Kviz: opšta kultura

9

Kviz: opšta kultura

offline
  • Pridružio: 16 Apr 2007
  • Poruke: 705

Postoji "Psihodrama u stripu" Zoran Djuric,ali potpuno sam sigurna da nisi na to mislio .



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17388
  • Gde živiš: I ja se pitam...

STELA_NOIR ::Postoji "Psihodrama u stripu" Zoran Djuric,ali potpuno sam sigurna da nisi na to mislio .

Tako je, jer čika o kome ja govorim je bio dramski pisac, organizator, upravnik pozorišta, prevodilac sa srpskog, pesnik, itd



offline
  • Pridružio: 16 Apr 2007
  • Poruke: 705

Pa...to mi lici na nekoga.
Da to nisi ti ?

Wink



ili je mozda...Nusic? obojica ste vage Cool

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17388
  • Gde živiš: I ja se pitam...

STELA_NOIR ::Pa...to mi lici na nekoga.
Da to nisi ti ?

Wink



ili je mozda...Nusic? obojica ste vage Cool


Sram te bilo. Ja se spremam da se izvinim zbog lakoće pitanja, kad ono...Nazad na prvu godinu kod Ujesa, on te vajmarsku školu obožava Embarassed ...Još da napišem da je dotični čika poznavao Vuka Karadžića, da je bio zaljubljen u Lotu, da mu je glavni savremenik bio Šiler i da ga nacrtam, onako kitnjastog i ugladjenog. A vi samo upišite ime i naziv tih čuvenih , mnogobrojnih pravila...

offline
  • Pridružio: 16 Apr 2007
  • Poruke: 705

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17388
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Tako brate, odnosno sestro...''Sto pravila za glumce''. Kao model za crteže poslužio je veliki Ifland. Siroti Gete mislio je da može glumce da utera u red i nauči ih nešto...
Hajde, navali...priznaje se odgovor.

offline
  • Pridružio: 16 Apr 2007
  • Poruke: 705

https://www.mycity.rs/must-login.png
https://www.mycity.rs/must-login.png

Dopuna: 10 Jun 2007 8:55

Do prve značajne promene u Geteovom shvatanju umetnosti dolazi tokom njegovih studija prava u Lajpcigu, kada sreće slikara Ezera, koji će biti i Vinkelmanov učitelj. Gete slika i rezbari u njegovom ateljeu, negujući svoju veliku ljubav, koja se javila još u rodnom Frankfurtu, a koja će ga pratiti celog života. O posebnom zadovoljstvu koje Gete nalazi u crtanju svedoči i činjenica da je sa gotovo četrdeset godina, dok je pripremao izdanje svojih celokupnih dela, još uvek sanjao da postane slikar.
U Ezerovom ateljeu Gete se odrekao rokokoa i oduševljeno okrenuo antici, mada je prava antička umetnost tada, u stvari, bila nedovoljno poznata. Naime, u tom periodu je antika pre svega naslućivana posredstvom bakroreza, o njoj je razmišljano i maštano, a glavna i vrhunska dela su njenim poklonicima ostala nedostupna i nepoznata. Primera radi, Lesing nije video čak ni gipsani odlivak Laokona dok je pisao najuticajniju estetičku knjigu toga doba, naslovivši je upravo po čuvenoj "Laokonovoj grupi".
Međutim, i stvaralačka zabluda se može pokazati izuzetno plodonosna, a u ovom slučaju ona će dovesti do formiranja klasicizma. Tako će i Gete, na svom putovanju kroz Italiju, potpuno učvrstiti klasicističke stavove, i to na osnovu drugorazrednih rimskih kopija, a ne grčkih originala.
Geteov boravak u Strazburu, u koji ga otac šalje da nakon bolesti i trogodišnje pauze konačno dovrši studije prava, obeležava još jedan značajan susret. Naime, on u gostionici slučajno sreće Herdera, koji će mu u narednim mesecima izneti svoje ideje o važnosti narodnog duha, književnosti i jezika, ali i Biblije, Homera, Šekspira. Ovaj susret, veoma značajan i za Getea i za Herdera, smatra se jednim od najplodonosnijih u istoriji književnosti. Sličnu važnost će, nešto kasnije, imati i Geteovo prijateljstvo sa Šilerom.
Susret sa Herderom utrće put "šturm-und-drangu", književnom pokretu "bure i navale", čiji će glavni predstavnik biti Gete, sa svojim "Gecom" i "Verterom", a koji će romantičari smatrati svojom pretečom.
Fridental detaljno razmatra preplitanje poezije i stvarnosti, prateći situacije i likove koji su inspirisali nastanak "Patnji mladog Vertera". Verterovska groznica, koja će zahvatiti svet i doneti Geteu ogromnu slavu, doprineće da ga mnogi, gotovo do kraja života, smatraju pre svega "pesnikom Vertera". Međutim, on će se toga prvi i osloboditi, krenuvši u nove preobražaje. Ovo udaljavanje jasno nagoveštava jednom manje poznatom parodijom sopstvenog dela, u kojoj se Lota i Verter venčavaju, nakon što se ispostavlja da je u pištolju bio ćorak, koji glavnom junaku nije oduzeo život, već samo osmudio obrve. Tako već "Verter" paradigmatično ukazuje na dvostrukost Geteove prirode i njegove brze preobražaje.
Jedan u nizu takvih suštinskih preobražaja dogodiće se nakon Geteovog prihvatanja ponude da poseti dvor vojvode Karla Augusta. Dvadesetšestogodišnji Gete tako dospeva u mali, siromašni Vajmar, gde će ostati do kraja života, prvo kao tajni savetnik, a potom i državni ministar. Narednih deset godina on će obavljati važne državne poslove, ne objavivši pri tom nijedno novo delo. Između ostalog će se baviti spoljnom politikom i finansijama, biti predsednik komisija za izgradnju puteva, rudarstvo i regrutovanje vojnika, a rešavaće čak i vojvodine bračne probleme.
Tako će podjednaka pažnja biti poklonjena i Geteovim izučavanjima prirode. Pored botanike, anatomije ili geologije, on će ipak najviše godina i energije posvetiti optici, eksperimentišući sa svetlošću i bojama, i vodeći ogorčenu borbu protiv Njutna i njegovih stavova. Rezultat tog višegodišnjeg rada biće Geteovo najobimnije delo, "Učenje o bojama", koje s naučnog stanovišta danas ima samo istorijski značaj. Ono će ga zaokupljati tokom Francuske revolucije i ratnih godina koje su potom usledile, toliko da burne događaje oko sebe gotovo neće ni primetiti.
Mogućnost da se potpuno posveti pisanju i svojim interesovanjima Gete dobija nakon povratka iz Italije, u kojoj je proveo dve godine. Vojvoda mu tada odobrava povlašćeni status "gosta" i oslobađa ga većine državnih obaveza. Učešće u svetskoj politici Gete će potpuno okončati u četrdeset četvrtoj godini života, posle dva vojna pohoda u kojima je, već prilično nevoljno i nezainteresovano, pratio vojvodu. Videvši "kako se velikaši igraju s ljudima, a bogovi s velikašima" Gete zaključuje da je istorija "mešavina zabluda i nasilja" i povlači se u svoje, duhovno carstvo.

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17388
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Eto kako sve može kad se potrudimo. A pitanje? Ili da sačekamo da se drugi probude. Ajde ti postavi pitanje pa kad se okupi društvo da počnemo igricu...

offline
  • Pridružio: 16 Apr 2007
  • Poruke: 705

Kada i gde se prvi put pominje termin balet i sta je oznacavao?

offline
  • Pridružio: 28 Apr 2007
  • Poruke: 275
  • Gde živiš: U zemlji Srpskih naroda i narodnosti

У раном 16. веку у Италији, први пут се спомиње назив balletti, који је означавао фигурални плес. Иако је сваки плес имао неку тему, с другим га је плесовима повезивао једино општи митолошки карактер садржаја.

У основи су balletti били сценски прилагођене верзије друштвених плесова тога доба. Неки су произашли из дворских протокола, а други из забава сељака. Уз ballette се јављају и текстови с упутствима која су прецизирала број извођача који суделују у плесу, те јесу ли они сврстани у парове или поређани у линију.

Крајем шеснаестог и почетком седамнаестог века текстови постају све прецизнији и дају нам јасно тумачење правилног положаја плесачевих стопала на почетку корака, као основе из које се развило пет позиција класичног балета. Илустрације показују да су стопала окренута од тела – не до те мере да би била потребна нека нарочита гипкост, но довољно да би то деловало отмено. Ту је почетак балета отворених позиција ногу.

Премда су кореографи били професионалци, ballette су изводили аматери - дворани за забаву свог сталежа. Због тога су кореографи, свесни ограничених способности својих ученика – извођача, једноставне кораке слагали у замршене обрасце тако да би ипак били занимљиви.

Кореографи су знали да публику не могу задивити корацима, које извођачи ни не знају да вешто изведу и који се из гледалишта ионако добро не виде, него тлоцртом – сложеним геометријским облицима који би се састављали, растварали и поново састављали.

Балети се нису изводили на уздигнутим позорницама, већ у средишњем простору великих сала, док је публика седела у повишеним галеријама које су се протезеле уздуж трију страна плесног простора.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 731 korisnika na forumu :: 31 registrovanih, 4 sakrivenih i 696 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ALBION101, aleksmajstor, BlekMen, celeron, cenejac111, cole77, FOX, Georgius, HrcAk47, ILGromovnik, ivica976, Kibice, koja92, Krusarac, kuntalo, ljuba, Marko Marković, mačković, Milos ZA, nenad81, Oluj2.1, pein, punto, sakota79, sinisasinise, Skiper1, Smiljke, sombrero, vathra, VJ, vlvl