|
Posto me je kao sto sam rekao interesovao sultan Saladin evo nesto najosnovnije o njemu, tekst ima greseka tako da se izvinjavam unapred:
Salāh al-Dīn Yūsuf b.Ayyūb
Sultan Egipta i Sirije, koji je vodio vojno rizične bitke kojima je osvojio za Islam većinski deo teritorije u Svetoj zemlji okupiranoj od strane Krstaša. Saladin je rođen u Tekrit-u (Tikritu) u Kurdskoj porodici koja je služila Imād al-Dīn Zangī grada Mosula. Saladin je takođe služio i Imād al-Dīn sinu kao i Nūr al-Dīn emiru Sirije. U to vreme, političke i verske vlasti su bile podeljene između: sa jedne strane Fatimid kalifata u Cairo (Kairu) i sa druge strane Abbasid kalifata u Baghdad (Bagdadu). Regioni i gradovi su bili pod vlašću nezavisnih ratnih gospodara i široka podela polarizovala je opštu populaciju vojno sposobnih ljudi koji su želeli moć. Krstaške zemlje, sa svojom malom populacijom, predstavljale su dodatnu iritirajuću zamršenost pa čak i aktuelnu pretnju. Posle deset godina služenja u Nūr al-Dīn-ovom sudu u Damascus (Damasku), Saladin se pridružuje stricu Shīrkūh-u u ekspediciji za Egipat tokom koje Shīrkūh zauzima značajno mesto u vlasti Kaira 1169.godine. Shīrkūh umire gotovo istovremeno a Saladin zauzima njegovo mesto. On igra dvostruku ulogu kao Fatimid-ov vezir i kao Nūr al-Dīn-ov potčinjeni sve do smrti kalifa 1171.godine i Nūr al-Dīn-a 1174.godine. Saladin proglašava sebe sultanom Egipta, sa vlašću nad Mesopotamijom i započinjenje vladanje dinastije Ayyūbid. Deo njegove karijere je potrošen na tešku borbu sa Zangidim-a u pravcu koji ćemu omogućiti osvojanje vlasti u Siriji, gde zauzima gradove Damask i Aleppo uz pomoć svog brata Tūrānshāh. Ali ipak nije uspeo da kompletno pokori grad Mosul.
Saladin je video sebe kao heroja Islama u borbi protiv Krstaša, uloga koja je potencijalno bila predviđena za Nūr al-Dīn-a, njegova isprekidana kampanja protiv krstaških zemalja kulminirala je u bici od Hatin (blizu Tiberias) 1187.godine u kojoj je on pobedio pešadijsku armiju Kraljevstva Jerusalem. Krenuo je na Jerusalem i osvojio je mnoga krstaška utvrđenja. Saladinova pobeda u osvajanju Jerusalema izaziva poziv na Treći krstaški rat 1189.godine tokom kojeg su zapadne armije uspele da osvoje grad Acre (Akru). Iako su angažovanja hrišćanskih i mslimanskih snaga bila politički neodlučna, ona veoma utiču na kultur života krstaša pre svega zahvaljujući čuvenom sukobu između Engleskog kralja Ričarda Lavlje srce i Saladina. Sultanova stečena reputacija za velikodušnost i viteštvo daju musliman posebnu čast u srednjevekovnim romanima. Krstaši nisu bili snažni da ponovo osvoje Jerusalem ali i Saladin nije mogao da osobodi obale koje su oni držali. Ovaj bezizažni položaj dovodi do primirja 1192.godine, mir Ramleh (Ramala), ubrzo nakon toga Saladin umire. Tokom kasnih godina 12.veka, trgovina je bila značajan izvor prihoda, koji je Saladinu bio potreban za njegove vojne kampanje. Vojna industrija i trgovina robljem cvetaju, postoje čak i smešne anegdote koje govore da su trgovačke rute ostajale otvorene iako su vođeni reatovi u njihovoj blizini, a veliki se profit se mogao steći od vojnih zaliha (iako je rizik gubitka bio veoma veliki).
Tokom Trećeg krstaškog rata (1189.-1192.godine) postojalo je znatno mešanje Sredozemnih brodova ali je i Saladin uživao u prednostima od otvorene trgovačke rute između Egipta i India (Indije) preko Crvenog mora, pre svega zahvaljujući kontroli nad Jemenom. Saladin je bez ikakve sumnje promenio matricu Blisko-Istočne istorije, ne zbog toga što je ustoličio svoju dinastiju, već što je dao čašu dobročinstva slaboj Fatimid dinastiji. Takođe je stavio do znanja Evropi da će zadržavanje krstaških zemalja biti veoma skupo i daće iziskivati velike napore i troškove. On je demonstrirao da veliki značaj predstavlja efikasnost (čak i skuplje ako treba) profesionalne vojske, koja kasnije doprinosi usavršavanju Mamluk sistema, što sve za posledicu ima promene u ekonomskim i socijalnim faktorima u Egiptu i Siriji.
Saladinov odnos prema postu-gladovanju:
„Tokom meseca Ramazana (Ramadan) izvojena je velika islamska pobeda nad Krstašima pod vođstvom Saladin (Salah al-Din al-Ayubi). Njegovi pomoćnici su ga savetovali da se odmori od džihada tokom meseca gladovanja, ali je Saladin insistirao da se nastavi džihad tokom Ramazana ...on je znao da gladovanje pomaže da se dobije pobeda, zato što muslimani prevazilaze sami sebe kroz gladovanje, i stoga je pobeda izvesna. Gladovanje im daje odlučnost, herojstvo i snagu volje. Saladin odgovara svojim pomoćnicima: „Život je kratak. Alah poznaje moju lojalnost kao i lojalnost svojih vojnika i daje im odlučujuću pobedu. Oni su zauzeli tvrđavu Safed, najveću tvrđavu od svih Krstaških tvrđava, i to sredinom meseca gladovanja. Saladin je osvojio zemlje al-Sham-a (moćnog vladara Sirije) i oslobodio je Jerusalem od tiranije i prljavštine Krstaša.“
Saldin i Assassini( Ismaili):
Čak je još zanimljiva priča koju je ispričala Kamal al-Din o autoritetu svog brata: ’Moj brat (Bog neka mu oprosti) rekao mi je da je Sinan (vođa Assasin-a u to vreme) poslao je glasnika Saladinu (Bog neka mu oprosti) i naredio mu je da lično dostavi poruku Saladinu (Bog neka mu oprosti) bez prisutnih ljudi. Saladin (Bog neka mu oprosti) je prvo podrobno ispitao ko je glasnik i kada nije našao ništa opasno, otpustio je veliki broj ljudi oko sebe ali je ipak zadržao par ljudi oko sebe i zamolio je glasnika da musliman dostavi poruku. Ali je glasnik odgovorio: „Moj mi je gospodar rekao naredio da vam dostavim ovu poruku samo ako smo nas dvojica sami.“ Saladin je otpustio sve ljude oko sebe ali je zadržao samo dva Mamluka i onda je rekao glasniku: „Daj mi poruku.“ Ali glasnik ponavlja: „Naređeno mi je da vam dam poruku samo ako smo nas dvojica sami.“ Saladin odgovara: „Ova dvojica me nikad ne napštaju. Ako želiš dostavi poruku, a ako ne vrati se nazad.“ Glasnik kaže: „Zašto ne otpustiš i ovu dvojicu kao što si otpustio i ove pre.“ Saladin odgovara: „Prema ovoj dvojici se ponašam kao prema svojim sinovima, i oni si kao i ja, jedno.“ Onda se glasnik obraća ovoj dvojici i govori: „Ako vam ja naredim u ime mojeg gospodara da ubijete sultana, da li ćete vi to uraditi?“ Ovi odgovoriše da, izvukoše mačeve govoreći: „Zapovedaj nam kako želiš.“ Sultan Saladin (Bog neka mu oprosti) bio je zapanjen, a glasnik je otišao povevši sa sobom onu dvojicu. Odmah zatim Saladin (Bog neka mu oprosti) težio je da napravi mir i ušao je u dobre prijateljske odnose sa Sinan-om.’
Saladin i Richard Lavlje srce:
Ričard, kralj Engleske, pokušao je da oslobodi Jerusalem od muslimana 1189.godi-ne. Njegovo visočanstvo nije uspelo da oslobodi Jerusalem od muslimana, koje je pred-vodio Salah al-Din Yusuf (Saladin). Ričard je proveo zimu između 1191-1192.godine u Jaffi, gde se njegova vojska oporavljala i prikupljala snagu. Ričard je krenuo u pohod na Jerusalem u junu 1192.godine. Sada je i Lavlje srce patilo, imao je groznicu i obratio se svom neprijatelju Saladinu da mu pošalje svežu vodu i sveže voće. Saladin je uradio sledeće: poslao je sneg Krstašima da bude upotrebljen kao voda i poslao je sveže voće. Zašto bi Saladin ovo uradio? Saladin je bio strog musliman koji je verovao da mora uvek pomoći onima kojima je to potrebno (to mu je istovremeno dalo priliku da pošalje špijune u Ričardov kamp). Ričard je potpisao mirovni sporazum sa Saladinom 1192.godi-ne i spremio se za povratak u Englesku. U povratku, Ričarda je zarobio Leopold V Austrijski zbog otkupa. Eleanor of Aquitaine (Ričardova majka) je isplatila otkup i Ričardu je dozvoljeno da se vrati svojoj kući dve godine kasnije.
Izvore koje sam nalazio uglavnom su bili na engleskom pa sam ih laicki prevodio. Nadam se da ce neke zainteresovati ova veoma zanimljiva istorijska licnost
izvor:Bernard Lewis, "Assassins"; Bernard Hamilton "THE LEPER KING AND HIS HEIRS"; Diane Stanley "Saladin noble prince of Islam"
|
