Kviz: opšta kultura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ем болесна, ем се збунила! Куку мени - немој да ја будем нешто крив...

Ма, ниси се ти збунила, чим си уочила важност поруке код пословице! У изрекама је садржано богатство језичког израза, уз пратњу неизоставне слободе. Правило и норма више су обележје пословице.

"Пословице су самосталне, логичне и мисаоне целине које у виду норме саопштавају одређено животно искуство. У основи пословице је увек нека животна истина која мисаоно богати и разгранава говор. Иако је самосталност пословице очигледна, њена права служба је у контексту разговора или писаног текста. ... Највећи квалитет пословица је њихово незастаревање и непобитност.
. . .
За разлику од пословица, изреке нису довршене мисаоне целине, већ се сједињују са линијом говора и разговора и на тај начин потпомажу њихово мисаоно разгранавање. У том смислу може се говорити о помоћној улози изрека у говору и писању. Оне нису самосталне као пословице, већ у одређеном моменту у разговору добијају своје право значење.
. . .
Изреке су богатије сликом и фигуративним казивањем, док су пословице изричита саопштавања мисли. У изрекама није у први план истакнут став и норма, док је код пословица то основна вредност. Права пословица садржи целовиту и универзалну истину проверену животним искуством, као таква је самостална и може стајати независно од говора, а да ништа не изгуби од своје јасноће, мисаоне заокружености и целовитости. Изрека је мисао, најчешће метафорична или поредбена, али недовољно самостална и као таква тек у говору добија своје право и пуно значење. То је вододелница по којој треба разликовати изреке од пословица".
(Ђоко Стојичић у поговору књиге Српске народне изреке)

Примери "правих" пословица:
- Боље је умети него имати.
- Ко нема душмана, нема ни пријатеља.
- Батина има два краја.
- Да нема ветра, пауци би небо премрежили.
- Ум царује, снага кладе ваља.

Примери "правих" изрека:
- Појео вук магарца.
- Не липши магарче до зелене траве.
- Девета рупа на свирали.
- Родило се, мора да се љуља.
- Неће маца сланине.

Но, додајем ја, није баш лако повући оштру границу између изрека и пословица. Понекад лепота израза и богатство мисли изреке стварно доприноси утиску дубине, тако да си ти, Лиџаја, потпуно у праву!

Лиџаја, изволи!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Захваљујем.



За шта је крив немачки златар Петер Х...... ? Цела прича се дешава између 1504-1510.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Крив је што сви буљимо у часовнике на своме зглобу и покушавамо да зауздамо и контролишемо време.

Ако је реч о нирнбершком мајстору и часовничару Петеру Хенлајну, изумитељу првог портабл часовника са челичном спиралном опругом (што је омогућило да се тегови избаце из употребе), односно "ручног" (као и џепног) сата. Позната "нирнбершка јаја".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да, да то је џепни сат.

Од када је света и века, људи имају потербу за временом-разумевањем, мерењем и хватањем истог. У праисторијском периоду, време се распознавало гледањем у звезде, месец, сунце... употребом песка, воде и свега чега би се домишљати људи сетили.

А Немац Петер Хенлајн те 1500-1510 (негде пише 1500., негде 1504. а негде се помиње 1510.) прави први џепни сат. Све после тога иде много лакше...


organvlasti.com/.../kratki-istorijat-rucnog-sata.


Идемо Тузоре!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Идемо, а докле ћемо - видећемо!

Интересантна је историја овог спорта: Од хришћанских монаха, употребе кожних рукавица, дрвеног штапа и дрвених лоптица до данашњег изгледа опреме. Превасходно спорт краљева и племића, у XVIII веку доживљава застој у Европи, а онда је у XIX веку уследила експанзија.

О ком спорту је реч?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Како је све почело, откуд то да је тенис тако популаран? Па, кренимо редом...
Игре са лоптама датирају још од 1500.год. пре нове ере у Старом Египту. Стари Египћани и мале групе још неких народа су одржавали ове игре као део религиозних церемонија. Ова традиција и концепт читаве игре се проширио по Европи у VII. веку доласком Мура у Јужну Француску.
Сусрет источњачке културе са Хришћанством је утицао на настанак тениса. Хришћански монаси су постали заинтересовани за религиозне традиције Мура и били су први европљани који су одиграли игре са лоптом.
Најранија верзија тениса где се лопта ударала о зид, ускоро је продрла ван француских манастира и током XII и XIII века доживела развој. Игра је ускоро постала веома популарна, посебно у Француској где је била прихваћена од стране краљевства. Током XVI,XVII и XVIII века постао је веома отмен спорт међу краљевима и племићима
„ Jeu de paumme“ – такозвана игра длана. Француски играчи су почињали игру изговарајући реч tenes што значи играти.
У XVIII веку његов развој је, ипак, кренуо силазном путањом током Француске револуције и Наполеона, чиме је био елиминисан у већем делу Старог континента.

Од XIX века тенис је кренуо узлазном путањом и остало знамо.

rogerfederer4ever.blogger.ba/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да, о тенису је реч. Исто то, само на другом месту:
http://www.znanje.org/i/i26/06iv11/06iv1117/ISTORIJA%20TENISA2.htm

Још мало предисторије, кроз уметничку визуру:
Citat:William Shakespeare mentions the game in Act I — Scene II of Henry V; the Dauphin, a French Prince, sends King Henry a gift of tennis-balls, out of jest, in response to Henry's claim to the French throne. King Henry replies to the French Ambassadors: "His present and your pains we thank you for: When we have matched our rackets to these balls, we will, in France, by God's grace, play a set [that] shall strike his father's crown into the hazard ... And tell the pleasant Prince this mock of his hath turn'd his balls to gun stones". Michael Drayton makes a similar reference to the event in his The battaile of Agincourt, published in 1627.

The Penguin book of Sick Verse includes a poem by William Lathum comparing life to a tennis-court:

If in my weak conceit, (for selfe disport),
The world I sample to a Tennis-court,
Where fate and fortune daily meet to play,
I doe conceive, I doe not much misse-say.
All manner chance are Rackets, wherewithall
They bandie men, from wall to wall;
Some over Lyne, to honour and great place,
Some under Lyne, to infame and disgrace;
Some with a cutting stroke they nimbly sent
Into the hazard placed at the end; ...
http://en.wikipedia.org/wiki/Real_tennis

Лиџаја, са вером у твоје потпуно прездрављење - изволи!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Nov 2009 21:02

Хвала теби Тузоре на лепим жељама!
Ја се искрено надам да ћу у скорије време повратити свој људски лик, обзиром на то да тренутно личим на ванземаљца - па из тог разлога не излазим на улицу преко дана. Ињекције примам кад падне мрак.

Шта повезује Емила Кола, Винзора Мек Кеја, Гертија, Мало острво, Истину, Доброту и Лепоту?

Dopuna: 04 Nov 2009 11:06

То је тако забавно. Много нас маторих још увек ужива у ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Može mala pomoć? Da nije neki strip ili crtani film?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lidzaja ::Па, нема нигде никога.
Људи да не задржавамо квиз.
Реч је о цртаним филмовима. Емил Кол и Винзор су пионири анимације.
Sirius ::Može mala pomoć? Da nije neki strip ili crtani film?

@lidzaja, dragi čika Sirius je odgovorio

Ja sam se lomila jer nisam mogla da se setim odakle su i na kom malom ostrvu žive Dobrota i Nada