ti reci - pre mnogo godina te je udario auto, sa nekim razlogom si prezivela i zato, molim te, nemoj se pitati sta ti se dogodilo vec uhvati to divno cudo od Zivota i raduj se, raduj se svim problemima za koje ces naci snage i resiti ih, raduj se ljudima koje ces upoznati, raduj se svim bolovima koje ces izdrzati jer su ti trenutno to bitke iz kojih ces izaci kao pobednik, raduj se svim promenama u tvom zivotu koji ces cvrsto uzeti u ruke i menjati ga na bolje!
Molim te, ispuni mi tu molbu...
|
|
