offline
- Pridružio: 20 Jun 2007
- Poruke: 203
- Gde živiš: Smederevska Palanka
|
Lepa tema... lepo ilustrovano... nejasno mi je, ne vidim škrtost... to je, verovatno ova poslednja (Greed)?
Zašto, u ovim poprilično nejasnim i gotovo nemogućim za definisanje vremenima, da ne progovorimo o ovome... ne sa verskog aspekta, to je kanonizovano i nema šta da se tumači i raspravlja...
Naišao sam na sajtu Paideie na kolumnu koju je napisao na ovu temu Paulo Koeljo... On najpre piše da...
Sedam smrtnih grehova bilo je najpre osam, kada ih je, u doba uspostavljanja hrišćanstva, ustanovio grčki kaluđer Evagrio iz Ponta i definisao glavne negativne sklonosti ljudskog bića (zanimljivo je da je na Evagrijevom spisku najteži greh bio proždrljivost...). Svi oni ponaosob bili su dovoljni da odvedu čoveka u pakao. U šestom veku, papa Gregor uneo je prve izmene u ovaj spisak, uključivši i zavist, ali spojivši oholost i taštinu. U XVII veku spisak je ponovo pretrpeo izmene, kada je «melanholija» prestala da se smatra grehom i bila zamenjena «lenjošću». Tako smo došli do liste koja važi i dan-danas i koja će nam poslužiti kao polazna osnova za sledećih sedam kolumni. Opisaću svaki od njih, sa različitih stanovišta, u skladu s njihovim mnogobrojnim definicijama.
1. Gordost
2. Škrtost
3. Blud
4. Gnev
5. Neumerenost
6. Zavist
7. Lenjost
Nekako se potrefilo da na ovoj listi apsolutnu nepodnošljivost imam kada kod sebe ili kod drugih primetim samo "simptome" ili manifestacije u vidu detalja – prvog i poslednjeg sa liste... zato ću da citiram piščeve opise Gordosti i Lenjosti...
Gordost
Prema rečniku: imenica ženskog roda, gordost, potiče od latinske reči «superbia». Znači uobraženost, oholost, nadmenost, taštinu.
Prema Katoličkoj crkvi: neumereno samoljublje koje se postavlja iznad ljubavi prema Bogu. Uperena je protiv Prve zapovesti («Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene»). To je bila ona strast koja je izazvala pobunu anđela i Luciferov pad.
Iz jedne zen-priče: veliki učitelj iz Tofukua primeti da u manastiru vlada neubičajeno uzbuđenje. Mladi iskušenici su se ustumarali na sve strane, a poslužitelji stali u red da nekoga dočekaju.
«Šta se dešava?», želeo je da zna.
Jedan vojnik priđe učitelju i predade mu jednu cedulju na kojoj je pisalo:»Kitagaki, zapovednik Kjota, stiže i traži prijem.»
«Nemam nikakva posla s tom osobom», reče učitelj.
Nekoliko trenutaka kasnije, zapovednik priđe, zamoli za izvinjenje, pocepa cedulju i pruži učitelju novu.
Na njoj je pisalo: »Kitagi moli za prijem.»
«Dobrodošao», reče učitelj zena iz Tofukua.
Na jednom nosaču aviona: «MISIJA ISPUNjENA» (transparent postavljen na USS Linkoln dana 1. maja 2003, kad je predsednik Buš objavio kraj velikih vojnih operacija u Iraku. Toga dana broj poginulih američkih vojnika iznosio je 217. Na dan kad pišem ovu kolumnu, ta cifra je premašila 2.700).
Za rabina Adina Štajsalca: «Kad neko želi da otkrije ko je, uzimajući sporedne stvari za poređenje, nalazi samo niz praznih školjki – koje zavise jedna od druge da bi imale smisla.
Nije ispravno određivati sebe kao prijatelja osobe te i te, sina dotičnog gospodina, izvršioca te i te dužnosti, jer sve što ćemo na taj način otkriti, samo su pojedini aspekti nas samih – aspekti obično neodređeni i nepotpuni nekoga ko nastoji da postane vidljiv na račun drugih.
Jedino prema čemu treba da se merimo jeste Gospod; od tog časa sve postaje suvislo i mi otvoramo sebi oči da spoznamo jedan viši smisao.»
Prema Svetom Avgustinu: Gordost nije veličina, nego nadutost. Ono što je naduveno izgleda veliko, ali u suštini predstavlja bolest.
Savet Tao Te Kinga: Bolje je da ne punimo krčag do vrha, nego da se posle trudimo da ga nosimo tako punog.
Ako previše naoštrimo neki bodež, njegova oštrica neće uspeti da se održi.
Ako zlato i žad ispune neku odaju, njegovi vlasnici neće moći da sačuvaju sigurnost.
Ako bogatstvo i počasti podstaknu nadmenost, za njom neizbežno nailazi zlo.
Kad obavljamo svoj posao a naše ime počne da stiče slavu, mudrost nalaže da se povučemo u senku, sve dok ne završimo ono što smo započeli.
Lenjost
Odrednica iz rečnika: imenica ženskog roda, od latinskog «Pigritia». Odbojnost prema radu, nemarljivost, učmalost.
Za Katoličku crkvu: sva živa bića koja se kreću moraju da zarade hranu u znoju lica svog, a ne da misle samo na pouzdane i neposredne rezultate. Lenjost je odsustvo fizičkog ili duhovnog napora koje izopačava dušu, dovodeći je do žalosti i potištenosti.
Jedna priča iz usmenog predanja: Tek što je umro, Žuan se nađe na jednom prekrasnom mestu, okružen udobnošću i lepotom o kojima je samo mogao da sanja. Neki čovek, odeven sav u belo, priđe mu i reče: »imaš pravo da biraš šta ti duša ište: koju god poslasticu, uživanje, zabavu.»
Sav očaran, Žuan je činio sve što je celog života želeo da čini. Posle mnogo godina, potraži onog čoveka u belom:
«Već sam iskusio sve što mi se prohtelo», reče. «Sad mi treba neki posao, da bih se osećao korisnim. «
«Žalim slučaj», reče čovek u belom, »ali to je jedina želja koju ne mogu da ti ispunim. Ovde nema posla.»
«Zar da provedem čitavu večnost umirući od dosade? Sto puta više bih voleo da sam u paklu!»
Čovek u belom mu se primaknu i reče šapatom:
«A šta misliš, gde se nalaziš?»
Prema V. Albertu: kako jedno društvo može da opstane ako sve više koristi smrznutu hranu, fotografije iz automata, instant krompir, brzo čitanje i elektronske računare?
Sociologija lenjosti: oni koji se satiru od posla kao i oni koji odbijaju da rade, reaguju na isti način – pokušavaju da se udalje od uobičajenih problema svakog ljudskog bića, izbegavajući da misle na neposrednu stvarnost i na odgovornosti svakodnevnog života.
Prema Budizmu: lenjost po tradiciji predstavlja jednu od osnovnih prepreka buđenju duše. Ona se ispoljava na tri načina: lenjost udobnosti, koja nas prisiljava da uvek ostanemo na istom mestu. Lenjost srca, kad se osećamo obeshrabreni i bezvoljni. I napokon, lenjost ogorčenja, kad nam više ništa nije važno i kad više nismo deo ovog sveta.
Komentar Tao Te Kinga: Čovek na putu prilagođava se Putu. Čovek vrline prilagođava se Vrlini. Čovek koji pretrpi neki Gubitak, miri se sa Gubitkom.
Put s radošću prihvata onoga ko se prilagodio Putu. Vrlina prihvata onoga ko je prihvatio Vrlinu.
Gubitak prihvata onoga ko se pomirio s Gubitkom.
Uoči nove godine, imamo običaj da se upitamo: odakle nam dolazi nadahnuće? U čemu je radost življenja? Da li se isplatio sav taj trud budući da sam cele protekle godine pokušavao da idem preko svojih granica, izdržavao porodicu, postupao na najbolji mogući način, a ipak nisam dospeo tamo gde sam želeo?
Ratnik svetlosti shvata da je buđenje jedan dugotrajan proces i da mora da uspostavi ravnotežu između kontemplacije i rada da bi dostigao željeni cilj. Razmišljanje o onome što nije postigao neće mu pomoći da se promeni; naprotiv, u takvim pitanjima se krije klica pasivnosti, malodušnosti. Da, možda smo učinili sve kako valja, a rezultati nisu vidljivi, ali ja sam siguran: postoje rezultati. I oni će se svakako pokazati, što dalje budemo išli – pod uslovom da ne odustanemo već na samom početku.
http://www.paideia.rs/koeljo/?p=kolumne_grehovi
|
