|
Ваљевци се нису одрекли Срба са Косова и Метохије
Autor Krimski Rus
13-09-2010.
Помаже Бог!
У суботу 11. септембра посетио сам Србе у Косовском поморављу и у име Ваљеваца уручио скромну помоћ за дечији српски спортски клуб из места Ранилуг.
 
Да кренем редом. Као што знате, у року од неких 10так дана Ваљевци окупљени на овом порталу скупили су одређена средства како би бар на неки начин помогли Србима са другог краја земље. Успели смо да узмемо 7 кимона, пар рукавица за џиу џицу, пар штитника за зубе и појасеве за карате разних боја. Опет кажем, акција је била брза и није можда стигла до свих људи који су желели да учествују. Али добро, ово је тек почетак тако да очекујем убудуће много већи одзив људи.
На Космет сам кренуо у ноћи између петка и суботе. У суботу ујутру су ме на аутобуској станици у Врању чекали Предраг и Дејан, велики људи из Косовске Каменице. Одатле смо се колима упутили у кос. поморавље. Чекали су ме у Врању из разлога што је постојала могућност да имам проблем на шиптарском пункту због спортске опреме. Већ након Бујановца крећу шиптарска села Велики и Мали Трновац и Кончуљ. Ту су деловали терористи под називом „ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе“. Помињао сам и раније да се прича за Велики Трновац да је место где се складишти невиђена количина опијата који долазе са истока... Када се пређе административна линија, постоји нешто мало шиптарских кућа а онда крећу српска села: Доње и Горње Кормињане, Ропотово и Ранилуг. Али то нису једина места у поморављу где живе Срби(у овим местима смо 100%). Има нас и те како у околини Косовске Каменице, која је неких 15так км од ових села, а и у самој Каменици. Зашто ово наводим? Па нама овде причају да је „реалност“ да нас тамо нема, а то није тачно! Срби јужно од Ибра не живе само у „енклавама“. Срби морају бити солидарни и никада али никада не смемо да заборавимо на наше људе доле, а то нам се дебело сервира! На улазу у Косовску Каменицу има поприлично наших кућа, а одмах уз магистралу постоји продавница великог Негована Станојевића на којој ћирилицом пише – „Продавница“. Иначе, његов син Милан је тренер у горе поменутом карате, џиу џицу и џудо клубу. На Станојевиће, али и на остале наше породице се врши невиђени притисак да продају своју имовину. У дворишту српског обдаништва шиптари су хтели да праве џамију, али су наши некако успели то да спрече... За време рата су једва живе главе сачували, а треба ли да поменем колико је њихових ближњих страдало?
...
Koмплетан текст са сликама
http://www.ugradu.info/index.php?option=com_conten.....;Itemid=64
|
