|
Буразер Ђуро Утјешановић, чист редестиловани Крајишник рођен у селу Кљевци, Грмеч, поставио је Пепа Бандића као монодраму.
У то доба, морао је прво пред комисију са председником СУБНОРа тада још С Р Хрватске, Народним херојем и генералом у пензији на челу.
Другу генералу се није допало како је представљен лик борца, у подрумском стан где кроз прозор ускачу мачке...
Ту Ђури пукоше трпила- Нема сваки борац срећу, да му цистернама за кућни базен довозе
морску воду из Дубровника, као присутном генералу, већ се неки једва и подрума докопаше!
Ту Друг ненавикли на противљење западе у јарост, зна ли да је он Херој!?
А зна ли Друг генерал да сам ја Народ? Четири године си се борио, свака част, али не значи да си стекао право да нас због тога јашеш следећих 400?
Охладише се оба (екипа је у међувремену шмугнула, да не буду сведоци! ), чак се и спријатељише.
Кад се сретну негде, Генерал је објашњавао како је он Ђури Херој, а овај пак, његов Народ...
Припремајући се за улогу, бураз је провео годишњи одмор на Кљевцима, да се, како се сада каже, врати на фабричка подешавања. Да обнови дијалекат, покрете... Одрадио је све довољно добро, да је, када је одломак извео на свечаности у Скендерији, поводом Ћопићевих јубилеја и доделе ордена, одушевио и самог аутора.
Упознају Бранчила са извођачима, где ће "млади глумац из Загреба" изговорити монолог Бандића... А Томо Курузовић!? Стар је и нешто болестан! После програма, на банкету, гледа Бранко Ђуку-Оклен си?
Са Кљеваца.
Знаш да су твоји '42. украли Швабама "штуку", па правили кашике од алуминијума?
Гледао, одрадили покојни ћаћа и кум Кецман...
|
Hmm, mogao bih da se pozabavim malo time... 
