U ponedeljak, 28. oktobra, u Beogradu je preminuo legendarni Tomislav Šatara, čovek koji je od 1972. do 1985. bio generalni sekretar KK Partizan i koji se sa pravom smatra jednim od ljudi koji su postavili temelje za prve velike uspehe Partizana.
Rođen u 23.03. 1937. u Futogu, Šatara je 1972. godine prihvatio poziv svojih prijatelja, Miodraga Mikete Đurića i Đorđa Čolovića da dođe u klub i počne da radi na njegovom osavremenjivanju. U vreme Šatarinog dolaska u klub, Partizan je na raspolaganju imao svega jednu prostoriju u ulici Vojvode Stepe, koju je klubu ustupio Milorad Milošević Sidžim, bivši šampion Jugoslavije u boksu i prvi predsednik bokserskog kluba Partizan.
Malo po malo, klub čiji su glavnu pokretačku snagu činili mlad i perspektivan tim koji je kao koordinator predvodio Ranko Žeravica, je stasavao. Već 1973. godine, sa radom je počela i Omladinska škola koja je na raspolaganju imala salu Škole unutrašnjih poslova u Zemunu. Tek tada, Tomislav Šatara je počeo da prikuplja osvojene pehare, zastavice i klupske dokumente koji su do tada čuvani po privatnim stanovima i da razvija klupsku administraciju koja se iz Vojvode Stepe selila u Školu unutrašnjih poslova, a potom u Halu sportova. Agilni generalni sekretar je za veoma kratko vreme podigao nivo organizacije i poslovanje kluba na, za ono vreme, veoma zavidan nivo.
U vreme Šatarinog mandata u klubu, osvojene su i prve titule prvaka Jugoslavije, prvi kup Jugoslavije i čak dva evropska Kupa Radivoja Koraća. Uz već pristigle Dalipagića i Kerkeza, u klub su od 1972. do 1985. dolazili igrači poput Dragana Kićanovića, Dragana Todorića, Miška Marića, Predraga Bojića, Milenka Savovića, Zorana Slavnića (u ulozi i grača, nekoliko godina kasnije i trenera), Bobana Petrovića, Arsenija Pešića, Gorana Latifića, Jadrana Vujačića, Danka Cvjetičanina, Nebojše Zorkića, Gorana Grbovića, Željka Obradovića i Aleksandra Đorđevića koji je kao petnaestogodišnjak odigrao svoju prvu utakmicu za seniore crno-belih u sezoni 1983/84.
U to vreme, treneri Partizana su bili Ranko Žeravica, Borislav Reba Ćorković, Dušan Ivković, Borislav Džaković i Zoran Slavnić.
Zanimljiva je i anegdota iz 1972. godine koje se Toma Šatara sa osmehom sećao i o njoj pričao u knjizi Vladimira Sibinovića „KK Partizan – Preko pola veka“:
„U to vreme, videli smo da Lokomotiva ima fantastičnu opremu. Bile su to patike i dresovi italijanske firme Kronos. Povezao sam se sa ljudima iz Kronosa, otputovao u Trst i kupio patike i nekoliko garnitura dresova. Došli smo na ideju da malo “osvežimo” imidž, pa smo pored crne i bele garniture, uzeli i jednu mrko-zelenu. Želeli smo da se odmah pojavimo u novoj opremi i novim bojama, pa smo prvu, ispostavilo se i poslednju utakmicu u njima igrali oko Nove godine protiv Rabotničkog. Izgubili smo (76:80) u Hali sportova, pa u Klubu više nikome nije palo na pamet ni da pomene novu garnituru, a kamoli da ekipu izvede na parket u zelenim dresovima”, ispričao je tada Šatara.
Прибојавали смо се гостовања у Лиможу... не рачунајући мечеве АБА Суперкупа, било је то девета утакмица црно-белих ове сезоне, седма у гостима, што је условило путовањима са високом километражом због чега је Тринкијери пре пута у Лимож који се претворио у малу авантуру (кренули из Београда у 15:00, стигли у 03:00!?) изјавио како ће у ходу смислити шта да се одигра...
Када на то додамо да је у Београду поново остао Величковић, да је на клупи остао Волден који је повредио стопало на тренингу пред меч, да је стартер био јунор Милетић, појединци су већ калкулисали могући пораз... лош увод и вођство домаћих у другој половини 22:10 у 1/4 само су појачавали суморну слику.
Међутим, од тог тренутка, на терену као да је постојао само Партизан. До полувремена остварено је вођство 36:32 које је у наставку само расло и у самом финишу стигло до максималних и коначних 82:60. Не сећам се када смо видели Партизан да тако рутинирано приводи један европски меч крају... Шта ли би тек било да је Тринкијери имао времена да припреми меч... Прорадио је чак и оспоравани Жанис Пејнерс, сад још само чекамо Параховског да се пробуди...
Партизан са 5/0 и даље остаје једини непоражени тим ЕК, а у наредна два кола дочекује Венецију и гостује турском Тофашу. Прилика да се и зацементира прво место у групи...
Претходно, црно-бели ће у 5. колу АБА и првој утамици у на домаћем терену дочекати још увек непоражени тим са-којим-Небојша-Човић-нема-никакве-везе...
Ne pamtim bolju zaštitu obruča godinama. Svidja mi se što godine prolaze, novi igrači dolaze i odlaze, treneri takodje, ali ostalo je i dalje ono što je Dule zazidao u KK Partizan, a to je da se dobrom odbranom dobijaju mečevi.
Crno beli bravo bravo!
Дуле, нажалост, већ годинама није више ту, а Тринки се, срећом, заиста показује као изданак те југословенске школе кошарке... само да подсетим:Citat:... u gradu u kojem su svi ludi za fudbalom, i u kojem se rivalstvo Milana i Intera oseća se na svakom koraku, Trinkijeri... prati košarku, koju je "otkrio" i zavoleo u Jugoslaviji. Kako se od malena razlikovao po svemu u odnosu na vršnjake, umesto fudbalskih legendi Milana, uživao je u igrama Dražena, Divca, Kukoča, Rađe, Danilovića....
- Svako leto sam išao na Jadran. A tamo čujem... VI ITALIJANI NEMATE POJMA! Tako je bilo...Samo ću reći...Dražen Petrović, Paspalj, Divac, Đorđević, Danilović... To je bilo peglanje svaki dan. Ja se bez dileme zaljubio u sve to, u atmosferu, priče, sport, ljude...
- Milano je veliki grad koji ti priušti brojne stvari, bilo je i košarke, ali prava košarka je bila sa one strane Jadrana, u Jugoslaviji. Milano je bio Bili, Simak i Trejser i to su bile godine Kupa Šampiona, nije bilo Evrolige. Sećam se kako je Dražen jednom razbio Milano, dao je 30 poena. Bio je to "one man show". Nezaboravno. On je za mene Stef Kari, pre Stefa Karija. A onda Jugosplastika... Kukoč, Rađa, Sobin, Sretenović..Bila je to košarka koja se nikada nije videla sa ove strane mora. A onda je došao i Partizan... https://www.telegraf.rs/sport/kosarka/3019423-eksk.....raja-video
... а одбрана је увек била основ... што ти кажеш, дуго нисмо имали такву одбрану... читам негде да је коментатор хрватског Спорт клуба, чини ми се, синоћ прокоментарисао нешто у стилу:Citat:... друга и трећа четвртина - 40:15... а није тенис...
Е да. Мали је офф, али морам да похвалим тог коментатора. Баш ми се свидјело како преноси Партизан и види се да има поштовања према тој, за мене свакако, институцији.
Тврда и неизвесна утакмица у којој, што је и најважније, и поред не баш најбоље игре уписана је победа против једне од две екипе која до синоћ није имала пораз - Партизан - ФМП 90:85.
Добрим делом меча гости су били тим који је био у вођству, али су црно-бели који су још једном одиграли меч у ротацији са само девет играча (у игру нису улазили Величковић, Параховски и јуниор Милетић) крајем 3/4 успели да преокрену и на уласку у последњи период имали +7 и ту разлику мање-више успешно успели и да одрже... дакле, не баш најбоља партија, али чисто да се зна ко је Партизан, а ко тим чије присуство и у домаћем и у регионалном такмичењу нарушава регуларност...
Понављам, са девет играча и након претходне серије од чак седам гостовања у девет мечева, што је резултирало већим бројем путовања и мањим бројем и интензитетом тренинга. Из таквог логистичког ужаса Партизан излази са фантастичних 5/0 у ЕК (након пораза Барселоне у Евролиги, црно-бели остају једини непоражени тим у континенталним такмичењима!), односно 3/2 у АБА...
Вероватно је та скраћена ротација и била разлог за помало неочекивано ново појачање у редовима Партизана, снажног ниског крила Џејмса Бела (28, 196), који је претходно играо за (тада још увек само) загребачку Цедевиту и подгоричку Будућност...
Први пораз Партизана ове сезоне у ЕК, апсолутно заслужена победа Венеције која је, за разлику од првог меча два ривала сада била јача за два играча који су донели чак 37 поена...
Са друге стране, Партизан је поново наступио без Волдена и Величковића, уз минорну минутажу, па самим тим и ролу, Параховског, односно јуниора Милетића, али ни то не може бити оправдање за вероватно најслабију партију црно-белих ове сезоне, рекао бих лошију и од резултатски убедљивијег пораза у АБА лиги у Љубљани...
Слабија прва (иако 18:21 и не делује тако лоше), а затим и катастрофална трећа четвртина (свега сдевет поена, не сећам се ниједног из игре!), уз чак 14 промашаја са пенала, укупни шут једва преко 30%, скоро по десет скокова и асистенција мање... на све се надовезала и Арена, која је вечерас показала да једноставно нема атмосферу Пионира, па крајњих 69:83 и не делује толико лоше колико је деловала игра...
Са скором 5/1 остајемо на челу групе, али следи гостовање турском Тофашу, а предност међусобног скора у дуелу са Венецијом прокоцкана је...
... мада, врло је интересантно како је то срочено на Партизановој ТВ...
Citat:... КК Партизан жели Белу успешан и брз опоравак уз наду да ће у скорије време поново бити у могућности да обуче дрес нашег најтрофејнијег клуба.***
Интересантан заплет у групи Б Еврокупа у којој је Лимож савладао екипу турског Тофаша, тако да Партизан на своје наредно гостовање турском представнику иде знатно растерећеније пошто црно-бели са скором 5/1 и даље чврсто држе прву позицију и једини ко у овом тренутку то угрожава јесте Венеција са 4/2 и бољим међусобним скором.
Тофаш је остао на 3/3, док Локомотива, Лимож и Ритас имају 2/4...
Резултатски сигурно, игром то баш и није изгледало најбоље пошто су црно-бели имали чак 21 изгубљену лопту. Најбитније је ипак да је уписана победа против екипе која је увек била неугодан домаћин, чак и када је, као сада, у резултатски јако лошем тренутку. Још једном Партизан је наступио без Волдена, а мистерија Параховски се наставља...
Следи гостовање Тофашу, па дуел у АБА са једним од самозваних стубова...
Dopuna: 14 Nov 2019 11:43
... 72:82 на гостовању у Бурси... секундарни циљ, ако се то уопште и може звати циљем, не изгубити преко -13 је испуњен, али и Тринкијери је нагласио да то није нешто што га интересује, а што је већина медија потпуно погрешно пренела у најави... чисто да видимо да новинари, сем што умеју да буду неписмени, исто тако знају да буду и глуви..
Углавном, још једна нападачки лошија партија црно-белих... мноштво промашаја из отворених позиција, добри само на кратко када смо пришли домаћину на -4 крајем 3/4... Пораз сам по себи није проблем, али одређени пад у игри је приметан... иако смо још једном наступили без Волдена, док Параховски није чак ни допутовао са екипом... солидна рола Трифуновића који се вратио са позајмице из Меге, а дефинитивно је одскочио Мозли чијих девет поена у финишу је и донело Партизану ''подношљив'' минус...
Пошто је и Венеција савладала Локомотиву, италијански тим преузео је прво место у групи са истим скором као и Партизан (5/2), али и бољим међусобним скором...
