Prijateljstvo sa mudrošću

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Није ли парадоксално да живот вреди само уколико има цену? Ако живот нема цену, одлази у бесцење, не вреди, џаба га живиш.
Нема воље без умирања и нема успеха без смрти. Смрт је коначан успех.
Тачно се зна колико вреди живот: Вреди онолико за колико си спреман да га даш. Ако га не дајеш низашта, онда ништа и не вреди; логично, зар не?
Живот пошто-пото је увреда за ratio.

Dopuna: 10 Apr 2009 15:06

Има смисла и уживати, и то је разумна цена.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TiSi ::Тачно се зна колико вреди живот: Вреди онолико за колико си спреман да га даш. Ако га не дајеш низашта, онда ништа и не вреди; логично, зар не?
Живот пошто-пото је увреда за ratio.
ТiSi,
Ерик Хофер би то овако рекао: "Не можемо бити сигурни да имамо ишта вредно живљења док год нисмо спремни да за то умремо". Препоручујем његову књигу "Прави верник". Тај човек је властитим самопрегором постигао да буде не само начитан, него и да оствари своју личност и прошири свој дух. И јесте увреда за ratio живот пошто-пото. На жалост, наше представе нас често заводе, па "видимо" бујање живота (под којим подразумевамо бесмислено уживање и лагодност), док од реализације бивства најчешће нема ни помена. Најчешће зато, што је та реализација поприлично мукотрпна.

TiSi ::Има смисла и уживати, и то је разумна цена.
Само ако се не претвори у своју карикатуралну страну, и ако се хедонизам схвати као питање духа, а не предавања чулима. Право "уживање" јесте спознаја највишег степена, која нам открива право значење појмова "љубав" и "мудрост".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nirvanu bi mogli da shvatimo kao vrstu uzvanje i spoznaju višeg stepana.. u nirvani -nema obmane koju pruzaju čula-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тудоре,
Заинтересовао си ме за Ерика Хофера, наћи ћу га. А такође си ме заинтересовао и са овим што си написао о реализацији бивства. Наравно да је уживање питање духа, али не и бивства. Мислим да је дух еманација љубави (фуј, сам себи патетично звучим), а бивство је интелект у акцији, нешто као говор и језик. Говор је језик у акцији.
Ух, крупне речи. Мени је некако лакше овако, дедуктивно, па ако за неки случај исказ и не важи, онда је то проблем случаја, а не мој проблем, кикот, кикот ( ја се закикота).
Преиспитујем своје поимање духа, бивства и интелекта. Хм, никако између њих не стоји знак једнакости. Дух и бивство не заузимају, бивство заузима. Дух омогућава интелекту бивство. Ето, па шта буде.
Кажеш да је реализација бивства поприлично мукотрпна? Не слажем се. У ствари, могао бих се сложити са тобом уколико је постојање интелекта услов бивству, тек постојање интелекта бивство чини мукотрпним. И то не постојање ма кавог интелекта, мука је постојање недовољства интелекта. Недовољство интелекта бивство чини мукотрпним и неподношљивим.
Благо нишчима духом, њихово је царство небеско.
Путујем!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ако душу схватимо као једину нематеријалну стварност, астралну мисао, неизмерну топлину и светлост, као будност, као бесмртност, као вечну осетљивост без почетка и краја, јасно је да без ње бивства нема. "Без душе си нико, без душе си ништа". Душа је суштина. Љубав која тежи оном Једноме, сећајући га се.

Душа није активна. Дух је активан. Дух се не може надограђивати, јер би то значило да нешто друго преузима активност. Њега треба пустити да делује, и ствара. Не заробљавати га у мрачну тамницу. Не допуштати да потања у обмане. Не запостављати га. При том, дух није наше себично и бесмислено "ја". Када у стварању недостаје дух, само стварање је лишено смисла. Универзални дух љубави одувек живи у човеку. А шта ради човек? Склања, прикрива, затамњује овај универзални дух у себи, измишља и кобајаги налази "дух", "циљ", "идеју". Када их (као) нађе, проглашава их културом. Добија лажну потрду вредности свога "ја". Не увиђа одсуство смисла, садржаја и истине. Не распознаје разлику живота и бивства.

Зато кажем да реализација бивства може да буде прилично мукотрпна. Тим више што уназађивање траје вековима. И што је човек уверен да је реч о напретку. Бедно, техником олакшано животарење проглашава достигнутим идеалом и реализацијом "пуног" живота. У том смислу, постаје све више примитиван, и удаљава се од древности и свога изворног и првобитног стања. Од бивства.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"...Vrata u svet otvaraju se na -unutrašnju- stranu.."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Tuzor...

Citat:I još nešto: Uporni tragači naći će da filozofija može da označava ljubav prema mraku...Ova ti je najbolja...
Da aa..bilo je govora o smrti,pa nesto bih rekla....Tanatos je sin ''tamne noci'',Erebove sestre koja ga radja ,a ''da nije spavala ni sa kim''....Radja se istovremeno kada i Moros (sudbina) i ''crna kera'' koja ljudima sisa krv.

Za njim,pod okriljem noci:Sarkazam,Ocajanje,Hesperide,tri Parke,Nemezis,Podvala,Starost i Borba,a ova poslednja radja Muku,Zaborav,Glad,Bolove,Meteze,Ubistva i Svadje:sve sama braca i sestre,necaci i necakinje u porodici koja objedinjava sve posasti postojanja.Jedini izuzetak jeste slucaj Hipnosa(Sna),koji je Tanatosov brat,blag i miran prema ljudima...

Jednom je zena imala decu blizance,neki kazu brata i sestru,koji su se onesvestili.Verovatno su samo spavali.Njihova ih je majka ostavila ujutro,a kada se uvece vratila,oni su jos lezali tamo.Primetila je oko kuce ragove slicne njihovima:stoga je pomislila,oni mora da su oziveli i da su se igrali dok sam ja bila odsutna.Jednog dana ona im se prikrala i nasla ih kako raspravljaju unutar kuce.Jedno je reklo:''Bolje je bitimrtav''.Drugo je reklo:''Bolje je biti ziv''.Kada su je ugledali,prestali su dagovore.I od tada ljudi umiru svremena na vreme,uvek ima nekih koji su zivi i nekih koji su mrtvi. Da je ostala skrivena,i da im je dopustila da zavrse raspravu,jedno bi nadvladalo ono drugo, i ne bi bilo ili zivota ili smrti.

DEath:An Antology of Ancient Texts,Songs,Prayers and Stories...


Ovde je bilo raznih misli o smrti,ali ona Sioranova je fenomenalna: ''Umire se oduvek,a,ipak smrt, nije nista izgubila na svojoj svezini te i dalje, predstavlja tajnu nad tajnama...''

Smrt je visoko individuelni fenomen...Filozofija,sve vreme svog postojanja smrt stavlja u centar svojih rasprava,cime je odredila i osnovu i za psiholosko odredjenje ovog fenomena...Ona cini temelj egzistencijalnog i fenomenoloskog pristupa u psihologiji...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sva naša stremljenja, sve što u životu činimo, u krajnjoj liniji usmereno je na jedno: Da pod nekim vidom pobedimo smrt. Produženjem života, stvaranjem potomstva, umetničkim stvaralaštvom, naučnim dostignućima, metafizičkim udubljivanjem, sozercanjem, verom, predavanjem uživanjima, putovanjima u kosmos, savlađivanjem i iskorišćavanjem prirode... U suštini, reč je o težnji nekrofiličara, koji su u centar bivstvovanja stavili smrt. Ništa tu ne remete iznuđeni odgovori tipa: Smrt je ono što me se uopšte ne tiče, smrt je deo života, smrt je prirodna stvar. Šta reći o savetu: "Seti se da si smrtan"? Pod moralizatorskim velom kriju se izvori brojnih psiholoških oboljenja i obuzimajućih strahova. Stravična je, i nadasve istinita, ta Sioranova svagdašnja svežina smrti...

Negde u dubini svetluca iskra spoznaje da je smrt nužno ishodište svih neostvarenosti i nesavršenosti. Takvima kakvi smo, jedino je smrt ta koja nas čini neponovljivim i nezamenljivim; jedino je smrt zaista sasvim lična stvar svakog od nas ponaosob.

Ljudi ne postoje nužno. Niko od nas ne postoji nužnim načinom. Kada bi naše bivstvovanje bilo nužno, smrt ne bi postojala u vidu skončanja. Izgonom iz Raja, shvaćenim u jedino mogućem simboličnom smislu, dakle: kao napuštanje (prepuštanje, ispuštanje) usled neobjašnjivog i (još uvek) nesaznatljivog sagrešenja, ostvarena je bačenost nužnog i savršenog bivstvovanja u svet, u slučajni život koji u sebi podrazumeva neminovnu smrt.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

..Većina ljudi oseća da njihov identitet, njihov osećaj sebe jeste nešto toliko neverovatno, drugačije, da ne žele da ga izgube. To je uzrok njihovog straha od smrti.

Deluje nezamislivo i strašno da ja može prestati da postoji, al to dragoceno ja se meša sa imenom i oblikom i pričom sa njime povezanim. To ja nije ništa drugo do privremena formacija u polju svesnosti.
Sve dok je taj oblik identiteta sve što znate nećete biti svesni da je ta dragocenost vaša sopstevena suština, vaše najunutarnjije -ja jesam- koje je svesnost sama. To je večnost u vama i to je jedina stvar koju ne mozete da izgubite.
Svesnost je ono večno u nama prisutno. To je bezobličan jedinstven život.
Možemo li ga izgubiti? Ne, jer smo mi taj život..

Ekart Tol, Tišina govori

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Paradoks je u tome, što smo nekako svesni da naša svest postoji. Samo smo, iz ko zna kog razloga, glavna obeležja svesti gurnuli pod "nesvesno".

Kada bismo se oslonili isključivo na ono što obično podrazumevamo pod "naučnim dokazom", zaključili bismo da postojanje svesti, kao pojma unekoliko drugačijeg od pojma razuma, nije potvrđeno. Jer, nije se našao taj "centar" u mozgu, koji sve prethodno obrađene i filtrirane senzacije i informacije stapa u jedno, u celinu koja omogućava postojanje (i postojanost) svesti o sebi samome, o "svemu ostalom" i uzajamnom prožimanju (i finalnom stapanju) dela i celine, jedinke i zajednice, prostora i vremena, svih i svega.

Slažem se da postoji duboka veza sves(nos)ti i večnosti. Dodajem da o svesti možemo govoriti samo pod pretpostavkom da je ona slobodna.