Sta li je u pitanju..?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gledam nocas svoje postove na ovom forumu od prvih dana. Koliko sam ja bio jedno veselo i optimisticno bice, naivno,emotivno, komunikativno, mastovito, pomalo prgavo... Zivot mi se toliko promenio za nekoliko meseci, da nisam stigao da razmisljam o "tragovima u snegu i njihovom znacenju" koje ostavljam iza sebe. Ne znam sta mi je, ne prepoznajem sebe. Napunio sam 20. godinu i imam osecaj da je sat otkucao ponoc i da je magija nestala.

Ne radujem se nicemu i jako me to plasi. Nema uzbudjenja ni oko dogadjanja koja sam do pre nekoliko meseci sa toliko zelje iscekivao , nema onih osecanja od ranije...
Ne mogu da se zalim na svoj zivot, imam devojku sa kojom mi je lepo, porodica dobro, sa bratom normalan odnos, posle ko zna koliko godina... zapravo mi se buducnost smesi, ali opet... jedno veliko nistavilo...
Pre nekoliko meseci sam pobegao u inostranstvo sa kartom u jednom smeru, doziveo neverovatnu avanturu sa srecnim krajem, posle toga mesec dana sedeo kuci, sa drugovima sa kojima sam odrastao se razisao, verovatno zauvek, zatim se zaposlio u fabrici. Mislim da je ovo poslednje najveci uzrok trenutno prisutnog nihilizma u mom zivotu. Ideja je bila da se zaposlim kako bih od ove godine ponovo upisao fakultet (ali u drugom gradu) i ustedjenim novcem sebe izdrzavao neko vreme dok se tamo ne snadjem i ne zaposlim. Sve po planu ide. Upisao fakultet, cak i na budzet upao, pravi pakao ziveo 2 meseca dok sam se spremao za prijemni paralelno sa poslom i zaista sam ocekivao preporod kada konacno upisem zeljeni fakultet. A onda, na moje zaprepascenje, opet nista... Mislio sam da cu da poletim, ali sam i dalje na zemlji. Fabrika me je ubila u pojam. Secam se reci kolege, inace mog vrsnjaka, koji me je docekao recima "ovo mesto ubija kreativnost i volju" i pre koji dan smo ponovo pricali na tu temu. Obojica se pitamo da li je to zbog toga sto svaki dan radimo 8 sati jedno te isto, kao da smo debili,obicni brojevi pecata, kao da nismo ljudi, neka mesavina stoke i robota ili smo usli u godine kada su ovakva osecanja/misli normalne? Ne razumem zasto se ovako osecam, ostvario sam sve sto sam zeleo i opet se ne radujem tome. Pobedio sam fabriku, pobedio sam i one sa kojima mi je naporno bilo provoditi vreme u protekle pola godine, jer su ograniceni i ne zele vise od zivota. Da, nisam jos sreo jednu gomilu ljudi koja ne zeli nista vise, njima je dobro, zive svoje "male" zivote i dobro im je. A moj je zivot "velik", jel ? Necu to da prihvatim, nije dobro, hocu vise od zivota, hocu da zivim kao covek! Umoran sam, razocaran valjda... Da li neko ima objasnjenje? Da li je ovo normalno za jednog dvadesetogodisnjaka? Strah me je! Ja sam oduvek bio borac, neustrasivo sam se zaletao u zidove uvek do sada, ustajao, ponovo udarao, a sada nemam snage... Sramota je da ovako mlad napisem izraz isisan zivot, ali kao da je zaista isisan zivot iz mene...

• 5Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Neprimetna, ThePhilosopher, Ljilja Hnovi, ucenik32
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagoreo si....
Ostavario si ciljeve i u toj borbi za ostvarenje ciljeva si sagoreo i iscpeo energiju i zato se tako sada osećaš....

Nadji neki novi cilj u životu,nešto čemu ćeš da težiš i što će ti biti izvor nove energije i što će da te vuče napred...

Citat:Fabrika me je ubila u pojam. Secam se reci kolege, inace mog vrsnjaka, koji me je docekao recima "ovo mesto ubija kreativnost i volju" i pre koji dan smo ponovo pricali na tu temu. Obojica se pitamo da li je to zbog toga sto svaki dan radimo 8 sati jedno te isto, kao da smo debili,obicni brojevi pecata, kao da nismo ljudi, neka mesavina stoke i robota ili smo usli u godine kada su ovakva osecanja/misli normalne?

Možda si očekivao ne znam šta od tog posla u fabrici pa sada kada si video stvarnost drugačije razmišljaš i to te je spustilo....

A što se godina tiče sa 20 godina ne treba da imate takva osećanja jer ste tek zagazili u život ali ako generalno gledamo većina današnje omladine vidi beznadje i gledaju ono kroz šta njihovi roditelji prolaze ili su prolazili i to mora da ostavi neki trag i/ili nešto....

Citat: hocu vise od zivota, hocu da zivim kao covek!

Definišti šta je to "više od života" i "da živim kao čovek"
Ne moraš nama ovde definisati nego sebi....
Kada budeš znao definciiju toga i šta želiš onda juri to.
To će ti biti energija o kojoj sam gore pričao....

Citat:Umoran sam, razocaran valjda... Da li neko ima objasnjenje? Da li je ovo normalno za jednog dvadesetogodisnjaka?

Ne možeš ti sa 20 godina biti umoran i razočaran imaš ti još dosta toga da prodješ da bi rekao "E umoran sam,ne mogu više"

Objašnjenje? Možeš kriviti društvo,današnji sistem vrednosti i sl a možeš se jednostavno boriti da u tom sistemu imaš kakav takav život kao ti koje si pomenuo "da žive svoje male živote"

Svi mi želimo "više od života" na ovaj ili onaj način ali treba da znamo da cenimo i taj "mali život" koji dobijemo...

Negde u svetu neko nema ni taj "mali život"

Misli o tome...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Ti na obimnom odgovoru. Pocetak tvog posta je verovatno najblizi istini. U pravu si za godine, zato sam i naglasio da nemam pravo da tako nesto napisem,a ipak zelim i osecam se tako. Da, verovao sam da ce drugacije biti i od samog pocetka sam bio ocaran idejom da sam zaradjujem za sebe i svidelo mi se radno mesto, iako mi je ponekad bilo tesko kada idem u trecu smenu i gledam vrsnjake kako setaju gradom, igraju basket, uzivaju u zalasku sunca u parku, a ja kao na robiju da idem. Posle nekog vremena sam poceo da uvidjam koliko je sve to besmisleno, raditi kao konj za klikere, novca nikada dosta, cak nisam ni osetio njegovu car, jer se vecito nesto stiskam. Nisam umisljen, ali znam da mogu vise od toga i hocu vise o toga i ostvaricu vise od toga, moram jos malo da trpim. Samo me je strah da ne ostanu posledice dugo nakon mog odlaska.

Jos jednu dobru ideju si izneo, a to je posmatranje napacenih roditelja koji sklapaju kraj sa krajem i zive od danas do sutra. Ne mogu vise ni da ih nagovorim da prosetaju do centra, da odu na sladoled, da odemo na pecanje. Ne mozete kriviti mlade ste se ovako osecaju, besmisao nas okruzuje. Ne zelim vise ni da se javljam komsijama, jer kada ih pitam kako su, u glasu im cujem tezinu patnje i postaje isuvise naporno slusati to. I pored svega toga treba da ostanem normalan, optimistican... Hocu, ali mi treba malo vetra u ledja, a okruzenje mi duva pesak u lice.

Teske reci, svuda okolo teske reci. Prestao sam da gledam vesti, nekada sam obozavao da analiziram desavanja u svetu, a sada se i to svelo na dnevni izvestaj pobijenih, pregazenih , srusenih aviona, itd... Prognoze za buducnost svakim danom sve gore, a pored svega toga nikom nista ne smeta. Svi se plasite/mo pretecih pisama zbog neplacenih ovih ili onih racuna i na to se sveo zivot. Kako da mi ne dosadi to?

Svi mi mozete reci da sam ja taj koji sve to menja, ali ako ubrizgate u to razmisljanje bar malo realnosti zvucace vam isprazno i izlizano ta recenica.

Mislim da me nisi razumeo, pa cu se osvrnuti na ovaj tvoj citat: "Objašnjenje? Možeš kriviti društvo,današnji sistem vrednosti i sl a možeš se jednostavno boriti da u tom sistemu imaš kakav takav život kao ti koje si pomenuo "da žive svoje male živote"

Ti koji zive svoje male zivote u temelju su nesrecni, ali se lazu iz dana u dan da nije tako i ne znam dokle ce to ici. Obeshrabruje ta opsta uspavanost i stanje bez svesti. To prihvatanje "sudbine" je nesto najgore sto covek moze da uradi. Epikurejci su to saznali pre vise od dvadeset vekova.
Zatvorio sam se koliko god sam mogao, ne postojim na drustvenim mrezama, mobilni telefon ne posedujem, borim se sa sistemom na sebi prihvatljiv nacin, ali opet ne mogu da zmurim na sve sto me okruzuje.

Pisem, jer ipak osetim malo olaksanje kada znam da je neko procitao moje recenice.

P.S. Osvrnucu se samo jos na kraj tvog posta. To je tacno, ali ne vidim utehu u tome. Nisam dovoljno zahvalan na zivotu koji imam.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Ljilja Hnovi, mpman, ucenik32
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Posle nekog vremena sam poceo da uvidjam koliko je sve to besmisleno, raditi kao konj za klikere, novca nikada dosta, cak nisam ni osetio njegovu car, jer se vecito nesto stiskam.

Dobro došao u klub milion radnika (ako ih ima toliko) koji isto rade manje više za istu ili veću šaku klikera.

Ako će ti bude lakše ne stiskaš se jedini i ne patiš sam od hroničnog nedostatka novca....


Citat:Samo me je strah da ne ostanu posledice dugo nakon mog odlaska.

Kakvog odlaska?

Citat:Ne mogu vise ni da ih nagovorim da prosetaju do centra, da odu na sladoled, da odemo na pecanje.

Ne možeš jer su kao i ti sagoreli i oni sami. Nemaju volje a da kažem "matori su" da bi jurili neke nove ciljeve u svom dobu. Ne kažem da je kasno za tako nešto ali nedostatak volje kao i sama volja je ključna za započinjanje bilo čega a toga nažalost danas medju starijom a sve više i medju mladjom populacijom ima sve manje...

Citat:Ne mozete kriviti mlade ste se ovako osecaju, besmisao nas okruzuje

Ne krivim ali rećiću ti da kad sam bio tvojih godina i mene je besmisao okruživao. Sankcije,rat u Bosni,bombardovanje 1999te.

Nekako to sve prodje a sa tim prodju i godine a ne primetiš i posle jedino može da ti bude žao zbog toga.

Zbog toga je bitno da i u najgorim situacijama gledaš da izvučeš ono najbolje ma koliko to malo bilo jer sav taj besmisao može mnogo loše da utiče na psihu a psiha kada ti se okrnji gotovo je....

Čoveku možeš da polomiš i ruke i noge i to će se zaceliti ali polomi mu psihu i on više nikada neće biti isti...

Citat:Hocu, ali mi treba malo vetra u ledja, a okruzenje mi duva pesak u lice.


Pesak je abrazivna supstanca i u dosta slučajeva se korisiti i u industriji za čišćenje površina i zaštitu površina i samo ojačanje površina. Sigurno si čuo za izraz "peskarenje" Pričam ti ovo zbog toga što taj pesak može samo da ti očisti lice i da te ojača za neke buduće stvari.

Citat:Prognoze za buducnost svakim danom sve gore,

Mediji utiču na psihu najviše od svega i to ne slučajno ili namerno nego ciljano.
Cilj im je da se osećaš što uplašenije i što mizernije a onda da odeš i potrošiš gomilu para na nešto da "samo da bi se osećao bolje" i na taj način stvara se nacija idiota i zombija koji veruju u sve što im se plasira...

Ja sam TV davno prestao da gledao. Mislim na vesti i sl. Posetim po neki informativni sajt iz navika i zbog sporta i tehnike ali dnevne vesti preskačem.

Zato kažu "Isključi TV uključi mozak"

Citat: da sam ja taj koji sve to menja

I da i ne. Svet se menja nezavisno od tebe. Ti možeš samo ili da se prilagodiš toj promeni ili da se prepustiš i da završiš kao i velika većina ljudi i da se donekle utopiš u sivilo iz koga ćeš kasnije teško izaći...

Citat:Ti koji zive svoje male zivote u temelju su nesrecni

Možda si u pravi ali jesi li se zapitao šta oni misle o tebi?
Možda i ti njima deluješ nesrećno.
Načelno gledano možda jesu nesrećni ali šta misliš sa kakvim mislima se oni bude a sa kakvim ti?
Ne branim ih da me ne shvatiš pogrešno samo pokušavam da ti prikažem stvari iz drugog ugla.

Citat:Obeshrabruje ta opsta uspavanost i stanje bez svesti.

Sa ovim se slažem u potpunosti ali opet kažem sve je stvar volje.
Gde ima volje ima i načina da se nešto promeni.

Citat:ali ne vidim utehu u tome. Nisam dovoljno zahvalan na zivotu koji imam.

Nije mi namera ni bila da osetiš utehu u tim rečima nego da shvatiš da od goreg uvek ima gore i da negde neko misli isto kao i ti ali da ima daleko manje mogućnosti da to promeni za razliku od tebe

Kako je meni moj jedan pokojni profesor rekao: (koga btw tokom školovanja nisam mogao da smislim) "Sve prodje,samo treba biti strpljiv. Rim nije sagradjen za jedan dan"

Ono što kod tebe vidim iz ovoga napisanog je da tebe počinje da bije depresija što je bolest savremenog doba i društva i koja može biti vrlo vrlo zajebana ako dozvoliš da uznapreduje i da te obuzme.
Nadji nešto čime ćeš da se baviš,hobi,sport bilo šta.
Kreni sebe da menjaš na bolje pa će i svet (možda) da se promeni na bolje

Evo ti jedan Gandijev citat da bi svatio o čemu pričam.
Ako ti treba prevod reci.

Gandhi ::
“If we could change ourselves, the tendencies in the world would also change. As a man changes his own nature, so does the attitude of the world change towards him. … We need not wait to see what others do.”

• 1Ovo se svidja korisniku: SlobaBgd
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije ti ništa. Samo pomisli: "Hvala Bogu zdrav sam. Imam posao kakav takav, vremena su teška, neko nema ni ovakav posao kao moj." Praznina koju osećaš je prolazna, kako je došla tako će i otići. Rimljani su je zvali Taedium Vitae. Uskoro će doći u tvoj život novi Modus Vivendi, zvaće se porodica, a sa njom i deca koju bi ti kao otac trebalo da izvedeš na put. Tada sigurno neće biti mesta ni za dosadu ni za prazninu u tvom životu. Bićeš Pater Familias.