Sve će to narod pozlatiti

3

Sve će to narod pozlatiti

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1546
  • Gde živiš: Karlmarksland

Sirius :: Станари тих резиденцијалних кућа немају сада пара ни да их окрече, а камоли обнове штукатуру, каријатиде, куполе на крововима, итд.

Да су сами направили те куће,другачије би се односили према тој имовини.У већини таквих случајева,где су дељени бесплатно стамбени објекти,ти станари после очекују и да им то неко бесплатно одржава.

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17534
  • Gde živiš: I ja se pitam...

То је тачно. Навео сам као пример колико наш народ може да буде забораван и да багателише неке ствари. Мој деда је саградио четири зграде у Београду. Био је капетан дунавске пловидбе, па је једну подигао прекопута пристаништа, у Карађорђевој, да му буде близу. После рата су му оставили само један стан у тој згради јер је био коњуктурно занимање, у рату није упрљао руке, а бродови су морали да плове. Све четири зграде узели по ''револуционарним законима'' (које је признала тзв. међународна заједница у пакету с признавањем ДФЈ, односно ФНРЈ) и до данас не можемо да обавимо реституцију над њима јер се десетине власника у тим зградама променило...Наравно, сад те зграде имају и своје управнике, итд...

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1546
  • Gde živiš: Karlmarksland

amstel2 ::Маријана(10) и Марко(14) брину о непокретној баки и моле: "Треба јој кревет, ми ионако спавамо на поду" .

Мама нам је умрла пре тачно годину дана. Од тада се брат Марко и ја бринемо о баки Љиљани, јер нас је и отац напустио и више не долази.

Овим речима Маријана Дачевић (10) из Сувог Дола код Блаца, без још постављеног питања, објашњава како живе њен брат Марко (14) и она. Иако је легла раније да би се наспавала, јер због школе устаје у пет часова, малена девојчица која је, према речима њене баке Љиљане, преко ноћи одрасла, као права домаћица одмах нас пита да ли желимо кафу.

- Маријана је, нажалост, принуђена да се бави свим женским пословима у кући. Спрема храну, чисти, кува, брине се о мени, сређује ме, облачи... Мени је недавно због гангрене ампутирана нога тако да се њих двоје сами брину и о мени - не скривајући тугу говори бака Љиљана из кревета смештеног у крајичку дневне собе.

Не скрива бака свој очај због судбине која је задесила ово њено двоје малишана. Због тога највише криви свог сина који је напустио своју децу и не брине се више о њима.
Каже нам и да живе од свега 8.000 динара, колико износи њена социјална помоћ, и да преживљавају захваљујући хуманим људима.

- Много нам је помогао Дејан Милошевић из Куршумлије. Купио нам је електрични шпорет и огрев, јер ни дрва нисмо имали него неко шибље које је Марко успео да исече и донесе - прича Љиљана....

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/969027/po.....avamo-podu




Снимак из околине Блаца на ком раднице из Центра за социјални рад покушавају да одведу дечака од баке Љиљане Дачевић (58), а он се отима, потресао је јавност у Србији, а недуго након њега освануо је још један, на коме се види шта се све дешавало током покушаја одузимања деце. На снимку се види и да је девојчица из породице Дачевић преплашена, али и да су људи, који су се затекли на лицу места, апеловали на полицију да спречи малтретирање дечака.

https://nova.rs/vesti/hronika/video-isplivao-jos-j.....xchange.me

А онда се појави министар шехерезада и брижно изјави да ће њено министарство истражити и да "социјална радница" може остати без посла GUZ - Glavom U Zid GUZ - Glavom U Zid

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1546
  • Gde živiš: Karlmarksland

Небојша и његова мајка Милена живе потпуно сами у планини, у старој кући, без струје, коју нису никада ни имали.
Од Куршумлије су удаљени око 40 километара, од Луковске бање око 30, превоза нема, па Небојша до града иде само кад мора. Мајка Милена у граду није била годинама, а на питање да ли је видела телевизор одговара „Никада га нисам видела и не знам како изгледа.“
Да би напунио мобилни телефон, који је добио од свог рођака, Небојша мора да издвоји 6 сати. До прве куће која има струју потребно му је 2 сата у једом правцу, и исто толико да напуни телефон.

Једини новац који успева да заради је од надничења, а где год да крене, мора да иде пешке.

Да би се струја увела до њихове куће потребно је 15 бандера....

15 бандера је проблем за државу??? Еееј 15 бандера ???А овамо политичари трубе о националном стадиону,опери,метроу..... Па 15 им редова на сахрани било...



https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3664575/pretuzno.....m-je-sveca

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1546
  • Gde živiš: Karlmarksland

Под оштећеним кровом трошне,туђе куће на обали реке Пчиње ,један шпорет и два кревета целокупна су имовина седамдесетогодишње Благице Лазаревић и њеног болесног сина Часлава (45) у селу Воганце, на десетак километара од манастира Свети Прохор Пчињски.

У крају где се тешко стиже, где је потребно пешачити десетак километара до куће у којој живе мајка и син сви су годинама ћутали. Знали су да је тешко, помагали колико могу, али нико случај није пријавио надленима, на жалост сиротиња није реткост у овом забаченом крају. Прошле године ловци из Бујановца су притекли у помоћ поклонивши им шпорет и захваљујући њима који су објавили причу у јавност од пре годину дана бака Благица је остварила и право на социјалну помоћ.

Тамара Мисирлић из Врања обишла је недавно мајку и сина, каже да ју је шокирало оно што је затекла.

- Чињеница је да у округу има доста сиромашних породица, који живе у тешким условима често једва успевајући да се исхране, али ме је судбина ових људи дубоко потресла. При том они се не жале живе живот на какав су очигледно навикли – прича ова млада девојка и апелује на све људе који могу да помогну како би се бар мало уредила кућа и постала достојна живота старице и болесног човека.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/986366/bedu-.....aslav-foto

И после ми попови и остала братија причају о милосрђу ,као хипостази созерцању ...А верници им гладују малтене испред капије...

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1546
  • Gde živiš: Karlmarksland

Сиромаштво притисло дом Синише и Вање Максимовић, родитеља болесног младића у Сушици код Грачанице

Овим речима после дужег размишљања да ли јавно да износи тешку породичну причу, у недовршеној и оскудно намештеној кући у грачаничком насељу Сушица говори нам Синиша Максимовић (53), глава трочлане породице. Са двадесетдвогодишњим сином и супругом Вањом (44) дане проводи бринући за здравље младића, али и покушајима да употпуни више него минималан кућни буџет. Јер, ова породица живи од свега 11.000 динара које прима Синиша на име минималца који је остварио радећи својевремено у руднику Трепча.

- Од оскудице која нам је саставни део живота, далеко теже нам пада Немањино нарушено здравствено стање. Озбиљно му је оштећен кичмени пршљен због чега га очекује операција у Београду. Иако смо до сада одлазили неколико пута, хируршки захват на кичми, Немањи су одложили, вероватно због ситуације са вирусом корона, за септембар - наставља причу Синиша у јединој опремљеној соби ове недовршене куће, којој недостаје и купатило, али и друге ствари.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/993826/samo-.....-gracanice

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1546
  • Gde živiš: Karlmarksland

Ивица Јовић бори се против тешке болести Фиброцистозе, али и лоших услова живота. Бори се против тешке болести и лоших услова живота, али достојанствено одбија да каже шта му треба.

За "Исповести" прича о свом животу пре него што га је болест јаче погодила.

С вером у Бога труди се да победи и до краја разговора одбио је да нам каже шта му треба.

Живи у трошној кући, без воде, али достојанствено. За њега страх не постоји.

https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/1008654/ivi.....reba-video

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1546
  • Gde živiš: Karlmarksland

Ивана и Зоран Рашковић, у Свињишту код Куршумлије,у старој, трошној кући, боре се за бољи живот своје деце иако живе у немаштини
До Свињишта, удаљеног брдско-планинског села куршумлијске општине, долази се тешко чак и лети, а још теже зими.
До овог места, које се налази на самој тромеђи општина Куршумлија, Подујево и Медвеђа, може се стићи једино трактором или јаким теренским возилом. Али за троје деце Иване (30) и Зорана (43) Рашковића: Душана (12), Лутку (11) и Александру (10) то је само део готово свакодневног пута до школе. Тако они пешаче по пет километара у једном правцу само до места где их чека организовани превоз за школу, а потом возилом даље још 20 километара до ђачких клупа у Косаничкој Рачи код Куршумлије.
Иако лишени безбрижног детињства и одрастања уз играчке, компјутере, савремене мобилне телефоне и друге угодности које су њиховим вршњацима део свакодневне забаве, малени Рашковићи се и не жале.
Живе у старој, трошној кући са руинираном фасадом и плафоном ....

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/1018599/t.....-nemastini

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 458 korisnika na forumu :: 4 registrovanih, 2 sakrivenih i 452 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, goxin, GveX, Oluj2.1