Umeće življenja - Erih From

Umeće življenja - Erih From

offline
  • Pridružio: 17 Jul 2005
  • Poruke: 3097
  • Gde živiš: "Daleko od Negdje"

Ovo djelo moze, i treba, da pokrene vitalna pitanja u svakome od nas i da nas podstakne na razmisljanje "izvan kutije". Kao prvo da se zapitamo u kakvoj zabludi od zivota zivimo, kakvim lancima smo vezani i kako ih se osloboditi. Lanci mogu da budu obojeni raznim bojama i predskazani u raznim oblicima, nekad tesko prepoznatljivi, ali uocljivi. Pri tom se misli na nevidljive lance; politicke, umne, mozda cak i emotivne. Pozeljno je obratiti paznju na razlike izmedju istinitog i laznog zivljenja, produkta koji nam se nudi, biti sposoban prepoznati "ostecenu robu" i odbraniti se od napada. Biti sposoban prepoznati veliku laz koja nam se tako velikodusno nudi na svakom koraku. Zahtjevati slobodu, kopati u dublje slojeve sebe i teziti ka boljoj verziji sebe kao licnosti sposobnoj da spozna sta je dobro a sta ne, sta je iskreno a sta ne.
Jedna od fundamentalnih potreba je da se nauci slusati i nauciti znacenje/tumacenje izrecenih rijeci. Pomocu tog "talenta" lakse se moze prodrijeti u sustinu sarenih laza koje slusamo svaki dan.
Pokrenuti akciju u sebi da se pronadje svijest, da se potrudimo i pokusamo da si pomognemo pomocu vjezbanja; koncentracije, meditacije, pshioanalize. Nasuprot tradicionalnom misljenju gdje postoji pacijent i doktor kao izljecivac, zdrava osoba moze da se sama analizira. Naravno pri tome treba biti realan i potruditi se da osoba ne ostane zakopana u zamisljenoj tacci ili da se neprestano vrti u istom krugu.
Razgovor sa ljudima koji nas poznaju takodje se podrazumijva kao terapija. U ove razgovore se (na zalost) ne ubrajaju razgovori o novim cipelama, zavjesama ili posudju, vec se misli na malo dublje razgovore pomocu kojih bi trebali pokusati i shvatiti "probleme" sa kojima se susrecemo, situacije u kojima se nalazimo.
Postati u potpunosti svjestan sebe i svog okruzenja jer ako ne znamo u kakvom drustvu zivimo ne mozemo razluciti cija mi to misljenja i osjecanja slijedimo, drustvena ili svoja vlastita.
Kao sto je autor na nekoj od stranica napisao - "ne postoji granica samo-spoznaje" i prema tome mi gledamo u oci jednom neogranicenom projektu. Nudi nam se sansa da prozivimo zivot budni i svjesni ili da ostatak provedemo kao covjekoliki robot.

Surova istina.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Ovo je zaista jezgrovit prikaz Fromovog dela, u kome je obuhvaćena sama srž onoga što se kao lajt-motiv pojavljuje u Fromovim idejama: postajanje čovekom, samospoznaja i realizacija nepatvorenog bivstva.

Interesantno je da "Umeće življenja" predstavlja neku vrstu zaokruženog "izvatka" iz obimnijeg dela "Imati ili biti?"; taj izvadak bavi se našim koracima prema bivanju u cilju savladavanja umeća postojanja. Koliko god da je potrebna potraga za duhovnom dobrobiti, toliko je potrebna i promena ekonomske stvarnosti. Zato From često "miri" postavke Marksa i Frojda. Savremeno društvo je okrenuto prema sticanju, imanju, gde od čoveka ostaje vrlo malo, skoro ništa. Čovek je prihvatio veštačke, izmišljene i reklamirane potrebe kao svoje izvorne, i bez njih ne može da zamisli svoj život. Zato je potrebno da ponovo otkrije sopstvene telesne, umne i psihičke moći, i stekne mogućnost zaista samostalnog odlučivanja.

Onaj ko je usmerio svoj život prema sticanju, odnosno imanju, stalno žudi da ima još više, i u tome nalazi smisao svoga postojanja. Objekt imanja odnosno posedovanja može da bude sve: kuća, novac, roba, umetničko delo, knjiga, marke, kao što to mogu biti i ljudi. Znamo da je robovlasnički sistem zamenjen "savremenijim" sistemima, ali to u suštini ne menja odnos između čoveka opsednutog sticanjem i čoveka koga želi da poseduje ovaj prvi, "opsednuti". Kroz navodnu brigu o drugima i preuzimanje odgovornosti za njih, jasno se ispoljava žudnja za raspolaganjem živim bićima. Reč je o klasičnom posedničkom odnosu, a prisvojitelj prisvojene smatra delom sebe. Vrlo je bitno pri tome shvatiti da je orijentacija prema nemanju takođe orijentacija prema imanju, samo ispoljena u negativnom vidu (ovde je lako moguće povući paralelu sa deizmom i ateizmom, ali bi nas to odvelo u popriličnu digresiju). Zato osnovno pitanje nije da li neko nešto ima ili nema, nego koliko ono što ima ili nema prima k srcu.

Za razliku od objekata posedovanja, ljubav, razmišljanje i plodotvorna delatnost mogu se uvežbavati i primenjivati, kao posebne psihičke moći. Oni se uvećavaju i rastu kada ih delimo i upotrebljavamo.

S početka knjige, From kao nesumnjivu tvrdnju iznosi da ljudi žele da žive. Problem nastaje sa pitanjem kako želimo da živimo, odnosno šta našem životu daje smisao. Brojni su mogući odgovori, ali većina ljudi se opredeljuje za SREĆU. Pri tome, najrasprostranjenije je gledište da smo srećni ako imamo ono što želimo; razlike nastaju kada pokušamo da sagledamo potrebe, čije nam zadovoljenje donosi tu sreću. Jedno od dva preovlađujuća gledišta smatra da je potreba određena subjektivno (kao stremljenje ka nečemu, pri čemu se ne postavlja pitanje o izvoru potrebe, kao ni posledicama njenog zadovoljenja). Drugo gledište, objektivno ili normativno, bavi se pitanjem da li određena potreba doprinosi čovekovom razvoju i dobrobiti.
Citat:U prvom trenutku kažem: "Srećan sam ako dobijam zadovoljstva koliko god želim"; u drugom: "Srećan sam ako dobijam ono što bi trebalo da želim, pod uslovom da postižem najpotpunije samoostvarenje".

From se prilikom postavljanja ideje o cilju življenja sasvim adekvatno poziva na Spinozu i Tomu Akvinskog. Zato se i navode definicije o razvijanju sopstvene ličnosti tako da se što više približi modelu ljudske prirode (rast i napredovanje u "najboljem skladu sa datim uslovima ljudskog postojanja"), i davanju dozvole razumu i iskustvu da nas vode shvatanju normi koje podstiču našu dobrobit, određenu čovekovom prirodom. Autor takođe odaje svojevrsni omaž Spinozi, podsećajući da je tek Frojd, tri veka kasnije, ponovo pretvorio unutarnji čovekov svet u predmet nauke.

Vrlo je bitno ono, na šta je i Ella ukazala: Izvorna potreba za slobodom, i oslobađanjem od svih vrsta okova. Okovi pohlepe i iluzija su izuzetno jaki, i prikazuju se kao sastavni delovi čovekove ličnosti. U suštini, reč je o oslobađanju našeg razuma, koji oslobođen može da se bavi mišlju radi spoznavanja sveta po sebi. Slobodan razum se upravo u tome bitno razlikuje od "manipulativne inteligencije", koja se upravo služi mišlju radi zadovoljavanja potreba. Bitno je razumeti da je reč o UNUTRAŠNJEM oslobađanju, kada govorimo o suštinskom, pravom oslobađanju. U industrijskom društvu oslobađanje se svodi na svoj derivativni oblik - oslobađanje od spoljnih sila, odnosno političko oslobađanje. Ako se sve svede na to spoljašnje oslobađanje, onda nije čudo što se "oslobodioci" pretvaraju u nove vladare, dok reč "sloboda" sve praznije i praznije zvuči, dok se potpuno ne obesmisli i postane šuplja.

Dakle, čovek može robovati i kada nije u lancima (u bukvalnom smislu), s tim što su "novi lanci" premešteni u čoveka. Čovek je zaista u nezavidnoj poziciji.
Citat:Želje i misli koje mu nameće društveni aparat za sugestiju okivaju ga jače od ikakvih spoljašnjih lanaca. Spoljašnjih lanaca čovek je bar svestan, ali je unutarnjih nesvestan i nosi ih u zabludi da je slobodan. Spoljašnje lance može pokušati da zbaci, ali kako da se reši unutarnjih, za koje nije ni svestan da postoje?

From argumentovano sagledava ključno pitanje, koje se bavi mogućnošću ponovne izgradnje koncepta unutarnjeg i spoljnjeg oslobođenja uz pojam razuma u svoja dva vida: jednim primenjenim na prirodu (nauka) i drugim primenjenim na čoveka (samosvest).

O koracima usmerenim ka postepenom bivanju, i preprekama koje stoje na tom putu, drugi put.



offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1825

Umeti živeti znači Biti a ne Imati. ..Živeti u sebi od sebe ka drugima....Mišlju koja nije tabuisana...

Malo je diskutabilno samo uravnotežiti mišljenje i osećanja kao racionalne funkcije svesti a nasuprot kojih su dve iracionalne funkcije oset i intuicija...
Od odnosa te četiri funkcije svesti zavisi sve ostalo...kako percepiramo sami sebe, i svet ......

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

natrix ::Umeti živeti znači Biti a ne Imati. ..Živeti u sebi od sebe ka drugima....Mišlju koja nije tabuisana...
Jeste. I stalno napredovati ka bivanju, postepeno ostvarivati bivstvo i solidarno pomagati drugima da svakoga dana postaju bolji, težeći vlastitom usavršavanju. Nema gotovih recepata. Nema mudrosti za jedan dan. Nema lagodnosti na putu bivanja. Ali, nema ni muka, bar ne onakvih kakve nam se čine iz ugla ovog lažnog dehumanizovanog života.

natrix ::Malo je diskutabilno samo uravnotežiti mišljenje i osećanja kao racionalne funkcije svesti a nasuprot kojih su dve iracionalne funkcije oset i intuicija...
Od odnosa te četiri funkcije svesti zavisi sve ostalo...kako percepiramo sami sebe, i svet ......

I From razlikuje pojam svesti od pojma mišljenja i razuma. Slično Hamvašu, i kod njega se može zapaziti značaj odrednice "biti budan" u smislu preduslova za napredovanje u umeću življenja. Ne radi se ni o kakvom menjanju, niti proširivanju stanja svesti, već o dosezanju njenog normalnog razvoja. Pravo stanje intenzivne budnosti odlikuje to, da je čovek potpuno svestan sebe i sveta oko sebe, da i sebe i svet vidi kristalno jasno, "skrozirajuće". Svest je viši pojam od upućenosti, ili znanja. "Svesnost je znanje ili saznavanje u stanju vrlo pomne pažnje". Čovek može razmišljanjem da tumači razne procese u svom organizmu, ali tako postaje i ostaje samo svedokom tih procesa. Svest je ta, koja mu (pod uslovom da je probuđena i usredsređena) pomaže da preživljava iskustvo tih procesa, da bude jedno sa njima.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1825

Citat:
Nema lagodnosti na putu bivanja. Ali, nema ni muka, bar ne onakvih kakve nam se čine iz ugla ovog lažnog dehumanizovanog života.


Jeste znala sam da se razumemo.....
šta imamo od toga da nam bude lagodno u životu..pa to je prava monotonija kad nema izazova i raznih preokreta, kad bi sve bilo lagodno čovek nikada ne bi postao svestan sebe i svojih mana svojih osobina svoje snage samo bi vegetirao...

Bolje bogat u ljubavi nego -siromah- u svom bogatstvu.

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Napisano: 08 Jun 2009 20:27

Da vidimo koje su to glavne prepreke koje, po Fromu, stoje na putu bivanja, odnosno otežavaju učenje umeća življenja.


1. Velike prevare
Šta je posledica primene načela da se proizvodnja upravlja prema najvećem mogućem profitu, a ne prema najvećoj korisnosti po ljudska bića? To, da smo svi prevareni, i da se varamo svakoga dana. Svaka reklama je, u osnovi, laž, ne samo zato štro većinom ističe osobine koje ono što se reklamira nema, nego zato što izaziva veštačku potrebu za takvim "proizvodom". I to važi kako u sferi ekonomije, tako i u sferi politike. Ništa manjeg obima nisu ni prevare u sferi umetnosti i književnosti.
Citat:Nekoliko činilaca je uzrokovalo ovaj defekt. Među njima prednjači najprostija cerebralna orijentacija većine ljudi - oni čitaju ili slušaju samo reči i misaone pojmove, a ne slušaju "trećim uhom" ne bi li čuli dokaze autorove autentičnosti.

Osim ove cerebralne orijentacije, tu je svakako i hipnotička privlačnost moći i slave, i to što ljudsko biće u komercijalizovanom društvu sebe doživljava kao "kapital" koji treba da se uloži na tržištu kako bi se ostvario maksimalni profit - uspeh.
Citat:Unutarnja vrednost ljudskog bića ne ceni se ništa više od vrednosti paste za zube ili sredstava za kontracepciju. Malo je važno da li je neko prijatan, pametan, radan, srčan, ako mu sve te osobine neće pomoći da postane uspešan.

Najvažnija i najpogubnija varka prisutna je na polju čovekovog spasenja, "njegove dobrobiti, unutarnjeg rasta i sreće". Najopasnija od njih je ona, kada njeni počinioci iskreno veruju u to, što je sadržina nesvesne prevare. Nesigurni i pometeni ljudi prosto vape za ovakvim prodavcima spasenja. Razni pokreti poslednjih nekoliko decenija bili su usmereni na oslobođenje tela i uma. Ali, za razliku od začetnika tih pokreta, koji su problemu prilazili sa naučne strane, kao i uz duboko poznavanje istočnjačkih ideja, sve je ubrzo poprimilo razmere masovnog tržišta. Obećava se velika promena ličnosti, a nudi se "privremeno zalečenje simptoma", a u najboljem slučaju - "priliv energije i izvesno opuštanje". Eklatantan primer jeste tržišna orijentacija pokreta transcedentalne meditacije, i komercijalizacija spasenja koje ovaj pokret nudi. Umesto da se čovekov um pročisti, postaje sve više pometen i pun novih obmana. Opuštanje tela i uma je svakako dobro, i poželjno. Međutim, na ovaj način je nemoguće ostvariti ono što je imanentni cilj svakog čoveka: Da svoju egocentričnost preoblikuje u unutarnju slobodu. Potrebno je stalno podizanje svesti o stvarnosti, i otklanjanje svih obmana i opsena. Vera i pouzdanje u sebe i u druge mora biti "sagrađena na čvrstoj steni realnosti", a čovek treba da bude sposoban da vidi zlo tamo gde ga ima, da spozna prevaru, sebičnost i destruktivnost, čak i kada su dobro prerušeni i racionalizovani.
Citat:Zapravo ni Buda, ni proroci, ni Isus, ni Ekhart, ni Spinoza, ni Marks, ni Švajcer nisu bili "mekušci". Naprotiv, svi su oni bili tvrodokrni relaisti, i uglavnom niko od njih nije bio progonjen i zlostavljan zato što je propovedao vrlinu, nego zato što je govorio istinu. Nisu uvažavali moć, zvanja, slavu, i zali su kad je car go; i dobro su znali da moć može ubiti "istinozborce".

2. Prazne priče
Trivijalni (isprazni, plitki, izlizani) razgovori jesu takođe prepreka umeću postojanja. Trivijalnost proizilazi iz "učmalosti, ravnodušnosti, obamrlosti, ili iz vođenja brige o nečemu što nikako nije povezano sa središnjim čovekovim zadatkom: da bude u potpunosti rođen". Ogromna većina ljudi sa zadovoljstvom nalazi sebe u trivijalnim razgovorima. Spremni su da pričaju o "velikim" stvarima bez ikakvog udubljivanja, bez ikakve namere da sagledaju korene i uzroke pojava o kojima govore. Kao da je komunikacija moguća samo ako se govori o ratovima, zločinima i skandalima. Kao da bez tih tema ljudi ne bi imali o čemu da razgovaraju. No, to je sasvim logična posledica toga, što su ljudi inače pretvoreni u potrošnu robu.

Ogromna je potreba da se priča o sebi. Bolesti, zdravlje, deca, putovanja, uspesi, pojedinosti svakidašnjice... Svako je svestan da ne može BAŠ STALNO da priča o sebi, jer bi postao dosadan. Zato svako i pristaje da neko vreme bude spreman da sluša druge dok pričaju o sebi.
Citat:Prisni društveni susreti između pojedinaca (a često i susreti udruženja i grupa svih vrsta) zapravo su male tržnice gde svako razmenjuje sopstvenu potrebu da priča o sebi i želju da ga saslušaju s potrebom drugih koji tragaju za istom mogućnošću.

U svakoj prosečnoj osobi prisutna je navedena potreba. Savremeni čovek je, u suštini, vrlo usamljen, otuđen od drugih, pri čemu se plaši bliskih dodira sa drugima. Voleo bi da ostane sam, a da ne bude usamljen. Pričanjem o sebi potvrđuje vlastitu egzistenciju. Potreban mu je slušalac, koji stvara iluziju dijaloga, dok se zapravo radi o monologu. Ipak, bilo koji kontakt između dva ljudska bića proizvodi neku promenu, neki uticaj. Čak i slučajan susret može takvu promenu da iznedri. Svi smo mi osetili da nam vreme provedeno u nečijem društvu donosi živost, vedrinu i dobro raspoloženje, čak i kada tema razgovora nije direktno povezana sa ovom "promenom na bolje". Ali, u društvu drugih obuzima nas beznađe, potištenost i umor, iako tokom razgovora nije bilo reči koje bi izazvale ovakvu reakciju.

Potrebno je izbegavati zlo i trivijalno društvo. Ako je to nemoguće, čovek ne treba da dozvoli da bude obmanut, nego da vidi sve što se krije iza maske i lažnih poza. Ne bi trebalo ni da glumi kao da je "naseo na varljivu spoljašnjost" (time samog sebe uvodi u neiksrenost). Lošim ljudima ne treba govoriti o onome što se kod njih vidi, ali ne treba ih ostavljati ni u uverenju da smo slepi pred nihovom iskvarenošću. Ipak, slobodan čovek objašnjenje duguje jedino sebi, odnosno svom razumu i savesti.


3. "Bezbolno, bez napora"
Evo još jedne velike prepreke! Najgore je što ova pogubna doktrina svoj danak uzima i kada su u pitanju deca, njihovo obrazovanje i vaspitanje. I u osnovnim i u srednjim školama teži se onom: Olakšati i olako prihvatati! Izgleda kao da su preko potrebni ljudi površnog znanja. Vlada pogrešno uverenje da niko nije primoran da radi ono što radi, nego da mu se to dopada. "Prisila je kamuflirana pristankom; pristanak je dobijen metodama masovne sugestije".
Tačno je da je tehnički progres doprineo smanjenju ulaganja fizičkog napora. Međutim, ovaj "dar" savremenog napretka ima i drugu stranu - pojavu ideala apsolutne lenjosti, i odbojnosti prema bilo kakvom stvarnom naporu. "Bez muke se sablja ne sakova, bez muke se pesma ne ispoja!" Oslobođena ljudska snaga se ne ulaže u plemenite i kreativne zadatke, nego u besposličenje i lagodnost. Po ovoj pogubnoj doktrini, sve na ovom svetu treba da bude lako, i bezbolno. From je potpuno u pravu, kada kaže da su ljudi razvili "svojevrsnu hroničnu fobiju od bola". Potpuno se zaboravlja da se vrlo mali broj ljudi na svetu može nazvati zaista srećnim. Pate skoro svi. A temelj ljudske solidarnosti nalazi se upravo u iskustvu "deljenja sopstvene patnje s patnjom svih ostalih".


4. "Autoritarnost"
Važnu prepreku predstavlja i fobija od svega što se smatra autoritarnim. Sve što je oličenje kakve-takve discipline, izgleda nam odbojno i nametnuto sa strane. From sagledava socio-ekonomski koren ove fobije, koja je svesno začeta kao "želja za slobodom", povezujući ga sa načelima kapitalističke ekonomije. Ali, dolazi do postepenog potiskivanja egzistencijalne želje za slobodom, usled želje da se zaštiti lična imovina.

Paradoks je da je autoritarnost u savremenom društvu znatno smanjena, ali da se znatno smanjila i faktička sloboda pojedinca. Nekadašnja potčinjenost neposrenom autoritetu (kralju, svešteniku, učitelju, upravitelju) zamenjena je potčinjavanjem organizaciji (tekućoj traci, preduzeću, vladi). Organizacije ubeđuju pojedinca da je slobodan, da je samostalan, da se sve radi samo i isključivo u njegovom interesu. U odbrani na ovakvu potčinjenost, čovek je izgradio ideal apsolutne i neograničene slobode (na primer - seksualna sloboda). U suštini, reč je o ustoličenju SLOBODE HIRA, a ne SLOBODE VOLJE. Hir nastaje spontano, "bez strukturne povezanosti s ličnošću u celini i njenim ciljevima". Hir odgovara na pitanje "zašto da ne?", a ne na pitanje "zašto?" Hir, hir, hir, sve je samo hir - tako je nekada pevala Josipa Lisac. Nije više bitno postojanje razloga da se nešto uradi - dovoljno je da ne postoji razlog da se to ne uradi.
Citat:Povođenje za hirom je u stvari rezultat duboke unutarnje pasivnosti izmešane sa željom da se umakne dosadi. Volja se zasniva na aktivnosti, hir na pasivnosti.

Borba protiv autoritarnosti imala je svakako pozitivan značaj. Ali, antiautoritarnost je postala i opravdanje za veliku narcisoidnost, popustljivost prema sebi, lagodan život bez prepreka, sklonost ka prekomernom uživanju...
Citat:Konačno, strah od autoritarnosti služi da se racionalizuje jedna vrsta ludila, želja za bekstvom od stvarnosti. Stvarnost nameće čoveku svoje zakone, koje on može izbeći samo u snovima ili stanju transa - ili u ludilu.

Dopuna: 20 Jun 2009 8:36

* * * * * * * * * * * * * *
------------------------------

Posle jezgrovitog prikaza prepreka koje, po Fromu, stoje na putu bivanja i dostizanja umeća življenja, red je da se pozabavimo uslovima čije je ispunjenje nužno kako bi se postiglo i dostiglo više od proseka.

1. "Hteti samo jedno"
Podrazumeva se da je prethodno stvorena odluka, kao i cilj kojem se čovek predao. Celokupna ličnost čovekova posvećuje se prema tom jednom cilju, i sve svoje snage usmerava ka ostvarenju tog cilja. "Rascepkanost" ciljeva za posledicu ima izdeljenost snaga, a time i umanjenje energije i stvaranje plodnog tla za sukobe i neuspehe. From nalazi da "učestalost nerazrešenih sukobljenosti ciljeva" delimično potiče od raskola u našoj kulturi, sa dvema surpotnim postavkama: hriščansko milosrđe i altruizam, i buržoaska ravnodušnost i sebičnost. U praksi je daleko više prihvaćena norma sebičnosti, dok se posao skoro nikada ne obavlja "od sveg srca". Mehanizovanost i rutina odnose svoj danak, kao i pogubna monotonija. Samim tim u bitnome se osujećuje težnja čovekova da stremi ka izvanrednosti. Ako uzmemo u obzir društveni aspekt rada, mrežu međuljudskih odnosa i međusobni uticaj okruženja i pojedinačnog života, rešenje bi moglo da se nađe u izgrađivanju ZAJEDNICE. Pretpostavka za to jeste da "zaposleni" dostignu nov kvalitet, odnosno da učestvuju u pravljanju preduzećem/ustanovom/organizacijom. Tako bi se omogućilo davanje ličnog doprinosa ods veg srca.
Citat:Međutim, da bi se ovo postiglo, trebalo bi da društvo i njegov politički predstavnik, država, prestanu da budu sile postavljene iznad i protiv građanina i da umesto toga budu proizvod njegovog rada.

2. Biti budan
Dotakli smo ovu odrednicu u razmeni mišljenja povodom onoga što je postavila Natrix (svest i funkcije svesti). Jedno vreme prosto je zavladala manija "menjanja i proširivanja svesti". Razmere tih maničnih pokreta upravo govore o tome na koliko niskom stepenu se nalazi naša svest, obamrla i uljuljkana u lažne predstave. Umesto da se čovek skoncentriše na probuđenost i omogućavanje normalnog razvoja svoje svesti, upušta se u čudnovate poduhvate sa vrlo neizvesnim i rizičnim ishodom. To je samo glupi pokušaj da se iz stanja sužene svesti odmah dostigne nekakva "izmenjena" svest, dok u suštini čovek i dalje ostaje polubudan. Jasno je da između stanja spavanja i stanja budnosti postoje fiziološke i psiho-biološke razlike. U stanju budnosti čovek ulaže napore radi opstanka, dok se u spavanju oslobađa ove primoranosti, pritiska "zdravog razuma" i zabluda. Sanjarenje u budnom stanju svedoći o mentalnoj lenjosti, dok snovi često svedoče o čovekovim kreativnim aktivnostima. Međutim, i u stanju budnosti, čak u jednom trenu, moguće je da čovek brzo prelazi iz stanja umora u stanje intenzivne razbuđenosti, i obratno. Jasno je da se ovde u obzir moraju uzeti pokretački motivi, vitalni interesi i ciljevi kojima strastveno težimo. Ali, mahom je reč o pragmatičnoj razbuđenosti. Kada govorimo o potpunoj budnosti, mislimo na stanje u kom je čovek svestan sebe, i celog sveta, ljudi i prirode oko sebe, kada celinu i pojedinosti vidi jasno i razgovetno, kada sagledava "i površinu i korene".

3. Biti svestan
Svesnost je znanje ili saznavanje u stanju vrlo pomne pažnje (u korenu reči aware stoji značenje "pažnja" ili "pozornost"). From objašnjava kako je znanje da dišemo neštoi sasvim različito od "svesnosti o činu disanja", i na jednostavnom ogledu (disanje u opuštenom položaju i lagano podizanje ruke) pokazuje da se modus mišljenja i modus svesnosti isključuju. "Čim mislim o svom disanju, ne mogu da budem svestan čina disanja". Proživljavanje iskustva pokreta ruke je nešto sasvim drugo od "biti svedok pokreta ruke". Takva razlika svesnosti i mišljenja postoji i kada su u pitanju osećanja i raspoloženja. Kada je reč o osvešćivanju onoga što je skriveno i potisnuto, podrazumevamo aktivni napor koji vodi "razotkrivanju svesnosti". From ovde navodi dve najznačajnije kritičke teorije - Marksovu i Frojdovu, i za oba mislioca nalazi da su radili na oslobađanju čoveka, pri čemu su njihove teorije ubrzo izgubile kritičnost, usled pretvaranja u ideologiju. From ustvrđuje da obe teorije istu ideju izražavaju u dve dimenzije, s obzirom da "svesnost upućuje ne samo na razotkrivanje unutrašnjih sukoba, nego podjednako i na sukobe u društvenom životu koji se poriču i izmiruju ideologijama (društvenom racionalizacijom)".
Citat:Kritička moć ljudskog uma je jedinstvena: verovati da neko može videti unutra a biti slep za spoljašnji svet slično je kao reći da sveća daje svetlost samo u jednom pravcu, a ne u svima. Za razum je sposobnost kritičkog, prodornog, razotkrivajućeg mišljenja isto što i svetlost za sveću.
Ako i možemo da ustvrdimo da je oslobađajuće dejstvo svesnosti moguće, poteškoće nastaju pri razmatranju pitanja: da li je svesnost uvek nužno poželjna? Kada se neki sukob ne može rešiti, nije li bolje živeti u zabludi nego sa bolnom istinom (koja ne pomaže oslobađanju u stvarnom životu)? From polazi od toga da osvešćivanje izvesne istine ima oslobađajuće dejstvo, da "snaži čoveka i razbistrava mu um".
Citat:Ishod je veća nezavisnost, centriranost u spostvenom biću, veća životnost. Neko može u potpunosti shvatati da se stvarnost ni u čemu ne može izmeniti, pa da ipak uspe da živi i umre kao ljudsko biće, a ne kao ovca.
Dakle, najvažniji korak u umeću bivanja jeste ono što nas vodi ka sposobnosti za povišenu i poboljšanu svesnost, i što naš um vodi ka kritičkom ispitivačkom mišljenju. Od pomoći mogu da budu unutarnje nepotčinjavanje i stav dubokog nepoverenja.

4. Usredsrediti se
Skoro sve u životu savremenog čoveka usmereno je na razvlačenje njegove pažnje i na odsustvo usredsređenosti i koncentracije. To ima veze i sa time što čovek nijednom cilju ne teži strastveno (pa onda ni usredsređivanje nije vredno napora), a još više sa strahom čoveka da će se izgubiti ako se isuviše udubi i unese (u ideju, u neki događaj, u drugo ljudsko biće). Tu je i drugi strah: da usredsređivanje može izazvati zamor, zato što je reč o "suviše napornoj aktivnosti".
Citat:U stvari je tačno upravo suprotno, što svako može zapaziti kod samog sebe. Čovek se zamara od pomanjkanja usredsređenosti, dok ga usredsređenost razbuđuje.
From nalazi da se uzroci nalaze u strukturi savremenog sistema proizvodnje i potrošnje, jednoličnosti procesa rada, i tržišnoj ponudi elemenata za zabavu. Međutim, i umećem usredsređivanja može se ovladati, praktičnim i opuštajućim vežbama (i pored brojnih prepreka kao što su nepoželjne misli i pospanost). Onaj ko shvati da su neuspesi i razočarenja sastavni delovi svakog puta ka dostizanju umeća, neće biti još u početku obeshrabren. Suština usredsređivanja na drugu ličnost ne razlikuje se od usredsređenosti na misli. Retko kada ljudi, prilikom stvaranja suda o drugome, zagrebu dalje od površine.
Citat:Ukratko, zapažamo personu, masku koju nam neko pokazuje, a ne ličnost (person) iza nje, što je moguće samo ako se usredsredimo na njega. Ali izgleda da se mi bojimo da nekoga u potpunosti upoznamo - računajući tu i same sebe.

5. Meditirati
Nužno je razlikovanje dve vrste meditacije:
a) Stanje lakog samoizazvanog transa u koje se dospeva tehnikom autosugestije i koja mogu dovesti do umnog i telesnog opuštanja (primer: autogeni trening), i
b) Oblik meditacije čiji je cilj dostizanje višeg stepena odvojenosti i oslobođenosti od pohlepe, mržnje, neznanja i zabluda (dosezanje višeg nivoa postojanja).
From se posebno bavi opisom budističke meditacije autora Nijanaponike Mahatere, ukazujući da se posvećenost uma ne vežba samo u svakodnevnim meditacijama, nego da se primenjuje u svakom trenutku života. Šta god da radimo i bilo kada da radimo, treba da radimo sa punom usredsređenošću i potpuno svesni, a nikada odsutno. Život biva "potpuno transparentan", a čovek postaje sasvim budan, "svestan stvarnosti u svoj njenoj dubini i zgusnutosti". Budistička misao postavlja zahtev za najpotpunijom osvešćenošću procesa u sebi i van sebe. Cilj jeste uvećanje jasnoće, snaženje svesti i prikazivanje slika stvarnosti pročišćenih od iskrivljavanja, izveštačenih naslaga i lažnosti. From ustvrđuje da reči Nijanaponike Mahatere o meditaciji kao putu ka "prirodnom, bliskom i prijateljskom dodiru sa podsvesnim" pružaju solidnu osnovu za nadograđivanje ovako shvaćene meditacije psihoanalitičkim metodom.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1825

"Ljudi pomireni sa životom onakvim kakav jeste unapred su nadvisili mnoge teškoće.
Znajući da i tugu preobrate u duboko nadahnuće, oni su uspešniji nego oni koji to ne umeju.
Napreduju strpljivi i istrajni, oni koji znaju šta žele i imaju plan ostvarenja.
Takavi ljudi su prilagodljivi, otvoreni za novo i spremni za promene.
Nisu isključivi al se razumno drže svojih gledišta, težeći da ih delima opravdaju.
Odgovorni su, ispunjavaju obaveze, veruju u sebe, ne boje se neuspeha i nemaju osećaj sažaljenja.

Skloni su da saslušaju savete da pruzaju pomoć.
Uspešni ljudi sagledavaju zadatke i teškoće na jednom višem opštem nivou.
Uz logiku oni koriste i nadlogiku i osećaj.
To im omogućava raznovrstan pristup i lakše nalazenje rešenja..
Rado dopunjuju svoja znanja, težeći da ih pretvore u praktičnu korist.
Veruju u uspeh onoga što rade i pored smirenog uma puni su nadahnuća, (entuzijazma) i lako ih je pokrenuti za nove poduhvate...
Mogućnosti su im veće od želja i potreba..(Neki to tek treba da ustvari shvate).."

Spasoje Vlajić

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 656 korisnika na forumu :: 3 registrovanih, 1 sakriven i 652 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Konda, Mixelotti, sakota79