Jovan Cvijic

Jovan Cvijic

offline
  • SSpin 
  • Saradnik foruma
  • Pridružio: 09 Dec 2004
  • Poruke: 6488
  • Gde živiš: Nis -> ***Durlan City***

Nas najveci geograf svih vremena Jovan Cvijic,veoma mu se malo posvecuje paznje danas u javnosti ali....

Dr Jovan Cvijić (1965-1927)


Jovan Cvijić je bio jedan od naših prvih svestrano i moderno školovanih naučnih radnika. Dao je izuzetan doprinos razvoju nekoliko srodnih disciplina (geografiji, geologiji, istoriografiji, sociologiji, ekonomiji). Bio je dugogodišnji profesor i dva puta rektor Beogradskog univerziteta, predsednik SKA, osnivač Srpskog geografskog društva i njegovog čuvenog "Glasnika". Takođe je bio počasni član najstarijih svetskih akademija i geografskih društava, ali pre svega čovek izuzetnih osobina, kojima je stekao veliku ljubav i poštovanje među studentima, prijateljima, kolegama i saradnicima na svojim mnogobrojnim predavanjima. Za četiri decenije stvaralaštva učinio je više od nekih institucija, pa je i sam postao svojevrsna institucija našeg naroda.



Rodio se 12. oktobra 1865. godine u Loznici, a umro 16. januara 1927. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Loznici, Šapcu i Beogradu. Po savetu Vladimira Karića studirao je geografiju i geologiju na Prirodno-matematičkom odseku Velike škole u Beogradu. U jesen 1889. godine otputovao je u Beč, kao državni pitomac, na usavršavenje kod ondašnjih vodećih geografa i geologa Albrehta Penka i Eduarda Sisa. Marta 1893. godine postavljen je za redovnog profesora "naučne geografije i etnografije" u Velikoj školi u Beogradu. Ubrzo zatim je osnovao Geografski zavod Velike škole - prvu visokoškolsku ustanovu na Balkanskom poluostrvu, a uz njega i Geografski seminar, koji se ubrzo razvio u prvu školu istraživača.


vise na http://www.os-jcvijic.zr.edu.rs/html/jcvijic.html



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Mar 2005
  • Poruke: 117
  • Gde živiš: beogradski pasaluk

Cvijić mu nije pravo prezime, već Spasojević. Ta familija je starinom od Pivljana(hercegovačko pleme, danas na teritoriji Crne Gore).Jedan od predaka mu se zvao Cvijo, ubio je nekog Turčina, a zatim pobego preko Drine i prva stanica je bila Loznica gde su se stacionirale ostale familije iz Hercegovine.Normalno, u to vreme je bio običaj da kad ubiješ Turčina menjaš prezime ili krsnu slavu da bi zataškao trag i poštedeo nejač od turske osvete. Pogledaj samo prezimena u Loznici i okolini i videćeš da su to sve gorštaci- doseljenici. Majka Jovana Cvijića je iz sela Korenita, a sličnu sudbinu imala je i familija Vuka Karadžića(poreklom Drobnjaka) .Ukratko, sav taj region je preplavljen familijama iz stare Hercegovine, što se može videti i po njihovim prezimenima:Antonić, Ignjatović, Sakić, Starčević... Ne sumnjaj u ovo što ti pričam, tata mi je iz jednog sela do Tršića , tako da sam se tih priča naslušao u detinjstvu da ih i sad znam napamet.



offline
  • SSpin 
  • Saradnik foruma
  • Pridružio: 09 Dec 2004
  • Poruke: 6488
  • Gde živiš: Nis -> ***Durlan City***

Znaci prica,ali pouzdanih dokaza osim prica koje su se prenosili sa kolena na koleno nemas.I ja imam nekoliko verzija o mojim precima,i svaka je sigurno promenjena prilikom prenosenja s kolena na koleno.Mozda ima istine to sto govoris,ali ni u jednoj literaturi nisam naisao na to.

offline
  • Pridružio: 13 Mar 2005
  • Poruke: 117
  • Gde živiš: beogradski pasaluk

Teraš me da preturam po knjigama kojih imam mali milion, ali nema veze, uradiću to.Posle toga uporedi ovo što sam ja pričao sa onim što ćeš videti i uverićeš se da su odstupanja mala.I' ll be back...

Dopuna: 20 Mar 2005 0:59

Uh, odakle da počnem...
Na brzinu sam pregledao neku literaturu i ovo će biti samo delić od onoga što se tiče Jovana Cvijića i njegovog porekla.Znači težište ću staviti na njegovo poreklo, a ne na njegov rad.Za početak napisaću koje su mi knjige bile pri ruci dok sam sastavljao ovaj tekst.
1.Vukov zavičaj- mr Slobodan Ristanović
2.Stara Crna Gora-dr Jovan Erdeljanović
3.Piva i Pivljani-Svetozar Tomić
4.Balkansko poluostrvo-Jovan Cvijić

Preci Cvijićevi po muškoj liniji su doseljenici iz Hercegovine, dok mu je majka rodom iz jedne patrijarhalne porodice u Jadru.O svome poreklu, najranijem detinjstvu i školovanju, najvernija svedočanstva ostavio je sam Jovan Cvijić u svojoj autobiografiji.
Posle propasti 1.srpskog ustanka 1813. godine pradeda Jovanov koji se zvao Cvijo Spasojević ili Cvijo Vrelo nastanio se u Loznici, gde je otvorio dućan i sagradio kuću hercegovačkog tipa, na dva sprata(dole magaza, gore stanovi), nedaleko od istorijskog šanca i lozničke crkve, preko puta ondašnjeg načelstva.Pred Karadjordjev ustanak i za vreme bune, govorio je prota Ignjat Vasić mladom Jovanu, Cvijo je bio hajdučki harambaša i o njegovom junaštvu se dugo pričalo medju lozničkim trgovcima i drugim varošanima.
Sin njegov Živko, deda Jovanov, bio je predsednik skupštine u Loznici. Za vreme katanske bune prista uz Katane, "a kad ove Vučić razbi na Plavnu i dodje s vojskom u Loznicu, Živko Cvijić kao i druge pristalice Obrenovića, bude negde u Mačvi pušten kroz šibu i poboljevajući posle toga umre mlad".Iza njega ostadoše tri mala sina, od kojih najstariji Todor, otac Jovana Cvijića, kad prodade veliku kuću dedovu sidje u stari deo varoši i naseli se na "jednoj prostranoj zaravni kuda vodi put za Ploču i Baščerluke.Tu je-seća se Jovan Cvijić-bila česma na strani jedne vrtače, i voda je oticala u ponor". Iznad te vrtače sagradi Todor novu kuću, u kojoj se i Jovan rodio kao treće dete, posle dveju kćerki, Mileve i Soke.
Majka Jovanova, Marija rodom je iz sela Korenite, od zadruge koja se zvala Avramovići i brojala oko 70 članova. Kuća njihova takodje bi na krečnjačkom zemljištu iznad rečice Korenite, okružena vrtačama zverkama iz kojih su se povremeno čule podzemne tutnjave, zbog čega ovu kuću oglasiše za "nečistu", te sagradiše drugu u njenoj blizini.Prema ličnim uspomenama mladi Jovan se jače vezivao za majčinu porodicu. Mnoge dane je proveo u Avramovićima u Koreniti. Za vreme raspusta sa ujakom Petrom putovao je po Jadru i tako počeo poznavati narod i seljački život. "Mnogo docnije-kaže Jovan-kad sam se orijentisao i prema etnografskim studijama, polazio sam od tih, skoro podsvesnih utisaka koji su se u meni sabrali u Jadru.To je ostao kamen temeljac."Od tetke Petre, opet ,naučio je mnoge narodne umotvorine. No, ipak, najsnažniji utisci i ljubav vezuju ga za majku .Malo govorljiva i često zaneta mislima, Marija se instiktivno trudila da na sina prenese sve što je u sebi imala najbolje.Zahvaljujući njenoj odlučnosti Jovan je i pošao na "nauke", kako se onda u Loznici govorilo.Bila je rešena da na njegovo školovanje žrtvuje i ostatak svog imanja.Savremenici njegovi jednoglasni su u oceni da je kao čovek posedovao ogromnu energiju i čvrstinu, a kao naučnik odlikovao se izuzetnim posmatračkim darom, fotografskim pamćenjem i živom radoznalošću.Imao je toliko neiscrpne energije da provede četvrtinu svoga života pod teškim, često neprohodnim putevima, da propešači i projaše hiljade kilometara, da stigne skoro do svakog kutka Balkanskog poluostrva.

Ipak, posebno mu je za oko zapala Piva, jer je dobro znao da je to kolevka njegovih predaka.Odlazi tamo, razgovara sa običnim ljudima, ali i sa plemenskim kapetanom Milošem Bajagićem . Zapisuje svaku sitnicu koju čuje.

Miloš Bajagić:"Pivljani su ubice, tako je naopaka naša krv".

Zapisuje i pesme koje odslikavaju duh i bistrinu Pivljana:

" Teško zvoncu na šugavu jarcu,
A brcima na slinavu starcu
Udovici samoj spavajući,
Kaludjeru na nju gledajući
Teško pušci u strašljivoj ruci,
A junaku u bratstvu nejaku
Teško vatri od ljeskove grane,
A punici od zetove hrane,
Teško selu kuda vojska prodje,
A djevojci koja sama dodje..."

I onda donosi prve komentare i zapise:"Kad napuste svoj kraj i dodju u novu sredinu, ljudi su koji se umeju snaći, sposobni trgovci, dobri domaćini; njihova fizička pojava i prirodna bistrina daju im nadmoćnost nad meštanima, te ih ovi cene i ističu nad ostalima.Sposobni su za život, ali su sposobni i za zlo. Retko su se s kim sprijateljili, a billi su verni prijatelji na koje se moglo u najtežim prilikama osloniti, a ove su onda u Loznici bile česte".

A onda poziva svoga prijatelja i saradnika, Svetozara Tomića:"Eto, ti si , Tomiću, proučio Drobnjak, pa opiši tako Pivu i Banjane".
1924. godine Svetozar Tomić mu donosi gotov rukopis, a Cvijić ga predlaže Akademiji za nagradu i tom prilikom ga zavetuje:"Još samo nedostaju Banjani".
1940.Svetozar Tomić završava knjigu o Banjanima.

offline
  • SSpin 
  • Saradnik foruma
  • Pridružio: 09 Dec 2004
  • Poruke: 6488
  • Gde živiš: Nis -> ***Durlan City***

Svaka cast za trud i strpljenje,dok si sve ovo pisao,sada su se sve moje sumlje obistinile.I jos jednom sve pohvale za tekst Razz Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 610 korisnika na forumu :: 45 registrovanih, 2 sakrivenih i 563 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Apok, Belac91, DENA, djordje92sm, doklevise, dragisa dragisa, Dusko Nikolin, Gama, gasha2, Georgius2, Hetzer, igorkozar83, ikan, ivance95, Jose2, Kaplar, Koca Popovic, Kubovac, lakiluciano, lazicdb, mean_machine, menges, messerschmitt, miodrag, mrav pesadinac, nebojsag, NenadG, Nesho2, nuke92, Oluj2.1, Panter, pavlo, Pippi Langstrumpf, Srki94, stug, Toni, ucenik32, versus2, VES 11119, vladaa012, Voja1978, Vojkan Petrovic, Zerajic, zgoljo