Pisci zive u razlicitim svetovima

Pisci zive u razlicitim svetovima

offline
  • Pridružio: 17 Jul 2005
  • Poruke: 3097
  • Gde živiš: "Daleko od Negdje"

"Sâmo postojanje "teske knjizevnosti", njeno prezivljavanje u svetu koji je prema njoj u velikoj meri indiferentan predstavlja malo cudo. A svaka rasprava o cudima - ako niste prorok ili pop - nosi odredjeni rizik.

Sta je, u stvari, cudo? Mozemo li sa sigurnoscu da kazemo sta podrazumevamo pod "teskom" ili "ozbiljnom" knjizevnoscu? Stavili smo pojam u navodnike - znaci, priznajemo da ne umemo bas da ga definisemo. A opet, publika, reklo bi se, tacno zna na sta mislimo; u stanju je, to ce vam reci svaki izdavac, da tu stvar nepogresivo nanjusi - i izbegne. Ipak, ne treba zuriti sa zakljuccima. Postoje bar cetiri iskusenja kojima je sklona nasa bransa i na koja treba da obratimo paznju: parohijalizam, generalizacija, konfuzija i samosazaljenje.

Pisci zive u razlicitim svetovima. Jedina univerzalna struktura u nasoj civilizaciji verovatno je svetsko trziste, otelovljeno u entitetima kakvi su Svetska banka i Medjunarodni monetarni fond. Ostale nase naizgled svetske institucije u velikoj meri su iluzorne. Cak i Ujedinjene Nacije ili PEN-klub imaju malo nerealnu auru, a isto vazi i za gordu strukturu cije je ime Svetska Knjizevnost. Nema, prosto, nacina da se knjizevni zivot u Kambodzi ili Peruu uporedi sa nasom dnevnom rutinom u Stokholmu ili Cirihu. Sto god mi imali da kazemo o polozaju pisca, nasi zakljucci neminovno su parohijalni; oni vaze samo za nas deo sveta.

Ali, postoji i siri smisao u okviru kojeg opste tvrdnje o nasem radu naginju odredjenoj ispraznosti. Mogu mirno da kazem da nikada nisam cuo ubedljivu recenicu o pisanju, za koju ne bih smesta mogao da dam protiv-primer. S tim problemom se, dakako, suocava svaka teorija knjizevnosti. Zabavno je gledati kako stvaralastvo, svaki put iznova, izigrava pokusaje da mu se udje u dusu, da se definise, da se balzamuje opstim terminima i sistemima misljenja. Pisanje je carstvo izuzetka. Jedan stih nove pesme moze da se naruga citavoj nauci o knjizevnosti.

Postoji i treci rizik na koji mora da racuna svaki pokusaj da se smisleno odredi status knjizevnosti u danasnjem svetu. To je rizik cijom zrtvom padaju mnogi pisci: smesa sastavljena od teskoca, reputacije, kvaliteta i uspeha. Rekao bih da ove kategorije ne povezuje nikakva unutrasnja logika. Svaku od njih ili sve njih zajedno mogucno je danas sresti u svim mogucnim kombinacijama. One su, kako bi rekli matematicari, nezavisne promenljive. Tako delo moze biti tesko ali bezvredno, slavno ali necitano, bestseler ali vrhunskog kvaliteta, ili obrnuto, u svim zamislivim permutacijama. Ovo naizgled haoticno i nasumicno stanje stvari pojedinacni pisac tesko shvata i tesko guta, zeleci - sasvim razumljivo - da u bezglavom vrtlogu spoljnih sila koje odredjuju sudbinu njegovog dela pronadje nekakav red i sled.

S obzirom na taj zbunjujuci kontekst, lako je osetiti se kao zrtva. I to je cetvrto, i poslednje iskusenje koje bi dobro bilo da izbegnemo: tendencija da lamentiramo nad sudbinom pisaca. Nije, naravno, posredi nikakva nova sklonost. Pesnici i pisci imaju davnasnju naviku da oplakuju svoju zlu srecu, a generacije onih kojima je na srcu Kulturkritik ucinile su sto god su mogle da podrze ove individualne zalopojke i pretvore ih u optuzbu protiv citave moderne civilizacije. U svemu tome moze biti i nesto istine, ali je racionalna rasprava o nasim mukama mogucna jedino ako se oslobodimo pre svega samosazaljenja i pridavanja znacaja samima sebi, koji takvu raspravu deformisu.

Imajuci sve ove rezerve na umu, nudim vrlo jednostavan zakljucak. Ozbiljna knjizevnost, o "teskoj" i da ne govorimo, bila je i verovatno ce uvek biti, preokupacija i strasno zanimanje jedne manjine. Stvari tako stoje bez obzira da li govorimo o njenoj proizvodnji, distribuciji ili recepciji. Naravno, knjizevnost je, kao institucija, podlozna dubokim istorijskim promenama. Sluzila je u najrazlicitije drustvene svrhe i uzimala na sebe sve moguce uloge. Koriscena je kao kolektivno pamcenje, kao mnemotehnicki izum, kao medijum za religiozni ili politicki ritual, kao didakticko sredstvo, kao magijski instrument, i na mnoge druge nacine. Ali, kad ostavimo po strani usmenu tradiciju i ogranicimo se na knjizevnost kakvu znamo, sto znaci - na knjizevno delo, moramo da priznamo da se za nju nikada nisu zanimali svi. Drevne klasike citala je mala manjina, a isto vazi za velike pisce Srednjeg veka, renesanse i svih Zlatnih Vekova koji su usledili.

Ekskluzivno pravo malog broja privilegovanih na Visoku Kulturu nije dovodjeno u pitanje sve do osamnaestog veka. Za emancipaciju obespravljenih prvi su se zalozili proroci prosvetiteljstva. U devetnaestom veku, taj zahtev je u Evropi i Severnoj Americi probudio nevidjenu volju za sticanje opsteg obrazovanja. Kampanja da se ukine nepismenost ubrzana je potrebom industrije za bolje obrazovanom radnom snagom. Izdavaci i pisci po prvi put su se suocili sa mogucnoscu da osvoje siroku citalacku publiku i roman je postao popularni medij koji stize do miliona citalaca. Radnicki pokret preuzeo je sve snazniji zahtev za obrazovanjem i politizovao ga, a dobronamerni socijalni demokrati skovali su slogane Znanje je moc i Kultura za sve. Jedan vek kasnije, moramo sa zaljenjem da konstatujemo da je njihov programski zar u velikoj meri pocivao na iluziji.

S jedne strane, mora se reci da je u industrijskim zemljama Zapada srusen najveci broj klasnih barijera koje su precile prilaz Visokoj Kulturi. Tehnicki i ekonomski gledano, ogromna vecina stanovnistva danas ima mogucnost da uziva u gotovo svakom vrednom knjizevnom delu ikada napisanom, od kineskih klasika do najnovije zbirke poezije. Vecina tih knjiga moze se naci u jeftinim dzepnim izdanjima.

Medjutim, ista ta ogromna vecina cvrsto je odbijala da iskoristi ovu ponudu, na veliko nezadovoljstvo pedagoga, izdavaca i pisaca podjednako. Ocigledno, reformatori devetnaestog veka precenili su privlacnost Visoke Kulture. Ogroman uspeh stampe pokazao se kao cista fata morgana, kratak predah u istoriji medija. "

Nastavak je na:
http://www.rsrope.com/zines/mostovi/arhiva/96/100/10003-1.html



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 22 Nov 2003
  • Poruke: 1978
  • Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti

do-bar! Very Happy i jos bolji kraj Laughing Very Happy Mr. Green

note: prochitati ceo text smešak



offline
  • Pridružio: 17 Jul 2005
  • Poruke: 3097
  • Gde živiš: "Daleko od Negdje"

Draga moja (jedina) Crna Orhidejo,

Kako pisanje nije za svakoga, tako ni citanje svega nije za svakoga. Neki ljudi jednostavno ne "uhvate" ideju pri citanju nekog djela, pa ga poslije nespretno prepricavajuci, samo osakate. Da, ja jesam za citanje ("Hrani um svoj"), ali kao sto rekoh uzmi ono sto tvoj um moze da svari i procesuje. Autor "clanka" podrzava manjinu. Ja podrzavam njega zbog razloga podrzavanja (ako mu je moja podrska uopste potrebna Mr. Green ). Bolje biti i u manjini, po rizik (ne)shvatanja - nego u vecini po rizik (ne)znanja i umne sljepoce. A valjda znamo ko se odlucuje za sta. Wink

Text je dobar. Meni se svidio jutros, dok sam ga citala uz jutarnju kafu. smešak
Objasnjava i pokazuje na (ne)citanost "teske" knjizevnosti. Kulturno shvatanje iste. Rizike koje ona donosi piscima. Ma sta da ja pricam, ko hoce nek' cita. smešak

A da ga vrijedi procitati - vrijedi.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 414 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 1 sakriven i 407 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: burekbrigada, caesar, cole77, djordje92sm, drasko003, kolateralnasteta