|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2012 19:15
|
|
Sorelag ::
@Brano, upotrebiću dugme "Prijavi" zbog ovog pupka (ovo je bwe previše erotično) 
CISPA; SOPA; ACTA & ostalo .. 
|
|
|
Poslao: 18 Avg 2012 22:39
|
|
ZLATAN KLJUČ
Sve do početka držanja dijete, svečanog dana rada i radnika Prvoga maja 1983. godine, bukvalno sam svakodnevno skoro celoga života slušao svoje najbliže kako me uporno mole, savetuju, prebacuju, ucenjuju da - ne jedem! Ne postoji čovek na svetu koji je u toku svoga pedesetogodišnjeg života vise razgovarao o dijeti, načinu ishrane, "umereno jeo", a imao — 130 kilograma!
Jeo sam krišom od okoline, pa čak i od samoga sebe! U stalnom strahu da me ne uhvate u jedenju, počeo sam hranu da sakrivam. Bio sam primoran da skrovišta stalno menjam da ih ne otkriju. Jednom sam tako dobro sakrio suve kobasice da ih posle ni sam nisam mogao pronaći. Dva meseca kasnije po mirisu sam ih pronašao u kutiji sa starim notama! Pre trideset godlna, tačnije septembra 1955. godine, kada je to još bila retkost (barem za moju generaciju), moj drug Steva dobije stanarsko pravo za komfornu garsonjeru. Prava senzacija za nas dvadeset petogodišnjake. Oko moga druga Steve prava najezda svih interesenata da dođu do ključa garsonjere, jer su im dodijala beskonačna vodanja devojaka po parkovirna, bioskopima i kafanama. Najzad če moći ponekad da se razbaškare sa devojkom u Stevinoj garsonjeri, koji je čak i radio nabavio. Toplo, muzika, krevet, kupatilo, pa — šta još! Dođem i ja na red. Zatražim od Steve ključ od garsonjere. Steva srećan što sam i ja konačno došao na "zicer" da mu nešto tražim. Ljubopitljiv, pristane i odmah upita: "Koja je, da li je ja znam!“
"Ne znaš je i ne vredi da ti kažem. Nećeš verovati, a bila bi ti i odvratna."
Ključ sam dobio, u garsonjeru sam otišao punih kesa namirnica, da sebi spremim, konačno na miru, teleće meso sa pirinčem i parmezanom! Bezbrižan, slatko sam se najeo.
Recept za pirinač sa žumencima vam sledi, a Steva pirinač nikada nije voleo!
Voki Kostić
Meni nepoznat autor.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Avg 2012 23:09
|
|
Danas krenem sa posla kući, ali se setim da bih morao pre toga da svratim do drugara.
Čovek pozajmio od mene pumpu za vodu i pošto ide na odmor, zvao me da je uzmem.
Upadnem u popodnevnu gužvu na paklu od 40+ stepeni i razmišljam da li mi je sve to trebalo.
Dođem kod njega, on nije kući!
Sačekam ga ispred, ispod nekog polusuvog drveta sa tri lista (bolji hlad nisam našao) jedno po' sata.
Zvoni mi telefon, javlja se on i kaže prošetaj do ćoška, ja sam otišao do komšije na pivo.
Kažem mu "nemam vremena, dođi da mi daš tu pumpu, pa da bežim kući".
Dođe on odmah (što jes' - jes), na brzinu se ispričamo i ja krenem kući, ponovo kroz gužvu.
Čim sam stigao kući, posle tuša se bacim u horizontalu, premoren.
Šta sam ono hteo da kažem...
E, da.
Malopre sam pojeo skoro pola velike torte od čokolade.
Bilo je i suvog grožđa i plazme unutra.
I celi parčići Milka čokolade. Noazet.
|
|
, ali još davno Koko Šanel je rekla da "Žena nije nikad dovoljno mršava, dovoljno bogata i nikad nema dovoljno cipela". 
