U eri kad nemamo skoro ni jednu domaću proizvodnju, i fabriku, već sve strane i sa stranim uloženim kapitalom, a domaćom radnom snagom.
Jedan osvrt na industrijsko, privredno i poljoprivredno bogatstvo i koliko je nekad bilo značajno, kao nešto što stvara kapital, domaći kapital..
Ne znam da li postoji popis svih fabrika, kombinata, pogona koji su nekad postojali, aj bar na teritoriji Srbije kojih više nema...
Izložba koja će biti postavljena u Muzeju Jugoslavije i Muzeju nauke i tehnike od 01. decembra do 07. decembra...
Изложба „О фабрикама и радницима“: Фарбички живот радника као културно наслеђе
Prava elita jedne zemlje - radnici...
Citat:„Две институције културе повезала је жеља да истражују и прикажу јавности индустријско наслеђе које је важан део актуелног научно-техничког и културног наслеђа.
Изложба може да се прати кроз пет индустријских локалитета, који на парадигматичан начин представљају развој и функционисање индустрије на овим просторима у различитим историјским, политичким и друштвеним околностима. Биће презентована разноврсна грађа коју чине индустријски производи, бројне фотографије које сведоче о различитим аспектима фабричког живота и видео-материјал, док други предмети и документација приказују руднике у Бору и Мајданпеку, текстилну индустрију у Лесковцу, Електронску индустрију Ниш, Комбинат Серво Михаљ у Зрењанину и Војно-технички завод у Крагујевцу.
„Локалитети су циљано одабрани како би се кроз специфичности њиховог развоја приказали бројни феномени који се везују за процес индустријализације: улога капитала, положај радничке класе, раднички стандард и (принудни) рад, природна условљеност индустрије и промене у природној средини које настају индустријским деловањем, као и веза индустрије и науке”, наводе кустоси и кустоскиње изложбе.
Последице приватизације и друштвених промена Citat:„Локалитети веродостојно одсликавају друштвене промене, јер су у процесима приватизације и деиндустријализације углавном сви престали да постоје или су опстали у значајно измењеном облику. Институционална брига да се ово наслеђе сачува у највећем броју случајева је изостала и, нажалост, постоји мали број добрих примера заштите. То нас је и мотивисало да се бавимо овим наслеђем”, истичу кустоси.
Tekst od pre neki dan iz Politike, i statistika o saobraćajnim nesrećama, povređenima i preminulima od početka godine...
Citat:Од почетка године на путевима у Србији догодило се око 33.000 саобраћајних удеса, у којима су настрадале 483 особе, изјавио је данас Владимир Вида из Управе саобраћајне полиције и навео да је 76 особа страдало у саобраћајним несрећама у којима је неко од возача био под дејством алкохола.
„Забрињавајући је податак да је од почетка године 76 особа настрадало у саобраћајним незгодама у којима је неко од возача био под дејством алкохола, а 15 у незгодама где је неко од возача био под дејством наркотика”, рекао је Вида.
Упозорио је да је управо ово период године у којем се чешће догађају саобраћајне незгоде и апеловао на возаче да воде рачуна и поштују прописе како би се избегле најтеже саобрацајне незгоде.
„Далеко од тога да су услови на путевима идеални за вожњу, а са друге стране, ако додамо и неопрезност возача и често конзумирање алкохола на славама и новогодишњим прославама, догађало се и током претходних година да имамо стање безбедности саобраћаја далеко од пожељног и идеалног”, казао је Вида.
Подсетио је да је возачима који нису професионалци дозвољено да имају 0,2 промила алкохола у крви, али је нагласио да не треба лицитирати да ли је то чаша вина или чашица ракије већ да је савет да се алкохол не конзумира када се седа за волан јер и најмања количина делује на стање возача и технику вожње.
Претходна година не би требало да буде референтна због знатно мањег броја возила на путевима. Ако поредимо са 2019. годином, настрадале су 33 особе мање, што је заиста позитивно, али далеко од броја којем тежимо”, казао је Вида.
Како каже, ако се гледају апсолутни бројеви, највише људи страда на ауто-путевима, али да у обзир треба узети да је на њима и највише возила.
Додао је да се показало да је прилично ризична саобраћајница од Појата, Крушевца, Краљева и Ужица даље ка граници са Црном Гором, пренео је Танјуг.
Samo ove nedelje šestoro mladih je izgubilo život u saobraćanjim nesrećama...
Imamo Saobraćajnu policiju, Ministarstvo saobraćaja, razne agencije za saobraćaj.
Imamo osnovne i srednje škole koje mogu da edukuju decu, i kad je saobraćaj u pitanju
-nekad je to bilo u vidu vožnje bicikla na poligonu, rešavanje testova sličnih testovima za polaganje vozačkog, dolazile su u škole saobraćaci.
Nekad jeste bilo manje vozila, nisu se svi ni vezivali pojasevima, nisu postaji vazdušni jastuci. Nije bilo toliko nesreća na putevima. Niti je bilo toliko raznih isturenih odelenja koji brinu o saobraćaju.
Znači imamo problem loših puteva i puteva od lošeg materijala, a sa druge strane se naplaćuju putarine, imamo rigorozne kontrole, kazne, a povećava se broj žrtava i udesa. Nemamo pravilno i svuda postavljenu signalizaciju, pešačke prelaze, znakove.
Ljudi su postali hazarderi, mazohisti, neiživljeni i kad je saobraćaj u pitanju. Iskušavaju i sebe i svoju sudbinu i sudbinu drugih učesnika..
Negde se debelo greši i pored svega...
Treba da se pored saobraćajnih propisa i pravila u saobraćju u školama pozabave i sa edukacijom oko vršnjačkog nasilja, edukacijom o seksulanom i nasilju u porodici, o bolestima zavisnosti, polno prenosivim bolestima.
Ceo jedan paket predavanja. Za to ne treba poseban predmet već oni što već imaju Građansko i ČOS.
A ne da se ide od posledice a ne od uzroka stalno za svaku pojavu.
I nek dele i roditeljima brošure o tim svim pojavama ako već sami ne znaju kako da vaspitaju, usmere i šta da kažu korisno svojoj deci.
Nije potrebno tupljenje o državnom isputu na kraju srednje škole.
Naročito jer sve manje ima učenika i treba im se dozvoliti da biraju koji fakultet žele da upišu bez prijemnih uopšte. Treba im se svima dati šansa.
Potrebne je umesto toga i nekih glupih ideja uvesti korisne stvari i edukacije u škole jer su potrebne i korisne društveo korisne. I što pre to bolje a ne samo razmatranja i nikad kraja.
Totalno smo srozali pojam porodice, vaspitanja i dobrog ponašanja...
natrix ::Znači imamo problem loših puteva i puteva od lošeg materijala, a sa druge strane se naplaćuju putarine, imamo rigorozne kontrole, kazne, a povećava se broj žrtava i udesa. Nemamo pravilno i svuda postavljenu signalizaciju, pešačke prelaze, znakove.
Ljudi su postali hazarderi, mazohisti, neiživljeni i kad je saobraćaj u pitanju. Iskušavaju i sebe i svoju sudbinu i sudbinu drugih učesnika..
Negde se debelo greši i pored svega...
Ovo nije baš korektno. Skoro sam bio u Bugarskoj i... Naši putevi ne da su dobri, nego su pista u odnosu na ono. Nije ni do znakova, na svakom su koraku. Nije ni do pešačkih prelaza. Nesreće se dešavaju iz mnogo razloga. Često se može čuti da je u nesreći učestvovalo maloletno lice koje je bilo za volanom, često pod dejstvom alkohola ili raznih droga, automobila velikih snaga. Nema signalizacije koja to može da spreči. Dosta je i ljudi koji voze bahato, posebno na magistralama gde se apeluje na tome da vozači budu oprezni. Kroz zonu škole u naseljenom mestu, često "lete" sa preko 50 km/h. Pre par dana je bio udes u zoni škole, tip je na ravnom delu puta gađao u banderu pored puta - i to ne da je zakačio farom ili bočno, već se po sredini zabio u banderu. Ovo može da se reši isključivo nadzornim kamerama, jer očigledno je da policajaca nema dovoljno.
natrix ::Treba da se pored saobraćajnih propisa i pravila u saobraćju u školama pozabave i sa edukacijom oko vršnjačkog nasilja, edukacijom o seksulanom i nasilju u porodici, o bolestima zavisnosti, polno prenosivim bolestima.
Ceo jedan paket predavanja. Za to ne treba poseban predmet već oni što već imaju Građansko i ČOS.
Građansko vaspitanje je izborni predmet. Deca uglavnom biraju versku nastavu da ne bi morala da uče. Mislim da je deci dosta dodatnih predmeta. Ostaju po sedam časova u školi svakog dana. Još im samo jedan predmet i dodatno gradivo fale. Nije sve na školi, nešto je i na roditeljima. Ne možeš ti za 45 minuta da ispraviš sedam do 15 godina lošeg/(ne)vaspitanja.
natrix ::Nije potrebno tupljenje o državnom isputu na kraju srednje škole.
Naročito jer sve manje ima učenika i treba im se dozvoliti da biraju koji fakultet žele da upišu bez prijemnih uopšte. Treba im se svima dati šansa.
Ovo je loša ideja. Pre svega, nema dovoljno mesta za sve, fizički. Drugo, šta će na tehničkim naukama neko ko ne ume da reši razlomak? Ili na filološkom fakultetu neko ko ne razlikuje glagol od prideva? Ili na hemijskom neko ko ne zna razliku između kiseline i soli? Takvi studenti usporavaju rad. Profesor ne može da se posveti pravim stvarima, već mora da ispravlja krive Drine iz prethodnih nivoa školovanja.
Na protiv, ja sam za to da se omogući dostojanstven život sa srednjom školom. Da to ne budu minimalci, već da, kad već postoje srednje stručne škole, ljudi sa srednjom stručnom školom budu adekvatno plaćeni. Za 80% poslova realno nije potreban fakultet. Posebno u administraciji.
Što se tiče nesreća na putevima, nabrojano je sve, ili skro sve što može da je izazove.
Nesreće su posledica, a da bi se smanjio broj potrebno je jeste edukacija kod kuće od roditelja koji nemaju vremena ili nađu razloga kako da se izvuku od osnovnog u vaspitanju, tačnije neopravdani izgovori. Zatim škole i nešto da se izmeni kad su razne institucije u pitanju. Sve može da se sredi. Imamo takođe i vozače koji voze više časova od dozvoljenog i onda od umora zaspu za volanom. I to nikad ne sme da se prekorači dozvoljeno vreme vožnje u kontinuitetu...
Građnansko vaspitanje i veronauka su izborni predmeti i u osnovnoj i srednjoj. Imam dva srednjoškolca.
Šta misliš koliko po školama rade bilo šta na ovom predmetima?
Što se tiče veronauke nije svrha da biraju veronauku da bi mogli da zevaju i ništa ne rade. I to je predmet koji je vrlo značajan u vaspitanju..
Građansko takođe al rade tek po neki esej na odabranu temu ili usput nešto spomenu od društvenih i socijalnih problema. Nisu najsrećniji predmeti. Mogli bi biti ako bi se na njima ozbiljno radilo uz opisnu ocenu.
Nije puno poredmeta. Nekad osamdesetih je bilo isto predmeta. Nije bilo građansko al je postojalo domaćinstvo isto koristan premet. Nije postojala veronauka al je postojao predmet Prva pomoć i zaštita u osnovnoj a u srednjoj ONO i DSZ takođe oba korisni premeti. Koji bi bili korisni i danas, jer uče o snalažljovosti i društvenoj odgovornosti i timskom radu, u raznim situacijma vanrednim, i realnim /razne nesreće, požar, povrede, poplave, zemljotres itd/
Mislim da je apsolutno bespotreban državni ispit. Malo je dece ponavljam. I sigurno neće onaj kome matematika ne ide da upiše matematički fakultet ili medicinu neko ko je gadljiv, ili arhitekturu neko ko ne crta dobro, ili vajarastvo onaj ko nije kreativan...
U tom smislu kažem treba dozvoliti deci da upišu fakultet koji žele, i rade ono što vole i uče ono što vole i što ih zanima.
Za srednje škole slažem se da treba da se lako zapošljavaju i sa srednjom- a ne da svi traže VSS kad se šalje CV i treba da popularizuju i zanate jer se i od njih može živeti...
natrix ::I to nikad ne sme da se prekorači dozvoljeno vreme vožnje u kontinuitetu...
Ovo ne može da se meri, samim tim ni da se kažnjava. Ako ne može da se kažnjava - kao da zakon i ne postoji.
natrix ::Građnansko vaspitanje i veronauka su izborni predmeti i u osnovnoj i srednjoj. Imam dva srednjoškolca.
Šta misliš koliko po školama rade bilo šta na ovom predmetima?
Što se tiče veronauke nije svrha da biraju veronauku da bi mogli da zevaju i ništa ne rade. I to je predmet koji je vrlo značajan u vaspitanju..
Građansko takođe al rade tek po neki esej na odabranu temu ili usput nešto spomenu od društvenih i socijalnih problema. Nisu najsrećniji predmeti. Mogli bi biti ako bi se na njima ozbiljno radilo uz opisnu ocenu.
Verska nastava nema šta da traži u školskom programu. Dovoljno se izučava kroz istoriju, muzičko, likovno i srpski jezik i književnost. Koga zanima više - hram i svešteno lice postoje u svakom selu.
natrix ::Nije puno poredmeta. Nekad osamdesetih je bilo isto predmeta. Nije bilo građansko al je postojalo domaćinstvo isto koristan premet. Nije postojala veronauka al je postojao predmet Prva pomoć i zaštita u osnovnoj a u srednjoj ONO i DSZ takođe oba korisni premeti. Koji bi bili korisni i danas, jer uče o snalažljovosti i društvenoj odgovornosti i timskom radu, u raznim situacijma vanrednim, i realnim /razne nesreće, požar, povrede, poplave, zemljotres itd/
Oba pomenuta predmeta su stotinu puta korisnija i sadržajnija od građanskog vaspitanja i verske nastave i da je sreće da se ti predmeti vrate. Bar bi manje ginuli u vanrednim situacijama.
natrix ::Mislim da je apsolutno bespotreban državni ispit. Malo je dece ponavljam. I sigurno neće onaj kome matematika ne ide da upiše matematički fakultet ili medicinu neko ko je gadljiv, ili arhitekturu neko ko ne crta dobro, ili vajarastvo onaj ko nije kreativan...
U tom smislu kažem treba dozvoliti deci da upišu fakultet koji žele, i rade ono što vole i uče ono što vole i što ih zanima.
Problem je što retko deca biraju šta će da upišu. Često im se roditelji mešaju u to. Poznajem dosta ljudi koji su završili učiteljski - a da ne podnose decu, da idu na medicinski - a onesveste se kad vide krv, književnost - a ne vole da čitaju... Kada deca upisuju srednje stručne škole, tada im se roditelji umešaju i time ih usmere i za fakultet. Retko koje dete može i želi da se odupre pritisku. Dosta njih upisuje bilo šta čisto da bi nešto upisali i ućutkali rodbinu. Da ne postoji selekcija, gotovo svi bi upisali medicinski fakultet, FON i pravni. Pogledaj koliko njih izađe na prijemni za upis na date fakultete svake godine.
A da je državni ispit nepotreban, slažem se. Prijemni je dovoljan. Šta više, da se ja pitam, 100% poena bilo bi sa prijemnog.
natrix ::
Treba da se pored saobraćajnih propisa i pravila u saobraćju u školama pozabave...
У Луксембургу су тако урадили,па су на крају увели у законик следеће:
"Ко вози под утицајем опојних материја,ауто се одузима и иде одмах на рециклажу"
Годину дана после,смањио се број саобраћајки ,који су изазвали возачи под дејством опијата за 98 одсто.
Иначе ова малена земља је један од примера демократског друштва.Закони су им једноставни.
А што се тиче веронауке и грађанског васпитања,то би решио једним потезом тј. једном зградом, са тренутно запоседнутом ,од стране политичара,да не чажем бандита.Палата Србија.
Више пута смо писали о палати.Мало средстава треба,да би се дошло до места ходочашћа наше омладине и старијих ,а наравно и пуног доприноса туристичкој понуди наше земље.
Пуни су подруми музеја широм Србије,уметнина и историјских предмета,који чаме у тами.
Основци би ишли,као што сам ја ишао у кућу цвећа(Терали нас ђаке да обилазимо гроб ).Једнодневна екскурзија.Да виде дела наших најбољих уметника,да се диве тим делима,проникну у поруке,која казују дела,сазнају нешто ново,што немају прилике у свакодневном животу
Drago mi je mpman da se slažemo da su korisniji oni stari predmeti. Nego nikako da shvate tamo gde treba to.
Ako već postoje ovi sad ko što rekoh mogli bi da uče o korisnim stvarima inače 80 posto zevaju na tim predmetima. Iz toga sledi maknite ih i ubacite druge.
Inače su imali klinci Narodnu tradiciju po novom do četvrtog razreda. Ako su ozbiljno izučavali taj predmet nešto im je ostalo u glavi. Moji su klinci sačuvali knjige iz tradicije.
Ovo u Luksemburgu što rade sa automobilima prvi put čitam. Al kad drugačije ne može, uvek se nađe način i rešenje...
Deca imaju pravo bogatstvo pred sobom samo to niko ne primećuje.
Nije ni korona izgovor pa da ne idu negde u muzeje, objekte. Obično idu na jedna ista mesta. Retki su jednodnevni izleti. Nekad ih je bilo više i mislim da nismo ništa ni plaćali.
Kad su klinci iz Bgd išli do arheološkog nalazišta Vinča, npr.?
Mogli bi, kao što amstel kaže, da naprave jednu korisnu turu ko nekad Putevima AVNOJ-a sad putevima istorije ili arheologije ili kulture ili umetnosti Beograda ili svako za svoje mesto i grad i da piče sa svojim razrednim starešinama.
Ima i Obetska bara, Bojčinska šuma, Mali Dunav pod obavezno.
Mogu i da volontiraju na poljoprivrednim imanjima ili imanju Poljoprivrednog fakulteta-ako to ne proglase mobingom neke organizacije...
Da, nekad je bila obavezna Kuća cveća- sve zajedno sa crvenom maramom i titovkom, Muzej 25. maj, Pionirski grad itd.
Kraj godine i za temu zemljo otvori se progutaj sve budaletine
Upravo smo pričali o tome na ovoj temi da treba dati šansu SSS i zapošljavanju a osvanuo naslov u novinama kad je maloprodaja u pitanju:
Dovoljno je imati OŠ za zaposlenje u trgovini.
Pa će se plata smanjivati.
A u trgovinama rade i sa srednjom i sa višom i fakultetom, kad mora da živi od nečega onda daj šta daš da bi izdržavali porodicu i sebe same...
Šta ćemo onda sa srednjim trgovačkim školama. Jel ih treba ukinuti zbog takvih budalaština.
Citat:Na kraju godine, kada je u korporativnom svetu u razvijenim društvima uobičajeno da poslodavci svojim zaposlenima isplaćuju novogodišnje bonuse i 13. platu, kasirke iz Maksija doživele su neprijatno iznenađenje. Njima je ponuđen Aneks ugovora o radu kojim će im zarada biti obračunata sa prvim stepenom obrazovanja, odnosno samo sa osnovnom školom. Ove novine koje je u svoje poslovanje uvela belgijska firma Deleze, stupaju na snagu već 1. januara sledeće godine.
Citat:„Rekli su nam da moramo da potpišemo, inače dobijamo momentalni otkaz“, kaže za Nova.rs kasirka iz jednog Maksija (ime i prezime poznato redakciji). Ona je zamolila da ne otkrivao njen identitet, jer kako kaže, „u firmi se leti s posla i za mnogo manje prestupe“.
Citat:Ristić: "To je nemoralno i ponižavajuće"
Aneks ugovora koji je ponuđen kasirkama u Maksiju je nemoralan i ponižavajući, kaže za naš portal Jugoslav Ristić, dugogodišji sindikalac i predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca. On smatra da će ovim smanjenjem stručne spreme, biti umanjeni i prihodi u republički budžet od poreza i doprinosa koje uplaćuje poslodavac.
).Једнодневна екскурзија.Да виде дела наших најбољих уметника,да се диве тим делима,проникну у поруке,која казују дела,сазнају нешто ново,што немају прилике у свакодневном животу
