Sve će to narod pozlatiti

4

Sve će to narod pozlatiti

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16427

Drama... To su žene heroji.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1761
  • Gde živiš: Karlmarksland

У кући направљеној од камионске хладњаче, у атару села Госпођинци надомак Жабља, живи петочлана породица Стојановић. То је њихов дом већ 22 године.

А, у њему имају и "сустанаре": пацове, мишеве и бубе, којих никако не могу да се реше. Није ни чудо јер су "зидови" импровизоване "куће" пуни рупа, а нема ни половину крова, због чега прокишњава. Уместо прозора, имају отвор на вратима, који, када је хладно, "затварају" чаршавом или ћебетом.

И у тој једној просторији, у објекту који свакако није кућа, на три кауча спавају сви Стојановићи: Михајло и Сузана и тројица њихових синова, од којих су двојица пунолетна.

Четврто дете Стојановића, ћерка која болује од леукемије, смештена је у хранитељску породицу.

- Супруг чува овце да би зарадио за хлеб, да преживимо. Ја сам радила на њиви, али ми се пошто болујем од епилепсије, догађало да падам, па су ме доносили кући...

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/1040015/h.....m-uslovima

А шта раде и кажу надлежни? Па оно што и иначе раде....Ништа!

Одговор на питање о стању породице Стојановић потражили смо у надлежном Центру за социјални рад општина Жабаљ и Тител "Солидарност", где нам је речено да, наравно, знају за случај ових људи, али да, поштујући Закон о заштити података о личности, не могу да дају никакве информације. Према инструкцијама поступања у комуникацији са медијима, како нам је предочено, за евентуалну изјаву требало би да затраже сагласност ресорног министарства, на коју се чека најмање 72 сата.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1761
  • Gde živiš: Karlmarksland

Невенчани супружници из села Велики Крчимир под Сувом планином живе у условима незамисливим за 21. век

Док су могли да раде, кажу, барем нису били гладни, а сада су болесни и неспособни да привређују, па - у кући без крова - и чекају да им се неко смилује. Бог, да умру, или добри људи, да осете бар мрвицу нормалног живота.

А, судбина их је спојила пре 22 године, када је Владица у кућу довео разведену жену. То његовим родитељима није било по вољи, па је никада нису прихватили и дадоше им тек један собичак, који им је и данас једини дом. Нажалост, и он само што се не сруши под теретом скромне градње и зуба времена...

- Кад дува ветар само чекам да падне кров, али се не плашим јер би нам то обома скратило муке - вели Зорица, док подмеће лонце не би ли оно мало муке што имају заштитила од кише.

- Имам сина и ћерку, али већ две деценије неће ни да чују за мене. Плаше се оца којег сам напустила јер је био насилник, чак ми је и ребра ломио... Ја, осим голог живорта немам шта да им понудим, јер немам ни личну карту, ни здравствену књижицу....

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/1044220/s.....vim-21-vek

НОВОИМЕНОВАНИ директор Центра за социјални рад у Гаџином Хану Зоран Тодоровић посетио је ову породицу и каже да су им они сада приоритет

- Потрудићемо се да добију све што им припада. Не можемо да им надокнадимо изгубљене године, али нећемо дозволити да буду људи ван система, па ћемо учинити све да Зорица добије бар личну карту - најављује Тодоровић.

Е мој директоре,сломио си к..цу ребра од труда и напора...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 586 korisnika na forumu :: 10 registrovanih, 2 sakrivenih i 574 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Atomski čoban, CheefCoach, doloress, dragonserbia, Filip Marinković, Konda, LUDI, Marko Marković, moonshine, Suva planina