|
Da, sećam se kada sam prvi put pročitao Ostatke dana. Izvanredna novela, slojevita, posmatra temu iz nekog malo pomerenog ugla. Najzanimljivije mi je bilo to što Japanac (tada nisam znao da je naturalizovan u Veliku Britaniju) piše o tako tipično engleskoj temi kao što je posao i život batlera, Engleza, i njegov pogled, utisci i odnos sa likovima, iz više klase ali i iz miljea pomoćnog osoblja (da ne kažem - slugu) u kući u kojoj se najveći deo radnje odvija. Drugi put sam knjigu pročitao pet - šest godina kasnije, i tada sam već umesto iznenađenja, oduševljenja i začuđenosti, mogao da joj se posvetim onako kako zaslužuje, sa punom pažnjom i sa predavanjem i radnji i likovima, i izvanrednom, nenametljivom a opet kvalitetnom prevodu.
Druge Išiguruove knjige nisam čitao, ali treba im dati priliku, bez obzira na Nobelovu nagradu.
|
