Jedanaest minuta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz Marijinog dnevnika

"Moj cilj jeste da spoznam ljubav. Znam da sam, dok sam volela, živela punim životom, i znam da sve ono što sada imam, koliko god zanimljivo izgledalo, ne uspeva da me prene iz mrtvila.

Ali ljubav je strašna: gledala sam svoje prijateljice kako pate, i ne bih želela da i mene to zadesi. One koje su se ranije podsmevale meni i mojoj nevinosti, sada me pitaju kako uspevam tako vešto da vladam muškarcima. Na ta pitanja se samo smešim i ćutim jer znam da je lek gori od samog bola: jednostavno, ne zaljubljujem se. Svakim danom sve jasnije uviđam koliko su muškarci slabi, nestalni, nesigurni, nepredvidivi...

Čak su mi i očevi nekih mojih drugarica predlagali ono što sam redovno odbijala. U prvo vreme bila sam preneražena, ali sad smatram da je to deo muške prirode.

Iako je moj cilj da otkrijem suštinu ljubavi, i premda patim zbog osoba kojima sam poklonila svoje srce, uviđam da oni koji su dotakli moju dušu nisu uspeli da probude moje telo, a oni koji su doticali moje telo nisu uspevali da dosegnu do moje duše."

* * *

"Sve mi govori da sam na pragu jedne pogrešne odluke, ali i greške su način postupanja. Šta svet od mene očekuje? Da se ne izlažem opasnostima? Da se vratim tamo odakle sam došla, ne usuđujući se da kažem životu "da"?

Već sam pogrešno postupila kad sam imala jedanaest godina, i kad mi je jedan dečak zatražio da mu pozajmim olovku; od tog trenutka shvatila sam da često ne postoji druga prilika; bolje je prihvatiti darove koje nam nudi svet. Razume se da je to opasno, ali zar je manje opasno od saobraćajne nesreće koja je mogla da se desi mom autobusu, kojim sam četrdeset osam sati putovala dovde? Ako treba nekom ili nečemu da budem verna u životu, pre svega moram biti verna sebi. Ako tražim istinsku ljubav, treba prethodno da se zasitim svih onih osrednjih ljubavi koje sam sretala. Ono malo iskustva koje sam stekla u životu naučilo me je da niko ničim ne gospodari, da je sve iluzija - a to važi kako za materijalna dobra tako i za duhovne vrednosti. Ko je makar jednom izgubio nešto što je imao a smatrao svojim neotuđivim posedom (što se meni već bezbroj puta desilo), shvati da mu zapravo ništa ne pripada.

I ako mi već ništa ne pripada, nemam nikakve potrebe da gubim vreme baveći se onim što nije moje; bolje je da živim kao da je danas prvi (ili poslednji) dan mog života. "

* * *

"Ljubav nije u drugome, već u svakom od nas i mi je sami u sebi budimo. Međutim, da bismo je probudili, potreban nam je drugi. Univerzum jedino ima smisao ukoliko imamo nekoga s kim ćemo deliti svoja osećanja."


Paulo Koeljo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se nadovežem malo:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

A evo i teme o Koelju:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]