|
Napisano: 26 Dec 2012 19:46
Insistiram i ja, da se i meni plati svako zezanje drzave ko drzave, sto sam ja gori, ili sto ja da prodjem gore od njih, mislim ovih profa. Ovo je ko ona prica o Herkulu, debelguzi i crnoguz. (Moji mali beloguzi, vi još niste sreli velikog crnoguzog.)
Dopuna: 26 Dec 2012 19:58
Citat:Među mnogim sporednim delima koje je Herakle izvršio kao sluga, u to vreme beše i hvatanje dvojice Kerkopa iz Efesta, koji su ga neprestano potkradali dok je spavao. Oni su bili blizanci Okeana i Teje, zvali su se ili Pasal i Akmon, ili Ol i Euribat, ili Sil i Tribal, a behu najveći prevaranti i lažovi za koje zna čovečanstvo. Oni su lunjali svetom i neprestano izmišljali nove prevare. Teja ih je opomenula da se čuvaju Herakla, i njene reči "Moji mali beloguzi, vi još niste sreli velikog crnoguzog!'' postale su poslovične, ''beloguz'' otada znaci ''kukavica, prostak i pohlepan''.4 Oni su se vrzmali oko Heraklove postelje prerušeni u zunzare, dok ih se on jedne noći nije dočepao, naterao da povrate svoj pravi lik, pa ih glavom nadole obesio o krajeve obramice i tako izneo iz sobe. Heraklova zadnjica, koju lavlja koža nije pokrivala, ličila je na stari kožni štit, onako izgorela od sunca ili od plamenog daha Kakovog, ili daha kretskog bika. Kerkopi prsnuše u nezadrživ smeh kad je ugledaše, našavši se u nezgodnom ložaju. Njihova iznenadna veselost zbuni Herakla, pa kad je shvatio čemu se smeju, on sede na stenu i poče se i sam smejati od srca, te ga oni nagovoriše, da ih pusti. Ali pošto se grad Kerkopija, zborno mesto Kerkopa, nalazio u Aziji, a stena nazvana »Crna zadnjica« u Termopilima, moguće je da se ta dogodovština zbila nekom drugom prilikom.
|
