Nasilje nad muškarcima – nevidljivi problem Evrope

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^Ovo. Hiljadu puta ovo. Krvlju potpisujem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ova rečenica je srž problema. Imaj na umu da muškarac takođe voli i da mu je stalo do osobe sa kojom je i da je on takođe emotivno vezan za osobu. Šta to muškarac može da uradi? Jedino što može, a da ne počini nasilje, pri čemu će žena opet biti žrtva, jeste da ode. A otići nije uvek jednostavno, jer su tu i emocije, i emotivna veza, često i deca, imovina, novac.


Не треба мени да се обраћаш у општој полемици иако је моја реченица цитирана.
Нико никог није овде кривио или био непријатан већ само се неке ствари сагледају из више углова, при томе има ствари у којима се сви слажемо, без обзира на пол и да ли смо у браку или не, вези или не.

Треба ипак имати дугу везу и брак па сагледати неке ствари. Ништа скоро није исто кад се ступи у брак.
Није исто бити у вези и браку, сам, или у браку са децом или без деце.
Неки људи нису ступили у брак јер су узели као модус бракове који нису успешни и ваљда се уплашили. Што је лоша ствар такви потези.

Савршеног нема.

За сваку свађу је потребно двоје...

Насиље је психичко и кад се маторци мешају, и кад син ништа не каже својој мајци која се меша, а ћерка својој мајци..Ћутање родитељима је одобравање или страхопоштовање.
Има много бракова, а то смо већ рекли, где се брачни партнери не свађају око деце и себе самих већ због туђе посесивности - фактор споља, који може да не постоји.

Овде на Балкану, је патријархат, мислим да су у односу на Европу и Америку, а и статистика и чланак је њихов. то је мања вероватноћа да се такве ствари дешавају. Они имају и хомосексуалне бракове у којима је такође изражено насиље, и сурогат мајке, исл.

Овде дуго неће бити да су супруг и супруга, партнери, а мама и тата родитељи. Или неће бити можда никад...
Мајка такође рађа, још увек није то отац успео да остане трудан. Не каже се Институт за оца и дете већ мајку и дете.
То не значи да је жена бич Божији и алфа и омега у породици, него само да постоје неке ствари које је издвајају. Ни мозак исто не функционише.

Кад рецимо оцу који малтретира супругу, и алкохоличар је старатељство доделе мајци а не оцу, што би га требало сажаљевати, као оца?
Исто важи и за мајку која је алкос, или наркоман...

Ако се воле а постоји деструктивна енергија онда иза тога стоји неко незадовољство, самим са собом, партнером, условима живота, и то је окидач... Кад постану свесни тога реше то што их кочи ваљда ће престати.

Више верујем у то да ће да врати и вербално и физички него да ће да у миру оде...Или ће да то уради и онда оде...
Има такође и супруга који прете да ће одузети децу, праве је лудом, неурачунљивом, лошом особом а да то није...То је то психолошко насиље.. То једе џигерицу свакодневно, и једино што може да се уради је да жена оде, онда ће бити да је она лоша особа, оставила децу, или побегла са децом итд.

Једноставно, друга страна не воли кад се стално спопада у вези ствари које нису урађене, кад нема довољно средстава за све потребе, кад никад не жели да прича, о егзистенцијалним стварима, и онда каже немој да ме малтретираш, пусти ме на миру, ћути ми се, а уствари је бежање од обавеза, одговорности.

Зар није врста насиља и кад се бежи од одговорности и обавеза а ствари се гомилају, једног партнера боли уво, има времана за све, а други партнер жели да што пре нешто среди а не да се нагомилавају обавезе и послови?

Најлакше је неког оставити на миру, у браку, а ствари се саме од себе неће средити, поправити, научити, васпитати, паре неће пасти са неба, као и храна...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::Citat:Ova rečenica je srž problema. Imaj na umu da muškarac takođe voli i da mu je stalo do osobe sa kojom je i da je on takođe emotivno vezan za osobu. Šta to muškarac može da uradi? Jedino što može, a da ne počini nasilje, pri čemu će žena opet biti žrtva, jeste da ode. A otići nije uvek jednostavno, jer su tu i emocije, i emotivna veza, često i deca, imovina, novac.


Не треба мени да се обраћаш у општој полемици иако је моја реченица цитирана.
Нико никог није овде кривио или био непријатан већ само се неке ствари сагледају из више углова, при томе има ствари у којима се сви слажемо, без обзира на пол и да ли смо у браку или не, вези или не.


Razmišljala sam da li da nekako reagujem na ovo ili da izbegnem bilo šta, ali biću iskrena, nisam sigurna da moderatori imaju vremena u velikoj meri da prate baš diskusiju toliko, Rastafarii ne računam zato što je jedan od članova koji komentariše, pretpostavljam da je samim tim drugačije uključen u temu. Ne doživljavam sebe tu kao neki uticaj, nego bih volela da se strasti ne rasplamsavaju bespotrebno. Imamo mi ovde i dosta generalizacija i svega u ovoj temi, nemojmo da shvatamo lično.

Mpman će sam da odgovori, ume on to, ali samo samo onako uopšteno htela da kažem.

Svako od nas ima ovde različite stavove po ovom pitanju, sa nekima se slažemo i ne slažemo. Ovo je tema koja je definitivno pokrenula malo življu diskusiju i nemojte odmah da se ljutimo jedni na druge. U par navrata je i meni Rasta pisao kroz govor šta bi ti, kao što sam i ja njemu, ali mislim da je poenta samo da se dodatno argumentuje stav. Što verujem da je bilo i kod mpmana slučaj.

Forum nam je i onako jedva živ, diše na škrge.

• 2Ovo se svidja korisnicima: saten, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taman posla nema ljutnje, čak ni ta citirana moja rečenica nije bila provokacija, već samo pitanje za opštu diskusiju. Malo me ono -imaj na umu- povuklo da to kažem što je citirano
Izvinjavam se ako je zvučalo grublje.
Nema ovde urednika možda dva urednika . Ako ima neki problem samo se prijavi na dugme isl.

Bilo bi šteta da jedna tema koja je zaživela i malo ih ima ovde sa se pretvori u neki sukob...Nije ni do sad imala takav tok!

• 5Ovo se svidja korisnicima: Rastafarii, natrix, Sale.S, saten, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taman posla. Niko nije uvređen, prozvan niti povređen. Rekoh u poslednjoj rečenici:
Citat:Žao mi je samo što nemam više vremena da bolje uobličim ove misli.

Obratih se sa "imaj na umu" upravo zato što sam tebe citirao i to je to. Nema zle namere.

Citirana rečenica je vrlo opasna. Oko nje se i okreće ovaj članak. Od muškarca se očekuje da dozvoli ili ne dozvoli, a njemu su ruke vezane. Onda ode da popriča s prijateljima, oni mu kažu: Što joj dozvoljavaš? Popriča sa rodbinom, kaže isto. Onda se on vrati kući, pa iz kuće u pritvor - eto, nije više dozvolio. Da mu niko ne bi davao takve komentare, muškarac ćuti i pokušava da se s tim izbori sam, dok u jednom trenutku ne pukne i pobije sve u kući. Pogledajte naslove u poslednjih par godina, videćete da od kako su uvedeni novi zakoni za zaštitu žena (ne supružnika, već žena) ima više ubistava gde muškarac prvo pobije celu porodicu, a na kraju i sebe. A onda će neko reći da je uzrok nasilje nad ženom.

Što je još gore, žene znaju da su zaštićene, pa namerno provociraju dok ne izazovu reakciju. Bilo je slučajeva gde je devojka, ne čak ni supruga, gađala momka pikslom, flašom, čak i peglom. I nikom ništa.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, saten, amstel2, aleksmajstor, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan grafit:

Žena i ja smo isto godište!
Kad god me bije, ja policiji prijavim vršnjačko nasilje!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam prošao kroz celu temu ali stičem utisak da se ovde diskusija svela na muškarci vs. žene što je veoma štetno i totalno maši poentu.

Mi smo prilično nasilno društvo, to je pod broj jedan. Mnogi od nas su proživeli nasilje u nekom periodu svog života a da toga možda nismo ni svesni. Sećam se koliko puta sam pokušavao da se obratim starijima za pomoć zbog nasilja koje sam proživljavao u osnovnoj školi i kako je sve uvek padalo u vodu. Još je ispadalo kako ja pravim problem jer nisam dozvoljavao da me neko vređa i napada kad god stigne i nisam prihvatao tu dinamiku moći gde čitav razred mora da se povinuje volji i raspoloženju pojedinaca.

Proteklih nekoliko godina pratio sam rad ženskih organizacija i čitao ispovesti žena koje su preživljavale porodično nasilje i objašnjavale zbog čega nasilje nisu prijavile. Ako mislite da su žene u Srbiji zaštićene, grdno se varate. Samo od početka ove godine ubijeno je devet žena i videli smo da institucije nisu preuzele neku konkretnu akciju. Ženama se takođe ne veruje; kada prijave nasilje ili se te prijave rastežu u nedogled ili policija nalazi nekakve izgovore da ne procesuira prijavu. Žene koje su ubijene već su prijavljivale nasilje policiji. Znam nekoliko žena u svojoj okolini koje trpe nasilje radi dece, očuvanja braka, brige o tome šta će okolina reći i sl. Pogledajte ovaj najskoriji slučaj sa Rambom - sam je priznao šta je uradio a i dalje ćete videti ljude kako nazivaju žrtvu k****m i dr***m i kako govore da samo pokušava da gradi popularnost preko tuđih leđa. Isti slučaj je bio i sa Lečićem. Doslovno je snimljen kako priznaje zločin koji je počinio a Danijela je ta koja je stavljena na stub srama.

To nisu problemi koji su suprotstavljeni jedno drugom već su komplementarni - grade se jedan na drugi i imaju zajednički uzrok, a to je patrijarhat. On ne šteti samo ženama već i muškarcima. Patrijarhat je taj koji nas uči da “pravi muškarac” mora da lupi šakom o sto, a da žena mora da bude ta koja će da ćuti i trpi. Kada su uloge obrnute, muškarac nije “pravi muškarac” - on ne zna kako da postavi ženu na “svoje mesto” i prema tome je zaslužio ono što je dobio. Žena koja trpi nasilje je isto to zaslužila jer joj ga nije opština dodelila, dok oni koji to izjavljuju ne shvataju da su žene u našem društvu često ekonomski zavisne od svojih partnera pa čak i da žele da odu, nemaju gde. Žene koje odrastu u ovakvom okruženju internalizuju sve te obrasce pa umeju da budu i veći zaštitnici patrijarhata od muškaraca (otud ove izjave “kakav je to muškarac koji trpi nasilje” i sl).

Videćete često na objavama koje se tiču ženskih prava uvređene muškarce koji pitaju šta je sa muškim pravima, dok isti ti ostatak godine ni ne razmišljaju o tome i u većini slučajeva bi se smejali muškarcu koji prizna da trpi nasilje. Zapadne zemlje imaju organizacije koje se bave muškim mentalnim i reproduktivnim zdravljem, podrškom samohranim očevima i sl. Gde je nama takva organizacija? Zašto se muškarci ne bave problemima sa kojima se muškarci susreću? Jednostavno je. Muškarci koji nemaju problema ne vide ni potrebu da se time bave. Lakše je deliti se u tabore nego shvatiti neke činjenice:

1) nasilje je čitava mreža međusobno povezanih problema - pomaganjem određenoj grupi mi pomažemo da se izgradi društvo koje je bolje za sve. Umesto da okrećemo glavu na nasilje prema LGBT populaciji zato što smo strejt ili nasilju nad ženama jer smo muškarci (i obrnuto), moramo da podržimo sve ljude koji trpe nasilje. Ne mogu ja da pričam o nasilju nad muškarcima a da posle toga iznosim homofobične izjave (ne govorim da je to neko ovde radio već pričam o većinskom delu stanovništva). Okej, bavim se nasiljem nad muškarcima kao muškarac, ali ne opstruiram tuđu borbu.

2) prava nisu kolač oko kog moramo da se otimamo - ovo je nešto što ljudi i dalje ne mogu da shvate kada se priča o ljudskim pravima. Grupa X koja se bori za svoja prava nije tu da drugim grupama otima prava.

3) prava jednakost ne može postojati bez ekonomske jednakosti - žena rođena na Vračaru privilegovanija je po određenim pitanjima od nekog muškarca koji je rođen u Surdulici. 50% žena u firmi ne znači da ta firma pomaže u borbi za rodnu ravnopravnost - ta firma i ne može da učini nešto bolje jer bi svaka druga opcija zahtevala preispitivanje statusa kvo. To čak više nije ni pitanje varvarstva ili socijalizma već pitanje opstanka čovečanstva.

Sve je političko pitanje pa tako i ovo, a političari u Srbiji su uspeli u tome da ogade ljudima aktivizam. Čim se neko uhvati u koštac sa problemima suočava se sa nepoverenjem, ljudi počinju da se pitaju ko ga finansira, ko stoji iza njega, šta su mu skriveni ciljevi... u nekim slučejavima je to i opravdano, ali ne možemo da rešavamo probleme a da ne preduzmemo nekakvu konkretnu akciju, da ne pokrenemo ljude, da ne protestujemo. Breht je to savršeno objasnio.

Citat:Politički nepismena osoba ne čuje, ne govori, ne učestvuje u političkim dešavanjima. Ona ne zna da troškovi života, cena pasulja, ribe, brašna, stanarine, cipela, lekova, zavise od političkih odluka. Politički nepismena osoba je toliko glupa da je ponosna i busa se u grudi govoreći kako mrzi politiku. Taj imbecil ne zna da se iz njegovog političkog neznanja rađa prostitucija, napuštena deca, i najgori od svih lopova: loši političari, korumpirani i potkupljeni od strane lokalnih i multinacionalnih kompanija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidi se da nisi čitao temu
Zbog toga, a i nedostatka vremena, komentarisaću samo tri stvari iz tvog prethodnog posta.

2) prava nisu kolač oko kog moramo da se otimamo - Ovo u praksi nije tačno. Ako tvoje pravo ugrožava moje postojanje, onda je to moj problem. Konkretan primer je da ti danas svom detetu ne smeš da oduzmeš mobilni telefon koji si mu ti kupio - jer dete ima "pravo" koje kada mu prekršiš, ono može da te tuži i ti dobiješ zabranu prilaska svom detetu od 20 dana. Konkretniji primer za ovu temu bio je konkurs kojim se ženama daju bespovratna sredstva za kreiranje svoje firme. Samo ženama. Da su napisali da daju isto to samo muškarcima, odmah bi bili utuženi za diskriminaciju.

3) prava jednakost ne može postojati bez ekonomske jednakosti - Što se žena tiče, ovo nije problem naše države, već zapadnog sveta, a to što se prenosi kod nas je čisto pomodarstvo. Žene su za isti posao u 100% firmi sa kojima sam imao kontakt u prošlosti i sadašnjosti plaćaju radnike po poziciji na kojoj rade, a ne po polu. To je važilo i za firme od pre 20 godina u kojima su radili moji roditelji. Skoro smo morali da uvedemo neki glupi akt o jednakosti žena u nauci, što je besmisleno uzimajući u obzir da su u našoj zemlji u poslednjih 40 godina rukovodioci preko 60% naučnih projekata - upravo žene.

Osvrnuću se još i na citat. Cene bilo čega zavise od faktora tržišta, a ne nužno od političkih odluka. Politička odluka može da ograniči cenu proizvoda. Ograničenje cene proizvoda dovodi do toga da te sirovine više nema u ponudi. To najbolje znaju oni koji su proživeli devedesete. Kada politika utiče na cene proizvoda i sirovina, to je onda veštačko ometanje slobodnog tržišta i u principu to ne bi trebalo da se događa.

Ako ograničiš cenu svinjskog buta na 100 dinara po kilogramu, građani će biti srećni jer će meso biti jeftino. Onda će stočari prestati da gaje svinje jer im se ne isplati da njihovo meso prodaju po tako niskoj ceni. U cenu kilograma mesa, u grubo, ulazi hrana za tu svinju, rad stočara, rad zemljoradnika koji pravi hranu za svinju, cena skladištenja stočne hrane, gorivo, struja, porezi, rad veterinarske službe, seme, đubrivo. Seme, đubrivo, struja, gorivo, poloprivredne mašine , poljoprivredna sredstva i ostalo su komponente koje se kupuju i mahom uvoze. Što znači da ti cena kilograma mesa zavisi od još mnogo faktora sem političkih.

Trvdnja da se iz političkog neznanja rađa prostitucija je takođe besmislica. Čoveka može da ne interesuje politika i to je njegovo pravo isto kao što je tvoje pravo da te ne interesuje ribolov ili bugarska liga. Tvrdnja da je takav čovek imbecil je nekako čudno oblikovana da sama po sebi čini svojevrsni bumerang, ili pak ogledalo. A možda i oba.

edit: Samo da dodam: brojati žene u nekoj firmi i davati statistički podatak koji procenat žena radi u toj firmi je besmisleno. Zašto? Zato što neka polja tradicionalno nisu popularna među ženama, kao što neka polja tradicionalno nisu popularna među muškarcima. To ne znači da nema žena koje se time bave niti da im je iole teže da se bave čime se bave samo zato što su žene. Mašinstvo je karakterističan primer. Koliki procenat devojaka upiše fakultet na prvoj godini u odnosu na muškarce? Manje od 50%. Kako onda u firmama koje se bave mašinstvom da ih bude 50%?! Šta, pri zapošljavanju poslodavac mora da bira kandidata na osnovu pola jer ima ispod 50% žena u svojoj firmi a ne na osnovu kvaliteta? To je farsa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O ovome sam već odgovorio u jednom delu svog posta:

Citat:50% žena u firmi ne znači da ta firma pomaže u borbi za rodnu ravnopravnost - ta firma i ne može da učini nešto bolje jer bi svaka druga opcija zahtevala preispitivanje statusa kvo. To čak više nije ni pitanje varvarstva ili socijalizma već pitanje opstanka čovečanstva.

Dakle pozitivna diskriminacija je samo alat za stvaranje privida da se nešto radi po pitanju ravnopravnosti u kapitalističkom društvu. Isto kao što je Romima olakšano da se obrazuju, a sa druge strane se ništa ozbiljno ne radi po pitanju njihove inkluzije u društvo i oni i dalje prolaze kroz stigmatizaciju.

mpman ::Što se žena tiče, ovo nije problem naše države, već zapadnog sveta, a to što se prenosi kod nas je čisto pomodarstvo.

Kako nije problem kada većina žena u Srbiji i dalje nema ekonomsku nezavisnost? Zbog čega misliš da žene ostaju u nasilnim odnosima?

mpman ::Žene su za isti posao u 100% firmi sa kojima sam imao kontakt u prošlosti i sadašnjosti plaćaju radnike po poziciji na kojoj rade, a ne po polu.

To što su žene u firmama sa kojima si ti imao kontakt u prošlosti plaćene isto kao i muškarci ne znači da je to slučaj svuda.

mpman ::Skoro smo morali da uvedemo neki glupi akt o jednakosti žena u nauci, što je besmisleno uzimajući u obzir da su u našoj zemlji u poslednjih 40 godina rukovodioci preko 60% naučnih projekata - upravo žene.

Akt uopšte nije glup već je preko potreban upravo zato što žene u nauci nemaju isti tretman kao muškarci. Ne radi se o procentima već o načinu na koji se vrednuje rad žena u odnosu na rad muškaraca. Ovo nije samo problem kod nas - uzmimo otkriće DNK kao jedan od najžalosnijih primera kako su jednoj naučnici otete zasluge, a takvih primera je sijaset kroz istoriju. Naučnice su te koje mogu da govore o tome da li je akt neophodan ili ne, a ne mi, koji nemamo iskustvo rada u nauci kao žene.

mpman ::Cene bilo čega zavise od faktora tržišta, a ne nužno od političkih odluka. Politička odluka može da ograniči cenu proizvoda. Ograničenje cene proizvoda dovodi do toga da te sirovine više nema u ponudi. To najbolje znaju oni koji su proživeli devedesete. Kada politika utiče na cene proizvoda i sirovina, to je onda veštačko ometanje slobodnog tržišta i u principu to ne bi trebalo da se događa.

Tržište ne postoji u nekakvom vakuumu samo od sebe. Na tržište utiču povlašćeni, odnosno jedan procenat koji drži polovinu svetskog bogatstva, a koji su u sprezi sa političarima. Potpuno slobodno tržište postoji samo u teoriji. Ako nemaš nekoga ko interveniše na tom tržištu završićeš kao Somalija.

Samo preuzimanje viška vrednosti je politička odluka. Kao što je rekao Vilijam Hejvud;

Citat:If one man has a dollar he didn’t work for, some other man worked for a dollar he didn’t get.

Niti bugarska liga niti ribolov imaju moć da oblikuju tvoj život. Ja mogu sada da kažem da me apsolutno zabole za politiku pošto radim kao programer u Srbiji i mogu da naručujem hranu kad god želim, mogu da kupim stan ili kuću bez nekog preteranog cimanja, mogu da otputujem gde god želim, da se lečim privatno i još gomilu stvari koje prosečan građanin Srbije ne može sebi da priušti. Ali na kraju dana, udišem isti vazduh kao i on, jedem istu hranu kao i on, pijem istu vodu kao i on.

U Francuskoj i Nemačkoj ljudi izlaze na ulice iako imaju daleko bolji standard života od nas, a u Srbiji su ljudi u fazonu “ćuti, može i gore”.

mpman ::Samo da dodam: brojati žene u nekoj firmi i davati statistički podatak koji procenat žena radi u toj firmi je besmisleno. Zašto? Zato što neka polja tradicionalno nisu popularna među ženama, kao što neka polja tradicionalno nisu popularna među muškarcima. To ne znači da nema žena koje se time bave niti da im je iole teže da se bave čime se bave samo zato što su žene. Mašinstvo je karakterističan primer. Koliki procenat devojaka upiše fakultet na prvoj godini u odnosu na muškarce? Manje od 50%. Kako onda u firmama koje se bave mašinstvom da ih bude 50%?! Šta, pri zapošljavanju poslodavac mora da bira kandidata na osnovu pola jer ima ispod 50% žena u svojoj firmi a ne na osnovu kvaliteta? To je farsa.

Normalno je da će u određenoj struci biti procentualno više žena ili procentualno više muškaraca. Ono što je međutim takođe slučaj je da se žene ne tretiraju isto u dominantno muškim profesijama. Ti polaziš iz stanovišta kako svi imamo potpuno jednake uslove, kako nemamo nikakav društveni pritisak pri odabiru zanimanja, kako smo svi isto tretirani na poslu koji radimo a to u realnosti uopšte nije tako.

Od malih nogu se devojčicama usađuje u glavu kako su manje sposobne za određena zanimanja ili kako to jednostavno nisu zanimanja za devojčice (i obrnuto za dečake). To je opet povezano i sa rodnim ulogama o kojima sam prethodno pričao - devojčice su nežne, tihe, emotivne, kreativne a dečaci su grubi, glasni, racionalni, rigidni itd. Deci se ne daje prostor da slobodno istražuju nego se odmah guraju u kalupe, a neretko i sami roditelji umeju da upropaste dete tako što ga guraju u svoju profesiju ili profesiju za koju oni misle da je najbolja, bez da su pitali samo dete šta ono želi.

Evo ti primera sa mog posla. Imamo internacionalni poziv, žena priča o nekim svojim poslovnim uspesima, kolege prevrću očima. Dolazi red na kolegu, u pozadini mu ide nekakav video Endru Tejta o tome zašto žena ne može da uspe u biznisu. Malo malo pa neki vic o ženama. Nova koleginica dođe u firmu - kreće ocenjivanje. Ne kao da kažu “lepa je ova devojka”, nego u smislu gde bi i kako bi ko koga nategao. A ako je “dobra riba”, verovatno ne obavlja taj svoj posao kako bi trebalo. A o tome kako će te gledati ako si žensko a u ulozi si proizvodnog menadžera ili nekoj drugoj liderskoj poziciji da i ne govorimo, odma' kreće priča kako ju je neko tu stavio ili kako je došla preko kreveta. Dešavalo se dosta puta i da koleginica da neko rešenje problema ili da ukaže na nešto da bi potom neki kolega “otkrio” rešenje naknandno ili odbacio mišljenje koleginice iako je validno. Ovo nije izolovan slučaj već neke od stvari sa kojima se žene susreću pokušavajući da rade svoj posao. Reci mi da li bi se ti osećao prijatno da je obrnuta situacija, da dolaziš kao muško u dominantan ženski kolektiv i da zatekneš ovakvu situaciju?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Моја супруга је радила као специјални васпитач у женском затвору. Е, кад би она дошла овде и почела да пише шта је све видела и чула, потпуно (или веома значајно) би се променила перцепција проблема који се у шали назива ''насиље у породици'' при чему се мисли пре свега на мушко насиље. Жене су доктори наука (бар оне које су били њени ''пацијенти'') за психолошки рат и злостављање мушкараца. Уз дужно поштовање за оне друге, наравно.