offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Napisano: 29 Mar 2009 13:57
Prenosim pozivnicu Narodne biblioteke Srbije i Centra za kulturnu dekontaminaciju
Subota, 28. mart 2009, 19h
Predavanje Dubravke Ugrešić i razgovor na temu:
"O čemu govorimo kada govorimo o književnosti?"
Razgovor vodi Dejan Ilić, izdavač
Tema predavanja i razgovora biće dihotomija između tzv. autonomije
književnosti i književnoga angažmana, šta se događa s tekstom kada
tekst promeni kontekst, ili o internacionalizaciji književnog teksta, o
savremenoj tehnologiji i promeni suštine književnosti kakvu smo do sada
znali.
Dubravka Ugrešić objavila je knjige priča Poza za prozu (1978-) i
Život je bajka (1983), romane Štefica Cvek u raljama života (1981),
Forsiranje romana-reke (1988-), Muzej bezuvjetne predaje (1997),
Ministarstvo boli (2004) i Baba Jaga je snijela jaje (2008-), i
zbirke eseja Američki fikcionar (1993), Kultura laži (1996),
Zabranjeno čitanje (2001) i Nikog nema doma (2005). Dela su joj
prevođena na gotovo sve evropske jezike. Za svoju prozu i eseje dobila
je brojne međunarodne nagrade i priznanja.
Izvor: Redakcija za kulturu NBS
Centar za kulturnu dekontaminaciju nalazi se u Paviljonu Veljković
Birčaninova 21, Beograd
Dopuna: 29 Mar 2009 13:57
Verovali ili ne, prvo književno veče Dubravke Ugrešić u Beogradu održano je sinoć u prepunoj sali Centra za kulturnu dekontaminaciju, čak su i pomoćne stolice bile razgrabljene za pet minuta. U publici mnoga poznata lica, pozorišni i književni svet, izdavači, studenti, penzioneri, snimatelji i fotografi na zadatku. A na podijumu plavokosa žena u plavom, ležerno opuštena i nasmešena, čeka da se aplauz smiri; simboličkim gestom podizanja rukava signalizira nam trnce na koži. Mora da je uzbudljivo, mislim, sresti stare prijatelje nakon svih ovih godina, i mora da su „stari prijatelji“ razneženi ovom sitnom laži da su ostali mladi. Najvažnije je to da se prepoznaju. Svaka rečenica koju izgovara zvuči autentično i plemenito – nema nikakve borbe s rečima, nema kurtoaznih fraza niti patetike. Zrači šarmom lucidnog duhovitog uma, ali dok čita svoju besedu (uz prethodno izvinjenje, takvi su običaji u tradiciji književnih susreta) o promenama u književnoj istoriji i teoriji od 1960-ih do danas, zastane i autoritativnim glasom zamoli fotografe da obustave snimanje, jer joj škljocanje njihovih aparata ometa koncentraciju. Kada zazvoni nečiji mobilni telefon u sali, Dubravka ispod naočara pogleda u tom pravcu i lakonski dobaci „Pozdravite mamu!“ Da nije već pridobijena šarmom njene proze o Štefici u raljama života i sreći za koju je potrebno troje iz „one“ (jugoslovenske) faze i pre nastanka nostalgičnog Leksikona Ex-yu mitologije, čak i ona publika koja slabo poznaje njen rad u periodu egzila bila bi „kupljena“ ovim interaktivnim nastupom.
Započinje predavanje književnom referencom – podsećanjem na roman Petrolej američkog pisca Aptona Sinklera iz njenog detinjstva, koji je stajao u maminoj biblioteci, pored Mati i Američke tragedije. (Nađoh na knjižara.com antikvarni primerak Sinklerovog romana u izdanju beogradskog „Rada“ iz daleke 1953.) Sinklerovu knjigu o petrolejskim magnatima, za koju nije sigurna da ju je ikad pročitala, verovatno bi zadugo prekrivala prašina zaborava da je nije oživeo film There Will Be Blood iz 2007. sa Danijelom Dej Luisom u glavnoj ulozi.
Dubravka evocira slavu teorije o autonomiji književnosti koju je i sama zdušno zagovarala na studijama u Zagrebu. Dominirao je stav da se dobre knjige i pravi pisci ne bave stvarnošću na suviše očigledan način; loši pisci su oni koji ne mogu ili neće da izbegnu zamke politizacije i ideologizacije.Takav kritički razvoj u jugoslovenskom kontekstu bio je moguć zahvaljujući raskidu sa socijalističkim realizmom, koji je inicirao Miroslav Krleža već u pedesetim godinama prošlog veka (Krležin govor na ljubljanskom Kongresu književnika 1952.). U međuvremenu, naravno, književna istorija i teorija su nas poučile da su proizvodnja i funkcije književnosti oduvek bile povezane sa svetom – istorijom, društvom i politikom. Posle predavanja, mlada naočita žena iz publike postavi provokativno intonirano pitanje: „Kad ste već pomenuli odnos između Krleže i Tita, šta mislite o odnosu Kastro-Markes?“, Dubravka Ugrešić zastane, s ozbiljnim izrazom lica (da li ovo blago mrštenje najavljuje buru? pitam se), a onda nekom vrstom verbalne ekvilibristike izazove salvu smeha u publici: „Znate, ja nemam ništa protiv prijateljstva među muškarcima.“ Ovaj ironijski otklon je na mestu: pitanje implikuje ozbiljnu temu koja se ne može apsolvirati u jednom neformalnom razgovoru "autorke i publike", a autorka koja zagovara subverzivnu funkciju umetnosti sigurno ne vidi sebe u ulozi književne policije.
Posle, žalim što nisam ponela diktafon; vredelo je čuti i zabeležiti njeno predavanje o promenama tumačenja funkcije i značenja teksta i autora u zavisnosti od konteksta, jezika i novih tehnologija, koje su omogućile nastanak globalne masmedijske kulture. U toj kulturi štampana knjiga sve više ustupa pred elektronskim izdanjima, a funkcija-autor i književnost "onakva kakvu poznajemo" pred postmodernim fenomenima - multiplicitetom anonimnih pisaca bez ikakvog književnog iskustva, kao u japanskom "romanu" za masovnu potrošnju, sa krajnje tradicionalnim sadržajem - o devojkama koje teže uspehu i u odnosu na koje jedna Štefica Cvek deluje kao "hipermoderna devojka".
Dubravka Ugrešić nije kulturni pesimist, po sopstvenim rečima. Možda će knjiga, autor i književnost kao institucija nestati jednom, ali to je, nadam se, daleka budućnost. Živimo u kulturi, da je parafraziram, u kojoj svako želi da bude slušan, a ne da sluša, da bude viđen, a ne da gleda, da bude čitan, a ne da čita. Ipak verujem da će opstati manjina - a oduvek je to bila manjina - onih koji autorski pišu i onih koji umeju da čitaju.
Toliko toga bih želela da pitam ovu mudru inspirativnu ženu. Volela bih da je poznajem, zaista poznajem. No, dovoljno je i prepoznavanje. U dvorištu CZKD gledam njene izložene knjige: koju odabrati, čitam tekst na klapni i posežem za Muzejem bezuvjetne predaje. Baba Jaga, Kultura laži: antipolitički eseji i Nikog nema doma će morati da sačekaju do nove plate.
Na zvaničnom sajtu D. Ugrešić možete čitati o njenoj biografiji, delima, nagradama itd.
http://www.dubravkaugresic.com/
Dopuna: 11 Avg 2009 11:38
http://www.pescanik.net/content/view/3155/145/
Na ovom linku možete pogledati intervju sa Dubravkom Ugrešić.
|
