|
Marko1230 ::Imam 15 godina i imam veliki problem za svaku sitnicu mali samarcic ili pak udarac ja pocnem da placem non stop svaka sitinica me gurne u vatru i ja placen...
Ali ja to ne zelim zelim da budem malo psihicki jaci da se ne ponasam tako da ne placem za svaku sitnicu ili neki mnaji udarac da ocvrsnem.
Da li znate resenje neki lek ili bilo sta sto ce mi u tome pomoci?..
Marko 
-Nalazis se u onim ''najlepsim godinama'',-zar to ne znas-?
Salu na stranu.
Nemoj da brines! Pubertetski uzrast se naziva najtezim i prelaznim.A ti imas 15 godina i cini mi se da se to odnosi bas na tebe.Fizicke promene, koje ti se sigurno dogadjaju,izazivaju pometnju u dusi..Teskoce uzrasta ovoga doba, su neizbezne.Ali to nije za sve tako tezak i traumatican period,ali eto,za tebe ,jeste!Okrenutost sebi,stalna potreba da ocenjuje samog sebe cini te veoma ranjivim takodje..
Jos malo..
Upoznavanje samog sebe,osecaj odgovornosti,samo-osvescivanje ,sve su to sastavni delovi osecaja identiteta koji se stice u tom uzrastu.On se cesto dozivljava na nov nacin i tako jako da tinejdzer sam sebi izgleda ''drugacijim od ostalih'',posebnih i taj osecaj se koleba od sigurnosti u svoju ''genijalnost'', do osecaja nistavnosti ,nenormalnosti,bezvrednosti..Osecanja i zelje tinejdzera su protivrecni i njemu samome.
Trebao bi se zabrinuti,ako bi kroz ove godine prolazio bez ikakvih potresa..
Da uprostim..
Nalazis se u jako osetljivim godinama.Toliko osetjivim ,da sve sto ti se dogadja, dozivljavas teze i mucnije nego inace.Otuda i taj plac,koji je jako cest u tom dobu.Moguce je i da si hipersenzibilan..znaci osetljiviji nego mnogi tvoji drugari..
I ja sam slicno tebi,reagovala u tim godinama.Sta god bi mi neko rekao ,uradio, ja u plac.
Ali to je nesto normalno za taj period.
E sada,ti'' samari,udarci''..su nejasni..Nadam se da toga nema u tvojoj porodici!
Nemoj da brines!Nemoj da potiskujes tugu(to je najveca greska..),opusti se i prodji kroz taj period, jer su to staze ocvrscavanja i rasta.
Znam da je lako pricati,teze sprovesti,ali to je jedino sto u ovom momentu mogu da ti kazem..Verovatno imas drugara,prijatelja,nekoga sa kime mozes ova iskustva da podelis..To je takjodje nacin da se osecas bolje i jace.
Organizuj svoje vreme,napravi planove,ukljuci se u sekcije i sportske aktivnosti i razgovaraj sa nekim o ovome,posebno sa onima koji te vole.A,sigurna sam da takvih ima.
Ako su stvari mnogo teske ,potrazi pomoc psihologa ..!
Ps:Ne plasi se nicega,ti si tek krenuo u osvajanje sveta! 
|
