Пошто се лоше вести брзо шире чух још синоћ да се догодио тај инцидент па док нисам данас потврдио то нисам хтео да пишем. Иначе нисам стигао да гледам утакмицу.
Питам се имамо ли ми образа да критикујемо након оног синоћ онај напад на симпатизере од стране противникових навијача у финалној серији прошле године?
То је слободно могу ређи дно које је дохватио наш клуб у односу са навијачима. Кад не можеш своје симпатизере да заштитиш од својих "ватрених"(не верујем да ово пишем) чему онда сврха кошарке? Пионир је увек доносио лепу слику на трибинама са онолико деце на терену, лепом и породничном атмосефром навијачње за пример у сваком смислу(изузев неких спорадничних инцидената чак и међу нашим, али "ватреним" ).
Након оног синоћ да сам родитељ никад своје дете не бих повео у Пионир а питање да ли бих и сам долазио. Клуб се прави луд као да се ништа није десило као и прошле године када су нападнути симпатизери. Све мислим да ништа то није случајно, као да је циљ терање тог дела публике а само да остане хор који ради по наређењу.
За годину дана су успели да униште много доброг што је стварано годинама. Кога брига за резултате и финансијско стање(успут, које је питање да ли је боље) када је ситуација таква да ниси безбедан ни у свом дому кошарке и то кад имаш само навијаче Партизана(мада и то је питање)?
... али, наравно... Није могло једноставно већ сам опет морао да ризикујем инфаркт миокарда у онаквој завршници. Очајних уводних седам минута и 2:13, онда одједном буђење у режији Ратковице и током већег дела меча све је било у нашим рукама. У трећем периоду сјајна рола Бирчевића, Луковић је затворио рекет... И онда по лошем старом обичају просипање двоцифрене предности. Завршница, како сам претходно написао, дефинитивно није била за оне са слабијим срцем...
У недељу са УППР-ованим Радничким у оном идиотском термину од 12:00...
Што се тиче нереда на утакмици са Олимпијом нису нападнути симпатизери. Нападнути су итекако ватрени навијачи Партизана, који су стационирани на такозваном истоку. Њихово неприкладно скандирање ( и ако и сам припадам источној страни ) је довело до тензија и обрачуна. Наравно, ништа не може да оправда сукоб у хали. Поготово зато што се сви они знају међусобно, знају гдје да се нађу и расправе што имају. Али ето, и једна и друга страна су подједнако криве.
Што се тиче утакмица КК-а нисам ради обавеза стигао погледати. Можда и боље, сигурно сам сачувао неки предмет у кући од мојих живаца. Иначе не волим када играмо против њемачких клубова. Мислим да нам такве екипе не леже.
Такође не могу да се отргнем утиску да нам се враћа за све што нам се дешавало у последње 3 сезоне. Само да наставимо овако!
Citat:... Само да наставимо овако!Резултатски да, али ако одиграју још једну са оваквом завршницом...
Сад кад се све мало слеже, као да се продужила утакмица са Олимпијом. Једина разлика је што смо овде ми током већег дела сусрета били у предности. Више пута ми је прошло кроз главу колико ружну утакмицу гледам, не само због (недостатка) квалитета. Много изгубљених лопти, почетничких грешака, дозволили смо екипи без класичне петице, чини ми се, чак 12 скокова у нападу, па онда та њихова публика и стил ''навијања'' који ме одувек ужасно нервирају, а још кад сам видео онај њихов грб... Кад смо им пред крај дозволили да поведу, осим што сам почео да премотавам у глави бројне сличне мечеве у којима смо сами себе победили, помислио сам: ''... па, неће нас ваљда добити екипа којој је грб Мистер Пропер!''
На сву срећу, нисам био у праву... Борбеност је обрисала све, а Ратковица на крају...
... прво финта, па онда асистенција и то све у секунди... и још дресови са грбом као некада
Skywhaler ::па онда та њихова публика и стил ''навијања'' који ме одувек ужасно нервирају, а још кад сам видео онај њихов грб...
Овако нешто? Па још кад се запали атмосфера са: Дифенс, дифенс...!!!
Мајстор и Робинсон још увек не доприносе екипи колико би требали. Јесте да први долази из мањег клуба а други имао проблем са повредом, али не би ме изненадило да обојица у блиској будућности добију отказе. Није проблем да не можемо да чекамо, него то што некако психички нису на паркету посебно Мајстор који никако да се ослободи притиска.
Сва је прилика да Џиле чека Робинсона, а он вероватно то најбоље зна зашто... Често је стартер, а оно што се можда не види на први поглед је његова корисност у одбрани...
Што се Мајсторовића тиче... не знам. На моменте приметим зашто смо га довели, али никако да му извуку осигурач па да експлодира...