nadsvjetlosni akceleratori

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stane ::Problem vašeg razmatranja je da pretpostavljate konstantno vreme i konstantan prostor, zbog toga i analogija s brodom i slaganje sila koje predlažete funkcionišu u vašem razmatranju. Konstantno vreme i konstantan prostor = Njutnovska Fizika.

Ovde se ozbiljno mešaju pojmovi.

Kod ovakvih razmatranja postoje dve bitne stvari:

1. Postojanje konstante C.
2. Njena numerička vrednost.

Počećemo najpre od drugog slučaja, dokazivanja da nešto (čestica) može da se kreće brže od konkretne vrednosti specificirane merenjima. To je kao što je laičkim jezikom lapo objašnjeno na Wikipediji (koju bez razloga podcenjujete). Dovoljno je promeniti početne uslove, tj. pozadinsku energiju vakuuma. Osim toga postoji još par mogućih slučajeva koji su tamo lepo obrazloženi.

Drugo, pobijanje postojanja same konstante. Ovo samo po sebi u kontekstu teorije relativiteta nema mnogo smisla. Kao što bez sumnje znate da bi se stvorio neki koherentan sistem fizičkih zakona potrebno je neke stvari postulirati. u ajnštajnovoj teoriji, jedan od postulata je postojanje konstante C. Na osnovu ovih psotulata izvode se ostali zakoni.

Sad par reči što se tiče mojih primedbi. Ja sam čovek koji se bavi tehničkim naukama, to mi je posao, s tim se suočavam svaki dan. Pitanje da li je neki rezultat poblikovan i dali je prošao relevantnu recenziju, nije nimalo zlonamerno. To je najnormalnije pitanje koje moćete da očekujete kad neki rezultat prezentujete na ovaj način. Cilj je bio saznati da li je dotični tekst negde objavljivan ili je u pitanju nešto na čemu se još uvek radi. Naučni rad dobija svoju pravu vrednost tek kada je prošao proveru od drugih naučnika koji se bave istraživanjem slične prirode.

Što se upućivanja na Wikipediju tiče, naravno, wikipedija je daleko od savršene. Ona se nikad ne citira u ozbiljnim naučnim publikacijama. međutim njena velika prednost je da pruža koncizne i precizne definicije brojnih pojmova, i mi je u svome radu svaki dan koristimo. Upravo u ovakvim formalnim raspravama.

Ne shvatam čemu ovakva reakcija na svako pitanje ili kritiku. Osnova naučnog procesa je kritika. Ja nisam ekspert za ovu oblast, ali sam ukazao na neke nelogičnosti u izlaganju. Osim toga uputio sam vas na arxiv.org mesto na kome možete dobiti relevantnu povretnu informaciju o kvalitetu vašeg predloga od ljudi koji zapravo jesu eksperti za ovu oblast. Za engleski jezik, molim vas izvinite, u pitanju je ne zlonamerni previd.

Lepo je od Vas i plemenito što ste i pored mog neprimjerenog tona i obraćanja ipak nastavili diskusiju samnom (i sa ostalim učesnicima foruma)
Dopustit ćete, međutim, da budem kritičan prema Vašim stavovima, jer istina je važnija od pristojnosti, (koja, naravno, nije nevažna, nego je čak obavezna).
Drugo. Želio bih da ova diskusija bude uistinu produktivna, makar u njoj sudjeluju i skroz mladi učesnici. A radi njih, tj. iz pedagoških pobuda, svoju ću diskusiju učiniti što je moguće transparentnijom tako da i oni nauče, putem diskusije, otkrivati istinu, što je cilj svih nas. "Svi ljudi, po prirodi teže ka znanju." kaže Aristotel.

No, da počnem.

Citiram Vas:

[quote="Stane"]Problem vašeg razmatranja je da pretpostavljate konstantno vreme i konstantan prostor, zbog toga i analogija s brodom i slaganje sila koje predlažete funkcionišu u vašem razmatranju.

Ovde se ozbiljno mešaju pojmovi."

Ne mogu se složiti s gornjim Vašim navodima, jer u fizici nisam čuo za "konstantno vreme i konstantan prostor". No, čuo sam za apsolutno vreme i apsolutni prostor.
Također se ne mogu složiti s tvrdnjom: "Konstantno vreme i konstantan prostor = Njutnovska Fizika", jer Njutnovska fizika uključuje još i velik broj drugih faktora:gravitaciju, masu, silu, inerciju i još mnogo drugih, te također sasvim egzaktne, pojmovne i matematičke odredbe koje opisuju u kakvim se odnosima nalaze oni faktori, tj. elementi materijalnog sveta.

Slažem se, međutim, s onom tvrdnjom u kojoj kažete:

Ovde se ozbiljno mešaju pojmovi." ili barem reči.

Mislim da ćete se i Vi sami složiti s tim.

Dalje.

Priznajem konstantu c i njenu numeričku vrednost. Štaviše, naglasio sam da ju smatram transfernom konstantom vakuuma - sposobnošću ili osobinom vakuuma da upravo tom i nijednom drugom brzinom prenosi elektromagnetne impulse. Ta moja tvrdnja nalazi sve više pristalica među fizičarima.

Volio bih analizirati celi Vaš tekst i tom bih analizom pokazao da su Vaše tvrdnje zapravo neodređene. Ali neću to učiniti, jer nemamo vremena za to.

Evo samo jednog primjera.

Koristite se sintagmom "pozadinska energija vakuuma."

Ovaj "termin" uzet je iz popularne kozmologije. U egzaktnoj fizici ne znači ama baš ništa, i ako bi smo diskusiju temeljili na takvim terminima onda bi to bio posao "u kojem jedan od nas muze jarca, a drugi podmeće sito." Traćenje dragocenog vremena.

U prošlim replikama, međutim, dali ste jedno interesantno i dobro pitanje, koje se može iskoristiti za to da se dođe do određene spoznaje.
Naime, pitali ste otprilike sledeće: da li ja česticu i njeno ubrzavanje shvaćam u duhu klasične ili ne-klasične fizike. Tada nisam znao pametno odgovoriti na to pitanje, ali sam razmišljao o njemu i sada moj odgovor glasi:

da nije nimalo važno kako ju ja shvaćam, nego kako ju detektira akcelerator. A kako ju on detektira, to je njegova stvar. Za nas je bitno to da ju on ubrza na brzinu koju smo željeli postići. Ostalo su spekulacije koje mogu biti i korisne, čak vrlo korisne.

Što se tiče supraluminalnog akceleratora, on detektira i ubrzava česticu s s potpuno istim elementima i na potpuno isti način kao i subluminalni, samo što sam ja našao geometrijsko rješenje da relativnu brzinu elektromagnetnog vala (u odnosu na samu česticu) učinim nekoliko puta većom od njegove apsolutne (transverzalne) brzine c. Ne radi se ni o čemu drugom nego o svrsishodnoj promjeni geometrijskog oblika vala. Tako da mi se čini da ne postoji čak ni teorijska mogućnost da se akcelerator ili čestica ponašaju drugačije, nego što je predviđeno.
Relativna brzina vala u subluminalnim akceleratorima, u odnosu na ubrzavanu česticu, pada od c do 0, (s povećavanjem brzine čestica v,)a u supraluminalnim od 2,3,4 ili 5 c do nule. Tu nema nečega što bi bilo upitno.
Temeljni matematički instrument za izračunavanje prenosa akcelerativne sile, sa vala na česticu i moguće brzine nisu Gallilejeve (klasične) transformacije, nego Lorentzove - ne-klasične, ili, kako se često, krivo govori - relativističke.

Čvrsto sam uvjeren da će on ubrzavati čestice na supraluminalne brzine.
A taj rezultat neće oboriti tvrdnju o postojanju konstante c, nego će ju dapače potvrditi. No moći ćemo govoriti o česticama koje imaju brzinu, npr: 2c, 10c, 20 c, ili čak 100c.

To važi samo za kretanje mase. Elektromagnetski valovi (kad se kreću transverzalno) nikad se neće moći kretati brzinom koja bi bila različita od c - ni manjom ni većom - jer ta brzina zapravo nije svojstvo same svetlosti, nego sposobnost prostora da upravo tom brzimom može prenositi elektromagnetne impulse. Najstrože govoreći, svetlost zapravo uopšte ne postoji, kao poseban pozitivni fizički ili stvarni entitet. Ono što mi doživljavamo kao svetlost je spomenuta sposobnost prostora - njegovo titranje.

Jedna pjesnikinja - V.K. - izvrsno je rekla:

"Svjetlost je samo pjena bezdanih tmina:" - privid, iluzija.

Čemu sve ovo?

Ne diskutiramo zato da bi smo "ubili vreme ", jer je prekratko i dragocjeno, nego tragamo za istinom, a može li postojati bolji i dostojniji način da se iskoristi vreme koje nam je dato?

Eto, nadam se da nisam opet pretjerao.

Vaš

Petrus B

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veoma zanimljivo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da bi trebao to da post-ujes na NewScientist forumu. Oni su ionako jedini ovlasceni da primaju takve teoreme, pa ako je tacna i dobra, smeshe ti se velike pare, u krajnjem slucaju priznanje, posto 99.999% korisnika nema predstavu o cemu pricas, mozda bi stvarno bilo bolje da odes na naucni forum,. A?

Elem, koliko sam ja razumeo sa tvog sajta, mislim da se krenulo u pogresnom pravcu. Verujem da su nadsvetlosne brzine moguce, ali ne na ovaj nacin.
Osim toga, cesticu nije moguce ubrzati, prvo sto cestica ima masu, a preko svetlosne brzine masa pocinje da raste i dolazi do raspada. Druga stvar je sto je najmanja cestica foton, te foton ne moze da ide brze od samog sebe, ne bitno koliko mu energije dovedes jer onda vise ne postaje foton nego gama talas.

Licnog sam misljenja da je ne moguce preci svetlosnu brzinu na nacin na koji nas mozak radi a to je v=s/t...
nit je vreme konstantno niti prostor, posto u stvari te dve stavke i ne postoje. Postoji samo vreme-prostor koji je znatno izoblicen gravitacijom, te svi ti proracuni nisu vredni po' chashe ladne vode.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stane ::Veoma zanimljivo

Vidim da sam opet pretjerao.

Petrus B
Dopuna: 24 Apr 2007 12:35

beli0135 ::Mislim da bi trebao to da post-ujes na NewScientist forumu. Oni su ionako jedini ovlasceni da primaju takve teoreme, pa ako je tacna i dobra, smeshe ti se velike pare, u krajnjem slucaju priznanje, posto 99.999% korisnika nema predstavu o cemu pricas, mozda bi stvarno bilo bolje da odes na naucni forum,. A?

Elem, koliko sam ja razumeo sa tvog sajta, mislim da se krenulo u pogresnom pravcu. Verujem da su nadsvetlosne brzine moguce, ali ne na ovaj nacin.
Osim toga, cesticu nije moguce ubrzati, prvo sto cestica ima masu, a preko svetlosne brzine masa pocinje da raste i dolazi do raspada. Druga stvar je sto je najmanja cestica foton, te foton ne moze da ide brze od samog sebe, ne bitno koliko mu energije dovedes jer onda vise ne postaje foton nego gama talas.

Licnog sam misljenja da je ne moguce preci svetlosnu brzinu na nacin na koji nas mozak radi a to je v=s/t...
nit je vreme konstantno niti prostor, posto u stvari te dve stavke i ne postoje. Postoji samo vreme-prostor koji je znatno izoblicen gravitacijom, te svi ti proracuni nisu vredni po' chashe ladne vode.

Bez obzira na šaljive i duhovite kritične konotacije u tom tekstu ima osnovanosti, ali ono što je tu osnovano prelazi granice fizike i zadire u područje Kantove filozofje i njegovog shvaćanja prostora i vremena, što je najveći doseg ljudskog uma do sada - ne samo po mom mišljenju.
Razum doista raspolaže nečim takvim kao što je beskonačna brzina i kad je razum sredstvo promatranja stvarnosti onda on postupa upravo tako. Stoga je njegovo poimanje svijeta bezvremeno.

Ono što se tiče rasta mase pri povećavanju brzine, to je jedna pogrešna predrasuda koju je u svijest ljudi usadila Teorija relativnosti. Ni to nije samo moje mišljenje nego također i mišljenje znatnog broja nobelovaca i drugih velikih fizičara. No ta se predrasuda, poput nekadašnje Ptolomejeve geocentričke teorije, žilavo održava u svijesti ljudi i sprečava napredak znanosti.
Eto, samo toliko, da opet ne prećeram.

Petrus B

Dopuna: 24 Apr 2007 12:56

Da ne bih sve Vas davio sa dugačkim objašnjenjima koja sam uostalom već dao na drugim mjestima, prilažem adresu jednog članka o brzini svjetlosti i nadsvjetlosnim brzinama. Napisao sam ga prije 7 do 8 godina. Pa ko ima interesa i strpljenja može to pogledati Članak, nažalost nisam stigao prevesti na Srpsko-Hrvatski, ali tekst je pojednostavljen, lagan i čitljiv.

greatdreams.com/grace/146/148supratest.html

Petrus B

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ono što se tiče rasta mase pri povećavanju brzine, to je jedna pogrešna predrasuda koju je u svijest ljudi usadila Teorija relativnosti. Ni to nije samo moje mišljenje nego također i mišljenje znatnog broja nobelovaca i drugih velikih fizičara. No ta se predrasuda, poput nekadašnje Ptolomejeve geocentričke teorije, žilavo održava u svijesti ljudi i sprečava napredak znanosti.


Ovde bi opet dobro došla neka relevantna referenca.

Ovaj kao i mnogi drugi aspekti teorije relativnosti su eksperimentalno potvrđeni i literatura o tome je dostupna. Ukoliko nas ne uputite na radove koji ukazuju na suprotno ostaje manje više da vam verujemo na reč, što je složićete se malo problematično.

To je stalni problem u ovom razgovoru... a i sa postovanim tekstovima. Naučni rad ovakvih ambicija nije potpun bez referenci na odgovarajuću literaturu. Naravno, nemojte pogrešno da me shvatite, reference nisu potrebne za postove na forumu, ali kao što rekoh činimi se da u svom radu pucate u malo više mete. U tom smislu podroban spisak odgovarajuće literature je neophodan.

Što se tiče Kanta, filozofije i prevazilaženja fizike, ja sam potpuno za multidisciplinarne studije, ali budući da filozofske rasprave podležu do nekle drugačijim pravilima, mislim da im je pravo mesto u odelju za Filozofiju, pre svega da vaše reči ne bi bile pogrešno tumačene.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stane ::Citat:Ono što se tiče rasta mase pri povećavanju brzine, to je jedna pogrešna predrasuda koju je u svijest ljudi usadila Teorija relativnosti. Ni to nije samo moje mišljenje nego također i mišljenje znatnog broja nobelovaca i drugih velikih fizičara. No ta se predrasuda, poput nekadašnje Ptolomejeve geocentričke teorije, žilavo održava u svijesti ljudi i sprečava napredak znanosti.


Ovde bi opet dobro došla neka relevantna referenca.

Ovaj kao i mnogi drugi aspekti teorije relativnosti su eksperimentalno potvrđeni i literatura o tome je dostupna. Ukoliko nas ne uputite na radove koji ukazuju na suprotno ostaje manje više da vam verujemo na reč, što je složićete se malo problematično.

To je stalni problem u ovom razgovoru... a i sa postovanim tekstovima. Naučni rad ovakvih ambicija nije potpun bez referenci na odgovarajuću literaturu. Naravno, nemojte pogrešno da me shvatite, reference nisu potrebne za postove na forumu, ali kao što rekoh činimi se da u svom radu pucate u malo više mete. U tom smislu podroban spisak odgovarajuće literature je neophodan.

Što se tiče Kanta, filozofije i prevazilaženja fizike, ja sam potpuno za multidisciplinarne studije, ali budući da filozofske rasprave podležu do nekle drugačijim pravilima, mislim da im je pravo mesto u odelju za Filozofiju, pre svega da vaše reči ne bi bile pogrešno tumačene.

Dobro rečeno. Zahtjev je osnovan, ali mene dovodi u neugodnu situaciju.

Naime, svi eksperimentalni rezultati mogu se tumačiti onako kako ih je tumačio Einstein i njegovi sljedbenici, ali i onako kako ih nastojim protumačiti ja i još neki drugi poznati fizičari. Razlika između interpretacija relativista i njihovih oponenata je u tome što su interpretacije ovih posljenjih logične, razumljive, i u skladu sp četiri principa ljudskog mišljenja. No, interesantno, upravo to, kao da im smanjuje cijenu, odnosno vrijednost.
Nedavno preminuli fizičar . Supek koji nije bio toliko kreativan koliko uspješan i dobro obrazovan prosvjetiteljski usmjereni duh, u svojoj knjizi Moderna Fizika, otvoreno priznaje da je "Teorija relativnosti nelogična i apsurdna, ali u nju moramo vjerovati" - zbog divinizacije eksperimentalnih rezultata, tj. zbog njihove misinterpretacije, koja je vrlo glamurozna.
No ovo što sam rekao ne izvlači me iz neprilike, pa čak niti slijedeći fakat:

Cherenkov i Vavilov dobili su Nobelovu nagradu (mislim) 1953. zato što su uspjeli elektron ubrzati na brzinu znatno veću od svjetlosti, ali tako da su ga poslali kroz prozirnu tekućinu sa velikim indexom refrakcije, dakle, kroz tekućinu koja prenosi svjetlost puno sporije od vakuuma.

Vrlo dovitljivo.

Može poslužiti čak i kao korektan dokaz protiv tvrdnji teorije relativnosti.

No, mislim da će, zbog velike žilavosti one relativističke predrasude, ovdje biti potreban jači adut, i nadam se da će on osvanuti uskoro, i da će djelovati, ukoliko mu se premoćno ne usprotive neke vrlo snažne podsvjesne sile, koje također sudjeluju u određivanju brzine razvoja znanosti i civilizacije uopće.

Ovim što sam naveo nisam čvrsto dokazao svoje stavove. Da imam neki bolji argument, rado bih ga iznio i pomogao sebi i vama.

No evo nečega što bi moglo biti od velike koristi.

Radi se o kritici Relativiteta od stane gospodina Milana Pavlovića. Ta je kritika vrlo poštena, ozbiljna, a i sistematičnija od mnogih koje sam čitao.

Na Engleskom govornom području, gosp. Pavlović je vrlo poznat i cijenjen.

No knjigu možete cijelu pročitati i na Srpskom.

users.net.rs/~mrp/sindex.html

Što se tiče one primjedbe o filozofiji, sasvim je umjesna, i ja ne kanim diskusiju proširivati i na to. Tko govori o svemu i svačemu, zapravo ne govori o ničemu.

Srdačan pozdrav

Petrus B

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo par napomena za gledaoce s jeftinijim ulaznicama. Černikov i Vavilov su uspeli da pošalju česticu kroz dielektrični materijal, brže od brzine svetlosti u tom konkretnom materijalu. Dakle, ne brže od brzine svetlosti u vakuumu.

Brzina svetlosti u vakuumu iznosi c. U dielektričnom materijalu negdo oko 3/4 c, 75% ukupne maksimalne brzine, što nam ostavlja celih 25% prostora da se slobodno igramo. Uostalom rezultat je potpuno u skladu s teorijom relativiteta.

http://en.wikipedia.org/wiki/Cherenkov_effect

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Petruse, polako.

Ja sam "kuvao kafu" na experimentima i na 20 stepeni. Voda je kljucala.
Znamo kako, smanjili smo pritisak i eto kljucanja.
Medjutim, nista od kafe. Nije ekstrahovalo nista te je i dalje ostala neka transparentna braunkasta voda.

Tako ubrzanje elektrona preko brzine svetlosti u smanjenom obliku nije povecalo masu elektronu. Tako da sve to otpada. Naci cu ja vec neki materijal koji ce da prenosi svetlost brzinom 3 m/s pa cu i ja, eto, biti brzi od svetlosti (cak i u Ginisa da udjem)

Medjutim, jeste dokazano da foton, kao najmanju cesticu, nije moguce ubrzati jer prelazi u gama zracenje.

Zaboravio sam da pojasnim, zasto ja mislim da su sve to nebuloze. Ja mislim da svi ti proracuni nisu jos uvek dostigli tehnoloski nivo koji je bitan za shvatanje kako univerzum funkcionise.
Hajde samo probaj da zamislis nas univerzum, koji se shiri velikom brzinom, u superpoziciji. Da li si probao?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Petrus b ::Ja naprosto nisam znao da nije moguće premašiti brzinu svjetlosti, pa sam projektirao akceleratore za njeno premašivanje.
u fiziku se razumem samo ovlaš i laički, ali mi citirana rečenica zvuči potpuno neverovatno (da ne upotrebim neki drugi izraz!)!

Mislim, kako je moguće da neko zna da napravi akcelerator, a da ne zna (prema onome sto danasnja nauka zna) da nije moguce preci brzinu svetlosti?

Kako bi zvučalo ovo: "Ja nisam znao da apsolutna nula ne moze da se predje, pa sam projektovao deep-frost zamrzivač, koji hladi do -500 stepeni Celzijusove skale"? Zvučalo bi malko glupavo, zar ne?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZoNi ::Petrus b ::Ja naprosto nisam znao da nije moguće premašiti brzinu svjetlosti, pa sam projektirao akceleratore za njeno premašivanje.
u fiziku se razumem samo ovlaš i laički, ali mi citirana rečenica zvuči potpuno neverovatno (da ne upotrebim neki drugi izraz!)!

Mislim, kako je moguće da neko zna da napravi akcelerator, a da ne zna (prema onome sto danasnja nauka zna) da nije moguce preci brzinu svetlosti?

Kako bi zvučalo ovo: "Ja nisam znao da apsolutna nula ne moze da se predje, pa sam projektovao deep-frost zamrzivač, koji hladi do -500 stepeni Celzijusove skale"? Zvučalo bi malko glupavo, zar ne?

Ne bi, ako razlikuješ šalu od ozbiljnog govora.

Ono gore je parafraza jedne Einsteinove šale u kojoj je on izumitelja definirao kao čovjeka koje ne zna da je nešto nemoguće pa to napravi.

Ima i jedan vic.

Policajci su kod Cigana našli ukradene željezničke pragove i hteli ih privesti.
Cigani su, se međutim branili tvrdnjom da su te pragove donijela djeca. Na to su policajci rekli da to nikako nije moguće jer pragovi imaju po tristo kilograma. Cigani su im onda odgovorili :

"Što dete zna o tome što je tristo kilograma. Ono naprosto stvar uzme i nosi."

Što se tiče Stanetove primjedbe, ona je potpuno točna, ali nepotrebna jer govori isto što sam i ja rekao.

No o tom pokusu koji je vrlo često ponavljan vrijedi dobro razmisliti, jer je puno značajniji nego što se čini na pvi pogled.

Evo samo jedne činjenice, koja se znala i prije njega: da ima toliko brzina svjetlosti, tj. toliko konstanti c, koliko ima medija koji prenose elektromagnetske impulse.

Ta činjenica dosta jasno pokazuje da brzina c nije svojstvo svjetlosti, a to je jako, tj. presudno važna spoznaja.

Ima tu još važnih stvari, ali ne mogu ja razmišljati o njima, umesto svih
Vas

Pozdrav

Petrus B

Dopuna: 25 Apr 2007 10:17

P.S.
Postoje i zvučne konstante:

za zrak ona je cca 333m/sec. ,

Za vodu nešto preko 700m/sec.,

za čelik cca 6100m/sec.

Sve ove materije prenose zvuk isključivo tim brzinama.

Ako bi smo npr: pomoću zvučnih valova ubrzavali neki predmet kroz zrak,
najveća moguća brzina koju bi on mogao postići je 333m/sec. Veća brzina ne bi se mogla postići pa makar za to upotrebili i svu energiju univerzuma.

Relativisti bi tu nemogućnost povećavanja brzine objasnili beskonačnim povećanjem mase ubrzavanog predmeta. A onaj ko nema mozga taj bi im to i povjerovao.

No bilo bi dobro da Vi nastavite dalje