Шопенхауерову наводну бизарност и хипохондрију светина је исмевала. Имао је Артур своје "бубице", али је био доследан у разоткривању бесмисла Хегелове "систематске" философије. Чини ми се да је сама његова појава изазивала предрасуде и извесну одбојност. О томе сведочи и често препричавана и описивана "универзитетска каријера" нашег мислиоца.
Наиме, Универзитет у Берлину понудио му је професуру философије, са слабом платом, али са могућношћу слободног одабира теме. Шопенхауер је одлучио да отпочне курс "Суштина света", а предавања је (највероватније намерно) заказао истовремено са предавањима професора Георга Вилхелма Фридриха Хегела. И десило се оно што обично бива када је реч о несхваћеницима - Хегелова предавања посећивало је око 200 студената, док је Артур на свом курсу једва могао да скупи њих пет. У наредном семестру није било ниједног студента на Шопенхауеровом курсу.
Тако се убрзо завршила универзитетска каријера Артура Шопенхауера, који више никада није одржао ниједно предавање на универзитету. Дакле, себи није могао да приушти ни такве, изузетно скромне приходе.
|