^^^
Сјајна соната,иначе зову је још и "Moonlight Sonata",Немци "Mondscheinsonate",а сам Бетовен је назвао Sonata quasi una Fantasia [„gleichsam eine Fantasie“("Истовремено једна фантазија")].Ово дело је посветио тадашњој двадесетогодишњој ученици клавира Јулији Ђукарди[Julie („Giulietta“) Guicciardi],у коју је био заљубљен.
Dopuna: 10 Okt 2020 2:33
Травијата,Верди.Игра андалужанки и матадора(Coro di zingarelle e mattadori), други чин.
Cascoletto, ou le Lazzarone: 00:06-5:00
Les bergères: 05:01-09:40
Barbe Bleue: 09:41-16:00
La vie parisienne: 16:01-21:20
Grande-Duchesse de Gérolstein: 21:21-28:20
La permission de dix heures: 28:21-32:00
Robinson Crusoe: 32:01- 37:03
Genevieve de Brabant: 37:04-41:19
Арам Хачатурјан - Свита из Маскараде 1.ст.(Валцер)
Оцењен као један од најлепших валцера.Композицију "Свита из маскараде" Хачатурјан је компоновао за истоимени комад Михајла Љермонтова 1941.
Састоји се из пет ставова - валцер,ноктурно,мазурка,романса,галоп.
Концерт за клавир и оркестар број 5. настао 1809. године, последњи је и највећи у циклусу Бетовенових клавирских концерата. Код шире публике, он је и најпопуларнији, пре свега због својих снажних мелодијских и идејних опречности између драматичног и интимног, а затим и због своје бљештаве, раскошне инструментације и оркестарског апарата.
Својим садржајем, овај је концерт дефинитивно указао на пут којим ће ићи ствараоци у епохи романтике XIX века, јер је он управо први највећи пример концерта те епохе.
Три његова става образују целину трајања 40 минута. Због својих бљештавих звучних боја и колосалних идејних решења, овај Концерт је назван Царски.
Кад ми је дан баш, баш накриво (као данас : почео сам с дуксом и тренерком, а сада ми је и мајица много, а при том не престаје главобоља), онда пуштам Марију Калас: ''Каста дива''. За сва времена. И осећам се као главни јунак ''Бекства из Шошенка''. Може около свет да се руши, оно што је она отпевала не отпева више нико...А слушао сам многе, чак и тенорску верзију.
Паладио,Карл Џенкинс.Композиција,за гудачки оркестар,добила је име по италијанском ренесансном архитекти Андреи Паладиу.
„Хармоничне пропорције и математика“ играју улогу у музици као и у архитектури.Паладио је засновао своје нацрте на античким римским моделима и посебно проучавао Витрувија. Џенкинс је своју музику компоновао по паладијевим хармоничним пропорцијама.
