Gastronomske diskusije

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bogdanmilinkovic ::jel pravio neko skoro puter od kikirikija?

https://www.youtube.com/watch?v=utMIF10ZsH0&t=3s

Ne znam zašto bi se neko maltretirao oko pravljenja, ako uračunamo cenu, količinu, vreme, utrošak struje, itd. Uostalom, kvalitetni puter od kikirikija sadrži samo prirodne sastojke jer ne trpi bilo kakve dodatke i hemiju. Od proizvođača do proizvođača razlika je možda samo u odnosu ili u vrsti ulja. Pojedini sadrže bundevino devičansko ulje, a drugi neko drugo. Pre bih odvojeno klasičan pravi puter kao i kikiriki iskoristio za pripremu nekog jela.
Svaki puter od kikirikija se svodi na termičku doradu kikirikija i mlevenje dok ne ispusti dušu. tako da mnogima nije jasno zašto se koristi termin "puter" kad se jednostavno radi o mlevenoj kaši u koju može da se doda bilo šta, npr: med, cimet, javorov sirup, razna ulja...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, stug, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Осврт на неке ствари са претходне стране...
Потаж... тај израз иде на ганглије управо због тих свих новокомпонованих који једу ко врапци, и срчу потаже што је ин већ неко време...
Уствари, реци бре, крем чорба,
Обичне по старински чорбе су са фронцлама /ја их тако зовем/ то ми је увек било бљак, нарочито кад се дода кајмак или јаје или сирће, зато све се сједини штапним миксером у крем чорбу било да је са месом или од поврћа..

Некад је сметало кад смо били деца кад се за ручак морало створити за столом пре сервирања наричито недељни ручак, увек су оброци били у исто време, ал ипак се и дан данас задржало као добра навика, јер је битно да ко год може због метаболизма да има оброке у исто време../чак и викендом кад је могло дуже да се спава и не иде се у школу, не, доручак је био у осам часова/
За столом нема приче, гледања у ТВ или мобилни, то се највише на децу односи, јер не ваља кад било шта одвлачи пажњу од јела, и како се не би то одвијало механички, по мени механички јести је исто што и уносити празне калорије.

Некад је недељни, породични, ручак подразумевао углавном супу, кромпир, цело пиле, ринфлајш, сос, и колач. Данас је потпуно скоро свеједно. Често се иде на ручак по ресторанима.
Ретко су се правили колачи више пута недељно и није био неки избор као данас ни колача ни јела која се праве.
Већ углавном класика кувана јела, два три начина спремања кромпира, и меса- шницле овакве онакве, фаширане, риба, грашак, пасуљ, боранија, купус на неколико начина, ђувеч, гулаш, пилав, ризи-бизи исл, макароне са сиром, или презлама, гибаница, проја обично за вечеру итд
Колачи: Разне пите-јабука, вишња, салчићи, кифлице са џемом, штрудла са орасима и маком и какаом, ролат са џемом, палачинке, галете, бабске торте - оне са корама са млевеним орасима и пуно крем фила...
Као клинци смо волели да пропуштамо тесто кроз машину која је правила домаће резанце, мељемо орахе, или мељемо ручним млином свеже пржену кафу, ништа лепше од тог мириса свеже кафе...
Веће породице су клале за 29 новембар прасе онда се један део меса трпао у замрзивач, други се стављао на димљење, неки и данас имају тај обичај, док су неки постепено избацивали из употребе црвено месо односно свели употребу меса у исхрани на мининим или га уопште не користе...
Најбоља је трпеза увек била за Нову годину, Божић, Ускрс, наравно и за славе ко слави, и тако је и дан данас, по томе се најбоље може закључити да смо нација хедониста и гурмана...

Шведски сто... према томе већина старијих има предрасуду, јер су навикли да седну једу и пију, да им се принесе, а не да устану, прошетају и сами изаберу...Онда често дође до полемике између млађих и старијих припадника породице уколико се нешто слави а живи у широј заједници, па онда један дан за стаирије се сервира на класичан начин, други дан за млађе је шведски сто исл, ал има и оних старијих који терају инат па неће да се послуже кад је шведски сто...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bezo obzira da li neko jede kao vrabac ili ne, potaž je potaž. Francuski termin koji se koristi u kulinarstvu, krem čorbe mogu biti po teksturi slične ali drugačije se spremaju. Svaka nacionalna kuhinja ima svoje nazive i tačnu recepturu...Boršč, Gaspačo, Šči, itd. Sve se to ipak razlikuje po mnogo čemu.

Kad bi govorili o tome šta se kome sviđa od jela, naziva... ja bih mogao kao kuvar da popljujem mnoga internacionalna jela koja sadrže iznutrice kojih se gadim. Ništa gore kad pokolješ svu moguću živinu i nemoguću stoku zbog mesa, a onda je i to malo nego prevrćeš i pereš creva, srce, bubrege, džigericu jer i to mora da se hasa.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Boki X, natrix, Bane san, Filodendron, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::Осврт на неке ствари са претходне стране...
Потаж... тај израз иде на ганглије управо због тих свих новокомпонованих који једу ко врапци, и срчу потаже што је ин већ неко време...
Уствари, реци бре, крем чорба,
Обичне по старински чорбе су са фронцлама /ја их тако зовем/ то ми је увек било бљак, нарочито кад се дода кајмак или јаје или сирће, зато све се сједини штапним миксером у крем чорбу било да је са месом или од поврћа..

Hm...kuvam potaž čorbe, niti sam novokomponovana, niti jedem kao vrabac. Naprotiv.
I meni mnogo štošta ide na ganglije.
Ide mi na ganglije, na primer, file pileći i svaki drugi, pa rozbratne i ramsteci i pršljenovi koji ih određuju.
Imam ja svoje specifičnosti koje me čine drugačijom bez obzira da li kuvam krem čorbu ili potaž, da li spremam pileći file, pileća prsa ili belinu, juneću krmenadlu ili rozbratnu.
Tvoj post me podsetio na temu 'Nostalgija'

Citat:. Svaka nacionalna kuhinja ima svoje nazive i tačnu recepturu...Boršč, Gaspačo, Šči, itd. Sve se to ipak razlikuje po mnogo čemu.

Moja prijateljica, Ukrajinka, sprema fantastičan Boršč. Jedva čekam da dođe u Srbiju, da se 'ubijemo' čorbom

• 4Ovo se svidja korisnicima: ivance95, Neprimetna, amstel2, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I htedoh da mi post vuče tematski na Nostalgiju, to su bila fenomenalna vremena, ko je odrastao tad sedamdesete, osamdesete, uvek su u lepom sećanju, sve je bilo skromno i kad je ishrana u pitanju, al nikad ni sa čim nismo bili nezadovoljni...
Bolje boršč nego potaž
Uzgred, uopšteno, kao da se zaboravilo da se može jesti griz, kačamak, za doručak a ne samo musli s jogurtom, i smuti ovakav onakav, onda može se pojesti i omlet, pa na posao, danas hleba i masti ne jede verovatno niko, kad smo bili na raspustu na selu kad čuvaš krave na livadi par kilometara daleko, dobiješ upravo to, ili hleba i par parčića slanine u torbu...
Hoću da kažem to pomodarstvo, masovni trenutni način ishrane, previše se to forsira...
Kako se nekad živelo i održavala linija bez smutija, da mi je znati...

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::I htedoh da mi post vuče tematski na Nostalgiju, to su bila fenomenalna vremena, ko je odrastao tad sedamdesete, osamdesete, uvek su u lepom sećanju, sve je bilo skromno i kad je ishrana u pitanju, al nikad ni sa čim nismo bili nezadovoljni...
Bolje boršč nego potaž
Uzgred, uopšteno, kao da se zaboravilo da se može jesti griz, kačamak, za doručak a ne samo musli s jogurtom, i smuti ovakav onakav, onda može se pojesti i omlet, pa na posao, danas hleba i masti ne jede verovatno niko, kad smo bili na raspustu na selu kad čuvaš krave na livadi par kilometara daleko, dobiješ upravo to, ili hleba i par parčića slanine u torbu...
Hoću da kažem to pomodarstvo, masovni trenutni način ishrane, previše se to forsira...
Kako se nekad živelo i održavala linija bez smutija, da mi je znati...

Sedamdesete/osamdesete nisu bile skromne samo u vezi sa ishranom. Falilo nam je štošta.
Tačno je da smo bili zadovoljni - nismo znali da može bolje, da može više...
Naša generacija je imala sreću što može da se seća tih vremena, ali nikada ne bih poželela da se vratim unazad.
Svi koji pamtimo ta vremena možemo da živimo kao nekad (naravno, u onom delu života koji zvisi od nas, na primer, način ishrane), a sumnjam da bi se iko želeo vratiti.
Mada pišeš to što pišeš, ne bi se ti vrati(la)o (zbunjuje me tvoj avatar i način razmišljanja ) u ona vremena.
I da mogu, nikada ne bih menjala ove godine za one, ne bih menjala način razmišljanja za ondašnji, ni životno iskustvo.
Čak ni muziku ne bih menjala. Meni je dostupna i slušam isključivo 'onu' muziku, a izbor je šarolik, pa ko voli nek' izvoli.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se sa rečenim, al isto tako mislim da su ta skromnost, zadovoljstvo minimalnim uticali pozitivno na izgradnju ličnosti, posle se shvati da je moglo više i bolje, onda se to i ostvarilo, vremenom uz nadogradnju ličnosti na raznim poljima...tad se opuštenije živelo nego sad, al svakako životno iskustvo govori, da zbog svega ne bi da menjam te godine za neke druge, jer od njih je sve počelo, vremenom dosta toga se promenilo, način razmišljanja, suštinskog, imam svoju porodicu,
al da ne odem u off baš proširiio se asortiman spremanja jela sa domaće na internacionalne kuhinje, neki recepti se izmišljaju, spremanje jela bez mesa, ubačeni prirodni začini u ishranu, obična so zamenjena morskom, izbačeni su gazirana pića i sokovi, masna hrana, beli hleb, itd. itd.

• 4Ovo se svidja korisnicima: natrix, Neprimetna, Joja2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::I htedoh da mi post vuče tematski na Nostalgiju, to su bila fenomenalna vremena, ko je odrastao tad sedamdesete, osamdesete, uvek su u lepom sećanju, sve je bilo skromno i kad je ishrana u pitanju, al nikad ni sa čim nismo bili nezadovoljni...
Bolje boršč nego potaž
Uzgred, uopšteno, kao da se zaboravilo da se može jesti griz, kačamak, za doručak a ne samo musli s jogurtom, i smuti ovakav onakav, onda može se pojesti i omlet, pa na posao, danas hleba i masti ne jede verovatno niko, kad smo bili na raspustu na selu kad čuvaš krave na livadi par kilometara daleko, dobiješ upravo to, ili hleba i par parčića slanine u torbu...
Hoću da kažem to pomodarstvo, masovni trenutni način ishrane, previše se to forsira...
Kako se nekad živelo i održavala linija bez smutija, da mi je znati...

O tome bi tek imalo šta da se piše...Ne mislim samo na način ishrane, već upravo na te namirnice koje smo koristili nekad i ove koje konzumiramo sada. Kad bih krenuo da ti objašnjavam šta sve stavljaju u industrijske proizvode, kako sada prave slaninu, kakvog su kvaliteta jaja, meso...Kako se uzgaja, gde i čime, ne bi jeli ništa sem domaćeg mešenog hleba, pa bi se i tada zapitali "odakle beše brašno?"
Narušeno zdravlje je tek posebna priča, a u 80% se odnosi na ishranu. Što bi rekla moja baka: "Ono što sam nekad zdravo jela, sad samo žalno gledam, neće ga guša a ni duša. "
Dovoljno je da probaš pileće meso iz bilo kog marketa a onda probaš i ono sa sela kupljeno od nekog domaćina. Nebo-zemlja.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Boki X, natrix, Joja2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tačno je da nam zdravlje zavisi od načina ishrane, isto tako, još uvek možemo da znamo (i pazimo) šta jedemo.

Nažalost, ekonomska sitaucija nam ne dozvoljva probirljivost, ali mogu se izbeći rafinisana ulja, kuhinjska so, prosti šećeri, razni parizeri i mesne prerađevine.
Viršle, na primer, obožavaju deca i odrasli. I zaista im je dobar ukus, ali ako se vidi od čega se prave, koji pojačivači ukusa i boje su dodati, sta reći?!

Prošle godine sam bila u Austriji, u poseti.I zamole me da skuvam domaću supu i spremim piletinu. Kupe ekološko pile (cena preko 8 evra a redovno pile oko 3 evra).
Ako nešto odlično spremam, onda su to supe. Ali, avaj, ova supa 'miriše' na to bio pileće meso. Kosti crne kao katran.
Jedva sam čekala da se vratim, da otričim do prvog marketa i skuvam supu od 'našeg' pileta.
Što se tiče prehrambenih proizvoda, domaće je domaće!
Još uvek imamo priliku da kupujemo ( mleko, meso, sir, slaninu, šunku, povrće, voće) od proizvođača.

• 8Ovo se svidja korisnicima: Joja2, natrix, Filodendron, Boki X, Neprimetna, amstel2, Bane san, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekad - paradajz sok - krompir , danas - kečap - pomfrit., sve isto ali bez duše i sa mnogo pesticida...