Studiraj bolje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta podrazumeva bolonjski sistem studiranja? Da li će se diplome dobijene na našim univerzitetima vrednovati i u inoistranstvu? Gde i na koji način se može naći posao sa diplomom dobijenom po bolonjskim standardima? Ovo su pitanja na koja pokušava da odogovri EXIT kampanjom Studiraj bolje.

Statistika o visokom obrazovanju u Srbiji je poražavajuća: prosečna dužina studija na univerzitetima iznosi 7,48 godina, samo jedna trećina upisanih studenata u Srbiji završi fakultet, a svega četvrtina studenata upiše završnu godinu studija u propisanom roku. Više od 72 posto studenata nikada nije prešlo državne granice. Svega 11 posto stanovnika Srbije ima više (4,5%) ili visoko obrazovanje (6,5%).

Dok Evropska unija ubrzano gradi društvo znanja, reforme obrazovanja u Srbiji teku katastrofalno sporo. Iako je u septembru ove godine na snagu stupio novi Zakon o visokom obrazovanju, zanemarljiv broj studenata shvata šta podrazumevaju promene i bolonjski proces koji tek treba da zaživi na domaćim fakultetima. promenama su zbunjeni i profesori.

Da bi današnji studenti mogli adekvatno da odgovore izazovima koje diktira evropsko tržište, potrebno im je savremeno, fleksibilno, obrazovanje primenljivo i relevantno u celoj Evropi. SCG je, zbog toga, i pristupila Bolonjskoj deklaraciji, procesu koji treba da kreira jedinstven prostor evropskog obrazovanja do 2010. godine.

Jedan od osnovnih principa Bolonjskog procesa je podsticanje i olakšavanje mobilnosti studenata, nastavnog osoblja i istraživača u Evropi, što konkretno podrazumeva uvođenje Evropskog sistema prenosa bodova, priznavanje kvalifikacija i delova studija, finansiranje programa mobilnosti, kao i uklanjanje formalnih prepreka za mobilnost, kao što su vize ili boravišne dozvole.

Bolonjski proces predviđa povećanje efikasnosti i fleksibilnosti sistema studija, kako bi se studiralo bolje i brže bolje. Naravno, jedan od osnovnih ciljeva jeste da svršeni studenti budu sposobniji da sa stečenim kvalifikacijama nađu posao na tržištu rada bez dodatnog doškolovavanja.

Bolonjski proces podrazumeva studije orijentisane prema evropskom, a ne samo nacionalnom tržištu rada, povećanje stepena znanja stranih jezika među studentima i nastavnim osobljem i promovisanje evropskih vrednosti i kulture.

Kako bi Bolonjska deklaracija bila primenjena u Srbiji, neophodno je promeniti formu studija, odnosno uvesti trociklični sistem, što bi trebalo da obezbedi

međunarodnu razumljivost stečenih zvanja i kvalifikacija, ali i bolju

poziciju studenata na tržištu rada. Tri ciklusa studija čine snovne studije u trajanju od 3 do 4 godine, zatim poslediplomeske i na kraju doktorsle studije. Ovo znači da će u Srbiji postojeće studije, koje traju pet godina, biti reformisane u dva ciklusa studija, od kojih oba treba da predstavljaju samostalne celine i budu prihvaćena na tržištu rada.

Studentsko opterećenjene bi smelo da prelazi 40 sati nedeljno. Osim vremena provedenog u direktnom kontaktu sa profesorom, u ovih 40 sati ulazi i svaki oblik samostalnog rada, poput pisanja seminarskog rada, pripreme za kolokvijum ili ispit, ili izrada diplomskog rada.

Nastava mora da bude organizovana prema ishodu učenja, odnosno jasno definisanom znanju, sposobnostima i veštinama koje student stiče tokom studija. Ishodi učenja se ne odnose na sadržaj ili metodologiju nastave, već na ono što se očekuje da student stekne ili razvije tokom učenja, ali se na osnovu njih definiše sadržaj i metodologija nastave.

Festival EXIT kampanjom Studiraj bolje pokušava da informiše i bolje uputi studente u način obrazovanja koji je osmišljen Bolonjskom deklaracijom. Cilj kampanje je i da uputi javnost o već započetim reformama visokog školstva, da prati kako one napreduju na našim univerzitetima i utvrdi odgovornost pojedinaca i institucija o načinu njihovog sprovođenja. Kampanja će trajati pet meseci u Beogradu, Novom Sadu, Suboticu i Nišu. Biće organizovana na izovana na dva nivoa: kroz otvorene studije, predavanja i debate u kojima će učestvovati kompetentni stručnjaci, zanimljivi gosti i studenti; i kroz niz žurki i koncerata.
b92

Dopuna: 05 Jan 2006 5:29

Obavezna praksa i pismeni radovi
Studije se produžavaju na pet godina. Posle četvrte godine akademci će dobiti zvanje pravnik, a kada završe i petu, diplomirani pravnik-master
BEOGRAD - Studenti koji sledeće školske godine upišu Pravni fakultetu Beogradu učiće po potpuno novim nastavnim programima koje je na poslednjoj sednici usvojilo Nastavno veće ove visokoškolske ustanove. Studije prava imaće sistem 4 + 1, odnosno studije se produžavaju na pet godina. Prof. dr Sima Avramović, predsednik Komisije za reformu, kaže da će u skladu sa Bolonjskom deklaracojom studije prava imati dva izlaza.

- Posle četvrte godine studenti će dobiti zvanje pravnik, a posle pete godine diplomirani pravnik-master. Pravosudni ispit moćiće da polažu samo masteri. Svuda u svetu se ide na produžavanje studija prava na pet godina, a mi smo izabrali srednje rešenje, dok su se Hrvati odlučili za samo jedan izlaz sa fakulteta i to posle pete godine. Teško da pravosudne poslove studenti mogu da rade sa znanjem koje mogu da steknu posle tri godine fakulteta - objašnjava profesor Avramović.


Knjige do 600 strana

Nastavno veće Pravnog fakulteta utvrdilo je standarde koliko udžbenici mogu imati strana. Za predmet koji se sluša osam ili devet časova nedeljno udžbenik može imati najviše 600 strana, sa sedam časova do 450, sa šest do 400, sa pet do 300, sa četiri do 200, a predmeti sa tri časa nedeljno do 150 strana. Utvrđen je i font teksta i broj karaktera na jednoj strani u udžbeniku.






Razgovor umesto ispita

Studenti će imati velike preispitne obaveze, a rad tokom cele godine vrednovaće se na ispitu. U obzir će ulaziti rad u studijskim grupama, vežbe, kolokvijumi, seminari i ostale obaveze koje mogu da mu donesu 70 bodova.
- Studenti će na ispit izlaziti rasterećeno i dobijati samo po jedno pitanje. Ispit se pretvara u razgovor u kome profesor utvrđuje visinu ocene jer su studenti kroz svoj rad tokom nastave praktično položili ispit.





Svi ispiti na Pravnom fakultetu biće jednosemestralni, a student može u svakom semestru da dobije po 30 kredita. Svaki predmet nosi određeni broj bodova, a predmeti su podeljeni na opšte koje mora da sluša svaki studenta, zatim na predmete obavezne posebno za svaki smer i izborne predmete. Na drugoj godini studenti će birati smer pravosudno-upravni, poslovno-pravni i teorijsko-pravni.

Prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da novi nastavni programi u nastavu uvode obaveznu praksu i pismene radove.
- Studenti će imati obaveznu praksu od dva meseca u petoj godini, a na fakultetu ćemo napraviti klasičnu sudnicu u kojoj će sudije raditi sa studentima i demonstrirati im suđenje. Zaključili smo da naši studenti slabo pišu seminarske radove, a da će morati na kraju četvrtog i osmog semestra da pišu seminara na oko 15 strana, a na kraju pete godine jedan rad između 30-50 strana. Imaćemo i poseban predmet pisanja pravnih dokumenata - objašnjava profesor Vasiljević.

Novi nastavni programi uspeli su da zadrže tradiciju studija prava sa dosta ekonomskih, socioloških, istorijskih predmeta pomešanih sa čisto pravnim disciplinama. Budući studenti Pravnog fakulteta tokom studija steći će dosta veština koje će im pomoći u budućem zanimanju.

- Akademci će učiti da pišu pravna akta, koriste pravne baze podataka, na časovima stranih jezika izučavati pravnu terminologiju, simulirati suđenja... Osnovaćemo pravnu kliniku u okviru koje će studenti pete godine davati besplatnu pravnu pomoć klijentima koji nisu u mogućnosti da angažuju advokata. Uvedeni su i novi predmeti u skladu sa modernim vremenom: pravo telekomunikacije, notarsko pravo, pravna etika, pravo interneta, pravo evropske integracije... - kaže profesor Avramović.

GLAS