|
Poslao: 05 Feb 2018 18:18
|
offline
- Rogi
- Mod u pemziji
- Najbolji košarkaš koji
- je ikada igrao ovu igru
- Pridružio: 31 Avg 2005
- Poruke: 11687
|
Softver otvorenog koda (open source) u našim životima pokreće nešto čak i ukoliko toga nismo svesni. Fanovi Raspberry Pi računara u velikom obimo koriste prednosti softvera otvorenog koda; Linux i BSD serveri otvorenog koda pokreću kompanijske mreže i sajtove, upravljaju uređajima za zabavu u avionima i kompjuterskim kioscima. Otvoreni kod je jezgro Android telefona. Čak i popularni pregledači interneta spadaju u projekte otvorenog koda - Mozilla Firefox, Opera i Chromium projekat. Sam Linux projekat je toliko bitan developerima da ga je i sam Microsoft implementirao u Windows 10.
Termin, koji je pomogao u definisanju navedenih tehnologija, je rođen pre 20 godina (tačnije 3. februara). Instance "slobodnog softvera", gde korisnici mogu da vide izvorni kod programa, su već postojale zahvaljujući naporima Ričarda Stalmana i Free Software Fondacija. Međutim, 3. februara 1998. godine, prvobitni članovi Open Source Inicijative su se okupili i prihvatili termim "open source", a Open Source Definition objavljen nekoliko dana kasnije je pomogao u kreiranju masovnih pokreta koji su pomogli u izlaganju izvornih kodova softvera.
Softver otvorenog koda je sada osnovni element sveta računara, zahvaljujući naporima različitih organizacija, pojedinačnih developera i korisnika. Sajt PCWorld je kreirao najzanimljivije i najbitnije elemente koji čine suštinu softvera i hardvera otvorenog koda.
izvor i nastavak: https://www.benchmark.rs/vesti/otvoreni_kod_slavi_20._rodjendan-74872
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 05 Feb 2018 21:47
|
offline
- vrag81
- Ugledni građanin
- Pridružio: 13 Sep 2011
- Poruke: 355
- Gde živiš: Beograd
|
Занимљиво ј то колико су програми отвореног кода заступљени а да при том још увек има људи који сваки програм који се не плаћа (а може да се користи као функционални алат за неки посао) виде као нелегалан односно као неку пиратерију...
Да ли има неко а да стварно не користи ни један од производ а отвореног кода?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Feb 2018 21:48
|
offline
- vasa.93
- Moderator foruma
- Pridružio: 17 Dec 2007
- Poruke: 14822
- Gde živiš: Niš
|
Aplikacija otvorenog koda i besplatna aplikacija nisu isti pojmovi!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Feb 2018 13:44
|
offline
- vrag81
- Ugledni građanin
- Pridružio: 13 Sep 2011
- Poruke: 355
- Gde živiš: Beograd
|
vasa.93 ::Aplikacija otvorenog koda i besplatna aplikacija nisu isti pojmovi!
Наравно да нису исти појмови али за разлику од "власничких" програма (а којих такође има и бесплатних), програми отвореног кода нуде много више могућности коришћења тог кода што је несхватљиво добром делу популације која је научена на власничке програме...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Feb 2018 09:57
|
offline
- vrag81
- Ugledni građanin
- Pridružio: 13 Sep 2011
- Poruke: 355
- Gde živiš: Beograd
|
mpman ::Opera je open source?
И ако се Опера базира на Хромијуму који јесте пројекат отвореног кода сама Опера се издаје под власничком лиценцом и дозвољава само употребу програма без икаквих захвата на коду...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Feb 2018 10:03
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
Znam, ali oni ne znaju:
Rogi ::Otvoreni kod je jezgro Android telefona. Čak i popularni pregledači interneta spadaju u projekte otvorenog koda - Mozilla Firefox, Opera i Chromium projekat. Sam Linux projekat je toliko bitan developerima da ga je i sam Microsoft implementirao u Windows 10.
|
|
|
|
|
|
