MyCity: Istorijski kviz

8

MyCity: Istorijski kviz

offline
  • Pridružio: 18 Dec 2003
  • Poruke: 7953
  • Gde živiš: Graceland

1064, Vilijem Osvajac? (onako iz glave)
Bitka kod Hejstingsa.

Sa 100godisnjim ratom?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Branislav
  • Pridružio: 27 Feb 2006
  • Poruke: 1762
  • Gde živiš: Sombor

Pa, blizu.Ali nije.Bitka kod Hejstingsa je bila 1066. godine, ali posle nje nije ustanovljena monarhija.Podpitanje jeste tacno.
Ps, mislim da se konkretne godine nije ni dogodila ni jedna bitka, vec je splet okolnosti doveo novog vladara.
Viljem Osvajac je bio normanski kralj.

Dopuna: 20 Maj 2007 15:29

Dakle, posto nema odgovora sam cu ga dati. (proslo je 24 sata, ako sam dobro razumeo pravila).
Odgovor je Henri II Plantagenet.Na presto je dosao 1154. godine posle smrti kralja Stevana, koji mu je ostavio krunu i gotovo celu Englesku, sa posedima u Velsu i Irskoj.Iako nije bio prvi monarh francuske nacionalnosti (koliko se o nacionalnosti u to vreme moze govoriti) na engleskom prestolu, mnogi ga smatraju za prvog, jer je on pod svojom krunom imao Normandiju, Akvitaniju, Gaskonju i Nant, kao i Englesku.Vladao je do 1189. kada ga je nasledio nama poznati Ricard Lavlje Srce.
Link: http://en.wikipedia.org/wiki/Henry_II_of_England



offline
  • Stane 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 13 Jan 2004
  • Poruke: 3590
  • Gde živiš: Niš

Pošto ga Branislav_s nema da se oglasi s novim pitanjem, a mi moramo da nastavimo, evo narednog pitanja.

U kom krstaškom pohodu je učestvovao Ričard Lavlje Srce i ko se još od evropskih vladara borio uz njega? Navedite najmanje dvojicu.

offline
  • Dusan  Male
  • SuperModerator
  • Supermoderator opštih foruma
  • Pridružio: 26 Jul 2006
  • Poruke: 11118

U III krstaškom ratu (1190-1192)

Rat su započeli, na osnovu Papske bule,nemački car Fridrih Barbarosa,francuski kralj Filip Avgust i engleski kralj Henru II.Barbarosa je sazvao sabor u Majncu gdje su se dogovarali oko pohoda.Međutim,sam Fridrih nije dočekao sukobe jer se utopio u potoku u koji je pao verovatno zbog srčanog udara.I engleski kralj umire a nasljeđuje ga njegov sin Ričard I Plantagenet (Ričard Lavlje srce)...

offline
  • Stane 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 13 Jan 2004
  • Poruke: 3590
  • Gde živiš: Niš

Tačan odgovor, nastavljaš dalje.

offline
  • Dusan  Male
  • SuperModerator
  • Supermoderator opštih foruma
  • Pridružio: 26 Jul 2006
  • Poruke: 11118

Malo uvoda...

Nije neobično u našoj novijoj istoriji da se proglašava vanredno stanje i regularnom vojskom guše protesti, ustanci, pobune. Tako je ugušena i jedna unazad nešto više od jednog veka ...

Koja je to buna, gde i kada je bila, protiv koga, kao i neposredni povod za izbijanje; navedite neko značajno ime medju osudjenicima na smrt ? (21 lice je osudjeno na smrt)

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18438
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Тимочка буна 1883. године

Однос политичких снага

Oднос политичких снага. Осамдесетих година деветнаестог века, за време владавине краља Милана Обреновића, постојале су три политичке странке: Либерална, Конзервативна (доцније напредњачка) и Народна радикална странка. Ауторитарна краљева власт оснажила је опозицију - најпре либералну, а потом и све јачу и у народу утицајнију радикалну странку. Радикална странка је у свом програму из 1881. тражила укидање Државног савета, успостављање обичне и велике Народне скупштине, увођење непосредног права гласа, непосредне и прогресивне порезе итд. Још 1876. победили су, захваљујући доследности и непопустљивости, на општинским изборима у Крагујевцу.

Сукоб политичких интереса настао је осамдесетих година. Краљ Милан није увидео промену односа снага политичких странака. С једне стране, злоупотребивши Устав, сменио је либерале и на власт довео у владу напредњаке, који нису имали упориште у гласачком телу. Потпуно је занемарио Народну радикалну странку која је већ имала разрађен програм и велики број представника у новоизабраној Скупштини. После владине одлуке о попису имовине сељака и жигосању стоке у пограничним областима (због ветеринарске конвенције са Аустријом), сељаци су се побунили сматрајући да је то увод у подизање пореза. Порези су већ били превелики због обавезе изградње железнице коју је Србија такође преузела на Берлинском конгресу. Краљ Милан је био непопустљив у својим одлукама. Три пута узастопно одстранио је из Скупштине легитимно изабране народне посланике Радикалне странке.

На изборима одржаним 7./19. септембра 1883., на које је народ масовно изашао, радикали су добили већину. Већ на првом скупштинском заседању 15./27. септембра, избиле су оштре несугласице између радикала и напредњака. После многих сукоба, краљ је поверио кабинет (напредњачки) Николи Христићу, упркос радикалској већини. У име краља, Христић је истог дана, 22. септембра/4. октобра отворио и на запрепашћење свих присутних, одмах потом и затворио скупштинско заседање.

Буна
Узрок избијања побуне било је и neзадовољство ауторитарном краљевом влашћу и његовом самовољом и економском ситуацијом: Србија је Берлинском конвенцијом била обавезна да изгради железницу и успостави стајаћу војску, што је захтевало још веће дажбине држави. Непосредни повод је био распис министра војног од јуна 1883. којим неређује војним властима да од народа покупи старе пушке, а да им у замену не да ново оружје. У народу је наредба изазвала велико незадовољство. Оружје је вековима имало посебан, психолошки, значај у српском народу јер је њим извојевао слободу од турске владавине и насиља.

Прикупљање оружја почело је 23. септембра/5. октобра у Тимочкој крајини, средишту радикалства и изборној области Николе Пашића, једног од оснивача странке. У почетку су сељаци предавали оружје, али су га убрзо, после грубог понашања чланова комисије, поново преузимали, и то у више места. Огорчени Луковчани су, на пример, извршили препад на затвор у Бољевцу и ослободили затворенике. Немири су се ширили. Краљ и влада су били свесни да је буна на прагу, па су одлучили да одузму од народа оружје. Међутим, појава извршиоца краљеве наредбе није уплашила, нити смирила народ, него је изазвала још већи гнев. Народ их је разоружао. За неколико дана буна се проширила на цео сокобањски, заглавски, тимочки и сврљишки срез, а делимично и на алексиначки, моравски и крајински. У свим местима, осим у Зајечару, чиновничка организација се распадала, а ницали су народни одбори. На чело буне избијали су радикалски прваци, мада су чланови Главног одбора у Београду оклевали да прошире буну на целу Србију. Устаници су притворили среске власти, пресекли телеграфске линије, а државне касе и линије ставили под стражу. У Књажевцу је одмах образован Извршни одбор који је требало да руководи целим покретом. За његовог председника изабран је Гавра Аничић, а за чланове Алекса Станојевић, Љуба Божиновић, Павле Павловић и други.

Гушење буне

Краљ и влада су 21.октобра/3. новембра донели Указ о проглашењу ванредног стања у Округу црноречком. Истог дана донет је и Закон о преком суду. Указ којим се у ванредно стање ставља војска одређена за повраћај реда донет је 22 октобра/4. новембра. Решено је да све трошкове око успостављања реда сноси становништво села која су непосредно или посредно учествовала у буни.

Већ у првом сукобу са модерно наоружаном стајаћом војском, побуњеници су претрпели пораз у Бањској клисури и Честобродици. Такође је и група побуњеника која је после експлозије барутног магацина под Краљевицом код Зајечара ушла у Зајечар и заузела све државне зграде и пресекла телеграфске везе, била приморана да га напусти под дејством артиљерије. Порази су се низали. Трећег новембра војска је ушла у Крушевац. Део чланова Извршног одбора склонила се у Бугарску.
Обезглављени побуњеници враћали су се кућама не слутећи да их чека сурова одмазда. Краљ и влада имали су намеру да угуше буну, али и да сломе Радикалну странку. У Зајечару је 4./16. новембра почео са радом Преки суд вођен самовољом и суровошћу судија. Око осам стотина побуњеника је ухапшено и доведено везано или оковано ланцима. Били су полуголи, гладни и промрзли. Суд је радио 33 дана и већ 6./18. новембра стрељане су прве жртве. Чланови Главног одбора Радикалне странке оптужени су за заверу против династије Обреновић и за рушење монархизма уопште, а главни аргумент били су текстови главног уредника радикалског листа "Самоуправа". Резултат суђења био је: на смрт је осуђено 94 учесника, њих 567 осуђено је на робију, 68 на затвор, 5 на заточење, а 75 их је ослобођено. Шездесет тројици осуђеника на смрт осуда је преиначена.

Главни одбор Радикалне странке оставио је у кључним тренуцима побуне народ без подршке. Сама Радикална странка се распала. Обновила је рад тек после доношења новог Устава 1888. Године 1901. распала се, после доношења октроисаног устава, на групе самосталних радикала и споразумаша.

Исход буне био је и све већи сукоб између села и града. Процес стварања буржоазије још није био завршен, па је главни терет модернизације Србије пао на терет сеоског становништва.

offline
  • Dusan  Male
  • SuperModerator
  • Supermoderator opštih foruma
  • Pridružio: 26 Jul 2006
  • Poruke: 11118

Ti napisa seminarski rad nekome... Laughing Bio bih zadovoljan i da je, recimo, ovo pisalo:

Citat:Timočka buna se dogodila 1883. godine. Podigli su je u zaječarskom okrugu predstavnici nižih partijskih organa Narodne radikalne stranke protiv vlade kralja Milana Obrenovića.

Neposredan povod za izbijanje bune je bilo oduzimanje vatrenog oružja od naroda, i odluka kralja Milana da ne da vlast radikalima poslije njihove pobjede na izborima...

Vlada je proglasila vanredno stanje; upotrebila je regularnu vojsku protiv naroda i ugušila je bunu. Dvadeset jedan pobunjenik je osuđen na smrt, a dosta njih je osuđeno na doživotnu robiju...


I daj sad, zadni deo odgovora... Mr. Green ...navedite neko značajno ime medju osudjenicima na smrt ?

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18438
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Најпознатији су свакако Никола Пашић и Алекса Станојевић, који су успели да побегну и емигрирају.
Ок, може следеће питање?

offline
  • Dusan  Male
  • SuperModerator
  • Supermoderator opštih foruma
  • Pridružio: 26 Jul 2006
  • Poruke: 11118

Naravno... Smile

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 634 korisnika na forumu :: 8 registrovanih, 2 sakrivenih i 624 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Battlehammer, cikadeda, gorantrojka, HrcAk47, Kenanjoz, Kruger, sovanova95, Vitomir