Sui caedere - Samoubistva

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leoparde:
Slazem se, ali postoji ipak jedan izuzetak kada mozemo govoriti o sebicnosti.

Citat:Ima li iko veci interes da ta osoba nastavi da zivi?

Ima. Onaj ko zavisi direktno od te osobe. Dete, recimo, koje nece biti pogodjeno samo bolom nego ce biti i direktno egzistencijalno ugrozeno. U tom slucaju nemamo smrt druge osobe kao posledicu pa ipak je poremecen detetov zivot dovoljna protivteza necijem licnom paklu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SZO - Prevencija samoubstva: serija priručnika

1. Priručnik za lekare opšte prakse

http://solair.eunet.rs/~imz/001%20lekari.pdf

SADRŽAJ

• Predgovor

• Teret samoubistva

• Samoubistvo i mentalni poremećaji

• Samoubistvo i telesni poremećaji

• Samoubistvo i sociodemografski činioci

• Kako otkriti pacijente sa visokim rizikom od samoubilačkog ponašanja

• Zbrinjavanje suicidnih pacijenata

• Upućivanje specijalisti

• Sažetak koraka u prevenciji samoubistva

• Literatura


2. Priručnik za stručnjake zaposlene u medijima

http://solair.eunet.rs/~imz/002%20mediji.pdf

SADRŽAJ

• Predgovor

• Uticaj izveštavanja medija o samoubistvima

• Izvori pouzdanih informacija

• Kako uopšte izveštavati o samoubistvima

• Kako izveštavati o pojedinim samoubistvima

• Obezbeđivanje podataka o dostupnoj pomoći

• Sažetak postupaka šta treba i šta ne treba raditi

• Literatura



3. Priručnik za nastavnike i ostalo školsko osoblje

http://solair.eunet.rs/~imz/003%20skole.pdf

SADRŽAJ

• Predgovor

• Potcenjen problem

• Zaštitni činioci

• Činioci rizika i rizične situacije

• Kako identifikovati učenike pod stresom i sa mogućim rizikom od samoubistva

• Šta raditi sa suicidnim učenicima u školi?

• Zaključak i preporuke

• Literatura



4. Priručnik za zdravstvene radnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

http://solair.eunet.rs/~imz/004%20pzz.pdf

SADRŽAJ

• Predgovor

• Samoubistvo – veličina problema

• Zašto se usredsređujemo na osoblje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti?

• Samoubistvo i mentalni poremećaji

• Telesne bolesti i samoubistvo

• Samoubistvo – sociodemografski i sredinski činioci

• Stanje svesti suicidne osobe

• Kako prići suicidnoj osobi

• Samoubistvo – istine i zablude

• Kako otkriti suicidnu osobu

• Kako utvrditi rizik od samoubistva

• Kako zbrinuti suicidnu osobu

• Upućivanje suicidne osobe specijalisti

• Izvori pomoći

• Šta raditi a šta ne?

• Zaključak


5. Priručnik za službenike zatvora

http://solair.eunet.rs/~imz/005%20zatvor.pdf

SADRŽAJ

• Predgovor

• Opšte činjenice o samoubistvu

• Zatvorenici su grupa visokog rizika

• Prevencija samoubistva u ustanovama za prevaspitavanje

• Razvoj suicidnog profila

• Ispitivanje prilikom prijema

• Nadzor posle prijema

• Postupak posle procene

• Ukoliko dođe do pokušaja samoubistva

• Ukoliko dođe do samoubistva

• Pregled najuspešnijih postupaka

• Literatura



6. Kako započeti grupni rad sa ožalošćenima

http://solair.eunet.rs/~imz/006%20ozalosceni.pdf

SADRŽAJ

• Predgovor

• Važnost grupa za podršku kroz samopomoć

• Preživeti samoubistvo

• Uticaj samoubistva

• Izvori pomoći za ožalošćene

• Kako započeti grupu za podršku kroz samopomoć za ožalošćene zbog smrti bliske osobe

• Razvoj operativnog okvira grupe

• Utvrđivanje izvora pomoći za grupu i pristup ovoj pomoći

• Procena uspeha

• Mogući činioci rizika za grupu

• Podrška ožalošćenima u zemljama u razvoju i u seoskim sredinama

• Podrška ožalošćenima putem „terapije uključivanja“ u razne aktivnosti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samoubice ne čitaju te priručnike, a malo je profesionalaca (čak i kod lekara specijalista, to odgovorno trvrdim) koji mogu da pravovremeno uoče takvu osobu, a o sprečavanju da i ne pričam. Možda je suština sledeća: svako od nas je (a da toga nije bio svestan, najverovatnije) mnogo puta pomogao, ohrabrio i tako odvratio neku osobu u odlučujućem trenutku, često presudnom. Napomenuo sam da u mom iskustvu, nažalost, imam i takvu crnu epizodu. Psihologiju su nam na FDU predavali Braca Ognjanović i Tijana Kosanović Mandić, i to ne bilo kakvu, već psihologiju umetnika (često suicidoznih); u rezervnom sastavu PJM nagledao sam se tih situacija, pa ipak , u najbližoj porodici nisam uspeo da uočim te simptome niti sam uspeo da sprečim tasta da se obesi. Naravno, kada smo svi ''vraćali film'' svi smo bili mudri i prepoznavali simptome, ali kasno...E, da, zaboraviću, a važno je: pitajte profesionalce, psihologe i psihijatre, a siguran sam da ih ima i na MC. Kada je reč o sebičnosti, odnosno o tom fatalnom egoizmu- čuo sam veoma ubedljivu argumentaciju da neke samoubice to rade ''iz inata'', odnosno osvete, da bi pokazali sredini kako je gorko pogrešila kada je dotična osoba u pitanju...Razmislite o tome, veoma sam zainteresovan da čujem vaše mišljenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ognjenovic je doktorirao na uticaju hipoksije na percepciju a oblast delovanja kao i najznacajnije knjige (Psihologija opazanja, Osecaj i mera) su mu iz te oblasti. Kasnije je poceo da se bavi i psihologijom umetnosti a na osnovu izucavanja percepcije
Tijana se bavi ljudskim resursima, kulturom i medijima i slicno ergo nijedno ni drugo koje si naveo nemaju dodirnih tacaka sa oblascu psihopatologije o kojoj se ovde govori.

Dalje nazivi prirucnika eksplicitno pokazuju kome su namenjeni tako da ovo nebi trebalo ni komentarisati "Samoubice ne čitaju te priručnike"

A za ostalo bi se moglo reci da si u pravu (o naknadnoj pameti) mada preterujes kada upotrebljavas izraz sebicnost i fatalni egoizam.

Inace etiologija samoubistva je veoma slozena i do danas ne upotpunosti razjasnjena. Radjene su cak studije i o uticaju klime (ovako nesto se moze pronaci i u delima Kamia)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[
Braca i Tijana su mi predavali na FDU(fakultet dramskih umetnosti- to znaš) pa nije čudo da su se posebnom psihologijom umetnika i bavili.
Naravno, samo mi je žao što nisam bio dovoljno precizan, stoga ću ponoviti ono što sam već rekao: mnogo je teško, čak i da sve te priručnike imamo ''u malom prstu'' anticipirati ponašanje samoubica, to je bila moja poenta. Nemoj mi zameriti što sam bio neprecizan, nisam želeo da potcenim tu literaturu.
[i]Što se tiče sebičnosti i fatalnog egoizma, voleo bih da postoje neki blaži izrazi, ali - složićeš se, kada neko ''rešava'' svoj problem tako što izabere ''lažnu sigurnost'' smrti, onda to jeste fatalno, i to ne samo za njega. Pri tom, setićeš se jer vidim da ti je psihologija struka, da se u svim našim udžbemicima samoubistvo u beznadežnoj ratnoj situaciju (poslednji metak spasava od, izvesnog, stravičnog mućenja u slučaju zarobljavanja) izuzima iz ove priče. Pozdrav i drago mi je što se vodi ovako otvoren razgovor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Tamtitam,

Sve sto kazes je veoma blisko pameti-- i jos blize srcu.

No ako prihvatimo da je slom samog nagona za prezivljavanjem vrhunska mera necijeg licnog interesa (mada nigde ne pise da to bas mora biti tako) onda tvoj izuzetak ipak ne vazi.

Drugim recima, ta pretpostavka podrazumeva da koliko god se neko (npr dete samoubice iz tvog primera) baktao kroz zivot, dokle god volja za zivotom jos uvek postoji--subjektivni pakao je ocigledno manji od subjektivnog pakla koji mori samoubicu.

Druga je stvar sto se mi strahovito razlikujemo po tome koliko mozemo da podnesemo pre no sto nam se nagon za prezivljavanjem slomi.

Iako sam cin samoubistva (koji ne dovodi do smrti i drugih osoba) nije vodjen sebicnim porivom (pod uslovom da prihvatimo gore navedenu pretpostavku) vec opravdan odaziv svom najvecem interesu--tom cinu ponekad prethode izuzetno sebicne zivotne istorije kroz koje se formira nizi prag licne izdrzljivosti.

To opet ne bi trebalo da nas zbunjuje u ovoj zanimljivoj raspravi.

(Npr ako nije sebicno to jos ne znaci da je nesebicno, jer se znacenje reci menja.)

Dakle, kao sto vidis ni ti ni Sirius ni ja se nesto previse ne razilazimo po 'deontoloskom' pitanju.

U svakom slucaju valja ziveti nesebicno--a ne ubiti se ne-sebicno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poslednju rečenicu iz teksta možeš slobodno da autorizuješ, odnosno staviš kao moto bilo koje studije na ovu temu. Ne znam da li je tvoja, ali je briljantna i svakom smislu reči- ima sadržaj, ima poruku, a igra rečima je mnogo više od same te igre. Nadam se da ćemo nekome pomoći ovom raspravom jer, koliko sam razumeo, naša iskustva jesu realna i dragocena; možda ne možemo naučno da ih saopštimo, ali mogu da koriste nauci. Stvarno ne znam mnogo ljudi koji otvoreno govore o najtežoj krizi u svom ili u tudjem životu...

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leo

Da nisi i matematicar slucajno? Nesebicno je ocigledno pravi podskup ne-sebicnog, svako nsebicno je u isto vreme i ne-sebicno ali postoje i elementi u ne-sebicnom koji ne pripadaju nesebicnom.

I cela jednacina kojom opisujes balans dozivljaja pakla dve zavisne promenljive r(oditelj) i d(ete) je izvedena i dokazana na veoma elegantan nacin i ja tu nemam sta da dodam osim sto bih ipak korigovla rezultat jednim koeficijentom materinstva (da da da, i ocinstva, naravno).

Ako su i covek i zivotinja spremni da daju svoj zivot da bi zastitili svoje dete/mladunce, volja za zivotom je ipak podredjena volji za produzetkom vrste, zar ne?

Ali to je pravilo za normalno okruzenje i zdravo stanje sveti. Mozes reci da te iste norme ne vaze kroz prizmu suicidalnog stanja svesti i licnog pakla. Ali ako ne vaze, tada ni atributi sebican i ne(-)sebican vise ne stoje na istim nogama i ne mogu se pridruzivati pojedincu na isti nacin.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tamtitam,
Ovde bi trebalo da se dohvatimo Dekarta i Lajbnica i ne bismo pogrešili jer je reč o esencijalnom problemu koji je jedan od suštinskih filosofskih, odnosno etičkih problema. E, sad, ovde zalaziš na područje logike, no da ne zaboravimo: klasična logika funkcioniše prema poznatim zakonitostima samo kod zdravog i normalnog sveta. To ne znači da se ubijaju samo bolesni i ''nenormalni'', nego da je stanje svesti drugačije, odnosno suženo u odnosu na druge ljude, te stoga i čine to o čemu govorimo. Poenta je dakle da naša logika (skup, podskup, premise i sudovi) ovde ne funkcioniše na način na koji je ti (sasvim ispravno) predstavljaš. Da su postupci samoubica logični, onda bi se i logičkim mehanizmima oni anticipirali i , dobrim delom, sprečavali.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Tamtitam,

Ono sto sam stavio u 'jednacinu' niposto ne iskljucuje to sto ti kazes!

Sve sto sam rekao je da je slom nagona za prezivljavanjem vrhunska MERA interesa individue.

Sam interes moze biti bilo sta (beg od pakla, sluzba domovini... ili pak zrtvovanje za dete kako ti kazes)-- osim naravno neceg sto podrazumeva nastavak licne egzistencije.

Dakle, prosto receno, u toj 'jednacini' samo stoji da je vrhunac naseg stremljenja nesto za sta bismo umrli.

To stoga ni ne moze biti sama volja za zivotom.


Odvali me ti tim tvojim kalkulusom ni krivog ni duznog!