|
Na šta liči i gde se dela mitska zemlja DDR, zemlja gde cvetaju Trabanti Varburzi rastu na drveću i zemlja koju je zla tranzicija pojela i skroz je obrisala s mape sveta? Al, ovde duboko u provinciji u srcu Saksonije, jošte živi onaj pravi duh socijalizma međ sumornim zidinama kano klisurinama. Prvi suret s gradom donosi poznate prizore, ispucale trotoare, razbijene ivičnjake i korov koj u neurednim busenima buja iz polu ugaženih travnjaka. Pitam se dal je nekad postojalo vreme kad su železnička stanica, okolne zgrade, ti travnjaci, bili novi i uredni, kad ograde nisu bile zarđale i kad se s njih nije ljuštila masna SMB farba. Vidi se ruka istog majstora, ista urbanistička vizija ko po srpskim špredgrađima, železničkim čvorovima i opustošenim industrijskim zonama.
Freiberg je gradić na oko 50km od Drezdena, negde u pravcu planina i Češke granice, predivnom kraju punom brežuljaka, otvorenih polja i gustih šuma. U svoje zlatne dane bio je bitno rudarsko mesto, s rudnikom srebra i rudnikom uglja. Ulickani mali barokni grad tu odmah uz velelepnu Saksonsku rpestonicu. Istorija Nemačkog bogatstva je otpočela upravo ovde.
Sada tumaram ulicama ovog grada. Kuće su još tu, barokne i gotske. Rat je nekako mimoišao Freiberg, al ono što je došlo posle rate bogami nije. Osam sati i lepo jesenje veče, ali na ulici nikog nema. Ni žive duše. Praznina i teskoba. Ljudi se povuku u kuće čim se prodavnice pozatvaraju i atmosfera odmah postane nekako srednjovekovna. Kuga šta li je? Dok šetam kroz uske gotske sokake, ispod zasvođenih prolaza sve očekujem da čujem zvuk kočija i vidim one likove u teškim ogrtačima sa trorogim kapama iz sedamnaestog veka. Ili, možda, dobro bi se uklopili i oni švapski vojnici iz drugog svetskog rata. Halt! Ausvajz! Još su is vi natpisi onako sipisani goticom. Sve slutim kako me iza ugla vreba crveno-belo-crna rampa i SS-ovci sa mašinkama. Kao da ovom narodu niko nije rekao da su Rusi otišli i da je policijski čas ukinut. Tako se poštuje tradicija!
Nije da mi je neprijatno, za tri dana je čak i zabavno. Grim and evil tails of Saxony. Malo putovanje kroz vreme. Nisam video nijedan Varburg, skoro da se osećam prevareno. Prodavnice su nove i roba je ista kao svuda po evropi. Vidi se napredak, vidi se da se neko trudi, ali kao da u ovom gradu nema energije, kao da mu je neko isisao sve sokove, ako ih je uopšte ikad i bilo. Sve nekako bez motiva i bez ideje, više reda radi nego što neko oseća ikakvo zadovoljstvo. Ista ona čamotinja kao po supavanim Vojvođanskim selima.
Da upotpuni sliku otuđenosti, na centralnom trgu je nekakva šatra a u njoj nekakva svirka. Lokalni bendovi sviraju Dire Straits. Seoska žurka, sa par likova koji se vrzmaju sa flašama lokalnog piva. Čak ni tu nije nekakva gužva, nego onako više zbir individua.
Na povratku kući, sat vremena čekam voz. Nedelja je božiji dan! Kuda žuriš dečko? Jedan voz je najavljen za 10:05, ali pošto se ni u ni posle pola sata nije pojavio neko je pronašao genijalno rešenje u 11:35 su ga obrisali sa semafora. Kad država kaže da je otišao, onda je voz otišao, a tebi ko je kriv što ga nisi video. U 11:05 nas je odvezao onaj što je zvanično krenuo u 10:45. Stare metode još uvek pale, milina je to videti. Pa mi sve nekako toplo oko srca, ni JŽ nema više takve metode.
Biti previše blizu matice ili imati bogatog batu može izgleda da bude veće prokletstvo, nego olakšica. Češka doživljava procvat jer, Prag to je prestonica, nema druge nade i drugog pravca osim napred. Sva energija se može skoncentrisati u jednu tačku. Džava napreduje.
Istočna Nemačka je pokopana, nema je više, prepuštena istorijskom zaboravu. Verovatno s pravom. Ali šta je zapravo zamenilo? Nije isto biti najnerazvijenija regija u ogromnoj i naprednoj staroj članici EU i nova država u usponu. Za nekog su vrata otvorena, al je za nekog voz otišao dalje.
Pesmica za uz put:
http://www.stane-island.net/goodies/tunes/Leonard_Cohen-Manhattan.mp3
|
