Sta su uragani

Sta su uragani

offline
  • SSpin 
  • Saradnik foruma
  • Pridružio: 09 Dec 2004
  • Poruke: 6488
  • Gde živiš: Nis -> ***Durlan City***

mnogo smo pricali o njima, ali nikad o tome sta su Smile pa zato evo jednog korisnog clanka Wink



Postoji realna moguænost da bi još jedan veliki uragan mogao narednih nedelja pogoditi New Orleans ili neki drugi deo 320 kilometara dugaèke amerièke južne obale, nedavno razorene uraganom Katrina, upozorili su meteorolozi s amerièkog univerziteta države Kolorado.
Izvor: B92

U njihovoj prognozi je navedeno da bi još šest uragana moglo pogoditi ovu oblast do kraja sezone uragana 30. novembra, od èega bi tri mogla biti kategorije 3 ili više, javio je AP.

"Oèekujemo da æemo do završetka sezone uragana u 2005. godini prisustvovati aktivnosti tropskih ciklona koja æe biti na gotovo rekordnom nivou", saopštili su meteorolozi.

Prema saopštenju amerièkih meteorologa, u proseku jedan od tri velika uragana pogodi Sjedinjene Amerièke Države.

Do sada su èetiri uragana pogodila obale SAD-a - Katrina, Irena, Emili i Denis - od kojih je poslednji, uragan kategorije 3, u julu naneo milijardu dolara materijalne štete pogodivši obale Floride.

Najrazorniji je ipak bio uragan Katrina koji je prošlog ponedeljka opustošio nekoliko južnih amerièkih saveznih država, posebno Louissianu i njen grad New Orleans gde je u poplavama stradalo, kako se procenjuje, izmeðu 1.000 i 2.000 ljudi, a taj bilans još nije konaèan.

Osim uragana, ove godine je zabelezeno i devet tropskih oluja.

Šta su, kako nastaju i po èemu se stepenuju uragani

Sezona uragana traje od 1. juna do 30. novembra i zahvata južni Atlantik, pojas Karipskog mora i Meksièkog zaliva i istoèni Pacifik.

Svake godine se u proseku 10 tropskih oluja "rodi" u sezoni uragana, a uglavnom svake treæe godine se ustreme ka SAD, odnoseæi u proseku 50 do 100 ljudskih života i izazivajuæi materijalnu štetu. Takvih uragana je u proseku pet u takvoj godini, dok su najmanje dva izuzetno jaka, piše na sajtu amerièkog Nacionalnog centra za uragane (http://www.nhc.noaa.gov/).
Uragan je snažan tropski ciklon, identièan olujnom ciklonu u severnoj hemisferi Zemlje. U osnovnoj gradaciji su to - tropska depresija, tropska oluja i uragan.

Uragani su najjaèeg intenziteta u avgustu i u septembru, dok se tokom cele godine javljaju u predelu zapadnog Pacifika. Da bi uragan nastao potrebni su - topao okean, vlaga i blagi vetar koji, "smešani zajedno", stvaraju velike uraganske spirale, "pijavice". U centru "pijavice" se nalazi relativno miran deo koji se naziva "oko", obièno širine od 33 do 49 kilometara, dok oluja koju stvara može da se prostire na oko 640 kilometara.

Najveæa aktivnost se dešava u oblasti odmah oko "oka", koja se naziva "oèni zid". Sa vrha "oènog zida" se veæi deo vazduha izduvava napolje, èime se izaziva kretanje i "usisavanje" naviše. Meðutim, jedan deo vazduha se uduvava unutar i prolazi kroz "oko", stvarajuæi mirnu oblast unutar "oka", bez oblaka. Uraganski vetrovi u severnoj hemisferi Zemljine kugle se kreæu u suprotnom smeru od kazaljke na satu oko "oka", dok se uragani na južnoj hemisferi kreæu u smeru kazaljke.

Na zapadnom Pacifiku nazivaju se - tajfuni, a u Indijskom okeanu -cikloni.

Èemu služi Safir-Simpsonova skala

Uragan najavljuju tamni oblaci i pojaèana aktivnost vetrova. Kada se uragan približi kopnu, može da donese tropske kiše, jake vetrove i olujne talase. Na otvorenom moru može da traje i do dve sedmice. Intenzitet uragana se meri Safir-Simpsonovom skalom. Jaèina uragana po toj skali je od 1 do 5, a jedna od kategorija tog stepenovanja je jaèina vetra. Skalu koriste meteoroloske i specijalne službe da upozore graðanstvo.

Èim olujni vetar dobije brzinu oko 120 kilometara na èas, graðanstvo se upozorava na moguæu pojavu uragana, a kada nastane "pijavica"- ta pojava dobija ime, muško ili žensko, prema šest postojeæih meðunarodnih uporednih skala.

Uragani 1. kategorije razvijaju jaèinu vetra od oko 120 do 153 kilometra na èas i ne prave neku veæu štetu èvrstim graðevinama, ali uzrokuju manje poplave. Mogu da nanesu štetu samo neprivezanim kamp-kuæama i drveæu.

Uragani 2. kategorije, sa jaèinom vetrova od 154 do 177 kilometara na èas, mogu da oštete krovove, vrata i prozore, kao i rastinje, a priobalsko i niže zemljište može da bude poplavljeno dva do èetiri èasa pre stizanja centra uragana.

Uragani 3. kategorija imaju jaèinu vetra od 178 do 209 kilometara na èas i nanose strukturalne štete malim naseljima, posebno zbog poplava, tako da je èesto neophodna evakuacija stanovništva.

Uragani 4. kategorije imaju jaèinu vetra od 210 do 249 kilometara na èas. Nose krovove kuæa, prave veæe erozije na plažama, uništavaju kuæe u blizini obale, nose kamp-prikolice, izazivaju poplave. Stoga je neophodno da se stanovništvo iseli iz oblasti najmanje na 10 kilometara udaljenosti.

Vetrovi jaèi od 249 kilometara na èas spadaju u uragane 5. kategorije, koji mogu da odnesu krovove na veæim stambenim objektima i industrijskim pogonima, a manje kuæe mogu da budu totalno oduvane. Izazivaju i poplave. U takvim sluèajevima se preduzimaju masovne evakuacije stanovništa na udaljenost od osam do 16 kilometara od obale.

Kako se može proèitati na Internetu, u prošlom veku je amerièkim pojasom besnelo pet uragana 5. kategorije i 14 iz 4. kategorije, prema Safir-Simpsonovoj skali.

izvor



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 553 korisnika na forumu :: 10 registrovanih, 0 sakrivenih i 543 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: dexter300, Duško, goxin, ivan979, Jester, ladro, laze2, loon123, miodrag, suton